ПРЕНОС МОШТИЈУ СВЕТОГ ЈОВАНА ЗЛАТОУСТОГ – СЛАВА УЧЕНИКА ЧЕТВРТОГ РАЗРЕДА

На празник Пренос моштију Светог Јована Златоуста, у петак 9. фебруара 2018.године, ученици IV разреда Богословије Светог Петра Цетињског прославили су своју разредну славу.

Свету архијерејску литургију у Цетињском манастиру је тим поводом са свештенством служио Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије.

За пјевницом су појали и у олтару чтецирали ученици IV разреда.

У архипастирској бесједи Митрополит црногорско-приморски је казао да је Свети Јпован Златоусти заиста златна харфа Духа Светога.

„Сачувано је осамнаест томова његових чудесних бесједа. Оне су, с једне стране тумачење ријечи Божје и Старог и Новог завјета, а с друге стране свједочење личности Христове, Христа распетога и васкрслога“, казао је Владика Амфилохије.

Владика је поручо ученицима да се у свом животу угледају на овог великог јерарха Цркве Христове и препоручио да неко из ове генерације настави изучавање јелинског језика, како би се превела сва дјела Светог Јована Златоустог са грчког на српски језик.

Након Литургије у трпезарији ове  црквено-просветне установе, свечари су, на челу са својим разредним старјешином професором мр Слободаном Станишићем за свештенство, професоре, ученике и госте приредили богату славску трпезу хришћанске љубави.

Славски колач на ручку освештао је и пререзао свештеник Марко Билинац из Калиновика из Митрополије дабробосанске, који је потом поздравио ученике и професоре и честитао им славу разреда.

У току ручка ректор протојереј-ставрофор Гојко Перовић, поздравио је све присутне госте, измећу свих игумана манастира Стањевићи Јефрема Дабановића, иначе ученика прве генерације обновљене цетињске богословије, професора и тренера г. Милана Дабовића из Хрецег Новог.

Ученици IV разреда ове године чине 23. генерацију обновљене Богословије Светог Петра Цетињског.

ПРЕПОДОБНИ КСЕНОФОНТ И МАРИЈА – МАТУРАНТИ ЦЕТИЊСКЕ БОГОСЛОВИЈЕ НА ПЕТОМ ГОДИШЊЕМ СИМПОСИОНУ „ТЕОЛОГИЈА У ЈАВНОЈ СФЕРИ“ У ТРЕБИЊУ

На позив Његовог Преосвештенства Епископа захумско-херцеговачког и приморског г. Григорија, матуранти Богословије Светог Петра Цетињског, предвођени својим разредним старешином протојерејом-ставрофором Драганом Станишићем, отпутовали су за Требиње, гдје ће присуствовати петом годишњем симпосиону „Теологија у јавној сфери“.Овогодишњи симпосион трајаће од 8. до 11 фебрауара 2018. године.

СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У ЦЕТИЊСКОМ МАНАСТИРУ

Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је у понедељак 5. фебруара 2018. године, на празник Светог свештеномученика Климента Анкирског са свештенством Свету службу Божију у Цетињском манастиру.

На литургији су појали ученици Цетињске богословије предвоћени ђаконом Павлом Љешковићем.

Литургијском сабрању присуствовали су сви ученици и већина професора богословије.

Овим литургијским сабрањем завршен је вишедневни крсни вход светосавских реликвија – патерице, епитрахиља и крста Светог Саве кроз Црну Гору.

Литургијску бесједу након читања Јеванђеља одржао је секретар Епархијског савјета и Епархијског управног одбора Митрополије црногорско-приморске протопрезвитер-ставрофор Обрен Јовановић.

Он је казао да се Свети Сава најсвечаније слави у Црној Гори.

„Ових дана на светосавским академијама широм Црне Горе чујемо како бесједници желе добродошлицу Светом Сави. Ја то не бих тако рекао, јер он није никада ни одлазио из Црне Горе. Кад неко с времена на вријеме дође, ми му кажемо ‘добродошао’. А Свети Сава је увијек у Црној Гори. Његов свети отац је и рођен на Рибници, а постоји чак и предање у мојим Бјелопавлићима да је и он рођен негдје у околини Градине мартинићке“, казао је он.

Подсјетио је да су у Црној Гори данас гоњени и Свети Сава и Свети Петар II Тајновидац Ловћенски.

„Ми ћемо им најбоље помоћи ако будемо живјели хришћанским животом, ако се будемо угледали на њих и ако они који буду гледали наш живот кажу, е па, ово су, заиста светосавци и његошевци“, казао је отац Обрен Јовановић.

Три светиње Светог Саве су биле у литијском светом входу по Црној Гори. Десетине хиљада вјерника се поклонило овим светињама, почевши од Подгорице када су биле изложене у храму Христовог Васкрсења у навечерју празника Светог Саве и на сам дан празника.  Потом су прошле кроз Бар, Колашин, Тиват, Херцег Нови, Бијело Поље, Беране, Никшић и на крају стигле на Цетиње.

Тако је и ове године Црна Гора достојно и достојанствено прославила празник првог српског архиепископа.

 

 

СВЕТОСАВСКЕ СВЕТИЊЕ СТИГЛЕ У ЦЕТИЊСКИ МАНАСТИР

Bdenije Cetinje1

 

 

У недељу 4. фебруара 2018. године, у Цетињски манастир стигле су светосавске светиње, које су поводом светосавских прослава проходиле манастире и цркве Митрополије црногорско-приморске и Епархије будимљанско-никшићке од 26. јанаура до 5. фебруара 2018. године.

Светосавске светиње, Крст Светог Саве из ризнице манастира Савине, Епитрахиљ Светог Саве из ризнице Цетињског манастира и Патерицу Светог Саве из ризнице манастира Мораче, у Цетињски манастир из Саборног храма Светог Василија острошког из Никшића у Цетињски манастир донио је игуман манастира Подмаине Рафаило Бољевић са братијом.

Светосавске светиње испред Цетињског манастира дочекао је Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, са свештенством, монасима Цетињског манастира, вјерним народом и професорима и ученицима Богословије Светог Петра Цетињског.

Потом је служено свечано бденије у цркви Рождества Пресвете Богородице, које су служили јеромонах Прохор Јосифов и јерођакон Онуфрије Савић. Појали су ученици Цетињске богословије, предвођени професором Црквеног појања ђаконом Павлом Љешковићем.

Bdenije Cetinje10

После прочитаног Јеванђеља Високопреосвештени Митрополит г. Амфилохије, сабранима се обратио ријечима бесједе говорећи о светињама у Црној Гори и о Светом Сави равноапостолном просветитељу и првом архиепископу српском.

Светосавске светиње положене су на ћивот Светог Петра Цетињског, којима су се вјерни поклањали и цјеливали их а Митрополит Амфилохије их је помазивао.

Bdenije Cetinje6

МИТРОПОЛИТ КЕМЕРОВСКО-ПРОКОФЈЕВСКИ РУСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ Г. АРИСТАРХ ПОСЈЕТИО МИТРОПОЛИЈУ ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКУ, ЦЕТИЊСКИ МАНАСТИР И ЦЕТИЊСКУ БОГОСЛОВИЈУ

Високопреосвештени Митрополит кемеровско-прокофјевски Руске православне цркве г. Аристарх посјетио је у понедељак 29. јануара 2018. године Митрополију црногорско-приморску, Цетињски манастир и Цетињску богословију.

У Цетињском манастиру, гдје се поклонио десници Светог Јована Претече и Крститеља Господњег, честици Часног Крста и моштима Светог Петра Цетињског служена је свечана доксологија.

Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије је високом госту пожелио добродошлицу на Цетиње.

„Није вам први пут, али је ваше присуство увијек велика радост за нас и нашу Митрополију“, казао је Митрополит Амфилохије.

Митрополит Аристарх је казао да долази по благослову и преноси поздраве и жеље Патријарха Московског и све Русије г. Кирила.

„Да би се умножила вјера, љубав и нада у људским срцима. Није нам први пут да боравимо на Цетињу, будући да смо установили везе између цетињске и  кузбанске Митрополије, нарочито међу нашим школама, кузбанској православној семинарији и семинарији града Цетиња. Благодаримо вам, Владико, за то добро сатрудништво и желимо да ваше молитве помажу у свим изазовима који нас сусрећу у свијету, да вјером побиједимо зло свијета. Наше оружје у тој борби је слово Божје и крст Христов“, казао је Митрополит Аристарх.

Потом су Митрополити Амфилохије и Аристарх у Митрополији разговарали о животу Цркве и изазовима у савременом свијету.

За високог госта и његову пратњу у Богословији Светог Петра Цетињског је приређен свечани ручак.

Поздравио га је ректор Цетињске Богословије протојереј-ставрофор Гојко Перовић.

Митрополит Аристарх је библиотеци Цетињске Богословије поклонио комплет књига и цетињским богословцима се обратио пастирском поуком.

Изведен је и пригодан умјетнички програм у којем су учествовали богослови и архијерејски хор Кемеровске митрополије.

РЕКТОР ЦЕТИЊСКЕ БОГОСЛОВИЈЕ ПРОТОЈРЕЈ-СТАВРОФОР ГОЈКО ПЕРОВИЋ ЗА ПРАЗНИК СВЕТОГ САВЕ СЛУЖИО ЛИТУРГИЈУ У ХРАМУ СВЕТОГ САВЕ НА ВРАЧАРУ СА ЊЕГОВОМ СВЕТОШЋУ ПАТРИЈАРХОМ СРПСКИМ Г. ИРИНЕЈОМ

Његова Светост Патријарх српски Иринеј служио је на Савиндан, Свету архијерејску Литургију у препуној крипти храма Светог Саве на Врачару, заветном храму српског народа, који подигнут у славу и част свог Просветитеља, Родоначалника, Првопастира Оцу Сави, на месту где су спаљене Његове свете мошти.

Празничну литургијску радост у заветном храму српског народа својим присуством увеличао је велики број верника а Свјатјејшем Патријарху српском саслуживало је свештенство Архиепископије београдско-карловачке и  Ректор Богословије Светог Петра Цетињског, протојереј-ставрофор Гојко Перовић. Отац Гојко је после прочитаног јеванђеља говорио празнићну бесједу у којој је измећу осталог рекао:

„Нека је на здравље данашња слава Светога Саве, првог Архиепископа Српског. Светитеља и пастира који нас окупља вековима око чудесне трпезе Господње, трпезе Вечнога Живота.

Данас смо сабрани овде у овом Саборном Светосавском Храму на Врачару. И право му је име „Саборни“, јер нас сабира из свих крајева где живе православни хришћани, где живе припадници нашега рода и где живе они којима је спомен Светога Саве орјентир у овоме животу пролазноме и орјентир ка животу вечном. Тако да нас, браћо и сестре, јутрос овде има из свих крајева, а неки од нас су дошли и из Црне Горе.

У Црној Гори име Светога Саве једно је од најзначајнијих имена пред олтаром Господњим, јер је Свети Сава основао три Епархије на територији данашње Црне Горе. Име Светога Саве помиње се у првим штампаним књигама Црнојевића на Цетињу и то не просто као неко име међу Светитељима, него као име Светога које је означено црвеним заповедним словом.

Име Светог Саве и његов лик осликан је у 16. веку у Пивском Манастиру, у 17. веку у Манастиру Острогу, слава му и милост, где је Свети Василије Острошки и у једној и у другој малој Црквици горњег манастира и у Цркви Ваведења и у Цркви Часнога Крста, на централном месту осликао лик Светога Саве – а како и не би кад је Свети Василије Острошки један прави Светосавац, који је пре своје хиротоније отишао у Хиландар и тамо се молио Господу и тражио заступништво Светога Саве. Остало је познато да је до краја свога живота он као Херцеговачки Епископ, из Острога слао прилог да се чува и обнавља Хиландарски Манастир.

У 19. веку забележена је прва прослава Светога Саве у Цетињском Манастиру пред Књазом Данилом и Књагињом Даринком. А касније, има једна слика која је данас изгубљена али о којој пише тадашњи ректор Цетињске Богословије и каже: „Велика слика која се зове Свети Сава благосиља Црногорце, где стоји Свети Сава а око њега Митрополит Иларион, Краљ Никола, Краљица Милена и остали мали Црногорци са својим уџбеницима и школским помагалима, и на сред те слике стоји Свети Сава који их благосиља“.

Светосавље и спомен Светог Саве је поред Косовског завета темељ на коме почива Црна Гора.

Али поред тога што је и у Црној Гори и у свим другим крајевима име Светог Саве прослављено до те мере да данас нема места ни града где нема неке Светосавске академије и да није приређена нека свечаност у име његово, ипак долазимо са свих страна овде на ово место, у овај заветни Храм српскога народа. У Храм који се налази на месту спаљивања моштију Светог Саве, највећег могућег страдања и најгнуснијег опустошења које људски ум може замислити.

Оставио Господ нетрулежно тело Светог Саве, чудотворно, мирисно, а некоме је безумноме пало на ум да то спали. Зато је место на ком се налази овај Храм место највећег страдања али и место Васкрсења.

Где ћемо наћи бољи прмер вечнога живота који није теорија, није песма, није нека лепа мисао него остварено и оваплоћено у живом човеку? Где боље него код Светога Саве?

Није било задње место његовога живота гроб у Трнову. Него из тог гроба показало се нетрулежно тело. И није био крај када је то нетрулежно тело спаљено овде на Врачару, него је са места спаљивања тога нетрулежног тела никао овај спомен, овај Саборни Храм, а из овога Храма благослов на све 4 стране света.

Браћо и сестре, ако је неко јутрос у овај Свети Храм дошао љут, ако је неко дошао нервозан, ако је неко у депресији, ако неког муче неки проблеми, ако неко мисли да не може да изађе на крај са својим проблемима – не сме да оде такав са овога места, јер ово место сведочи да смрт не може ништа!

Из гроба се показао живот нетрулежним моштима Светог Саве. Ово место сведочи да ни ватра не може ништа јер из ове ватре из овог пепела показао се још већи спомен: само онај који не верује у Бога остаће у гробу. Онај који нема вере у Бога остаће у ватри и неће од њега остати ништа него пепео. Онај који верује сватиће и знаће да су и гроб и ватра и било какав проблем – да су то само неке успутне станице, само једна од врата која се отварају пред нама да нам покажу пут који је тако велики и постоји као једини прави, иако га ми можда не видимо.

Ја одавде не видим ни Парохијски дом, ни Славију, ни железничку станицу али то не значи да они не постоје, то само значи да су моје очи ограничене да их сада тренутно виде.

Са овога места спомињући Светога Саву који је нетрулежан, који не може ни да изгори, који не може да нестане а само је био грешан човек, са овога места видимо јасно живот вечни.

А рећиће неко: „Па како, па шта да радим?! У реду, верујем у Бога и поштујем Светог Саву ал како да изађем на крај са мојим проблемима јутрос?!“

Па опет гледајући Светог Саву ради оно што је испред тебе. Неко треба да спреми ручак, неко да оде на посао, неко треба нешто да прочита, неко да оде до болнице…ради оно што је испред тебе! Свети Сава кад је осетио призив одмах је отишао на Свету Гору, кад је чуо да се браћа свађају – вратио се са Свете Горе. Кад је знао да треба да оде у Јерусалим – отишао је у Јерусалим. Кад је требао да напише типик за отшелнички живот – написао је тај типик. Кад је требало да напише типик за живот у општежићу и то је написао и ништа му није било тешко. Није чекао и стајао него је радио оно што је пред њим. А да му је неко рекао „Еееј пропашће Царство Немањића, доћиће Тирци, доћиће комунисти…“ Није о томе мислио. Радио је оно што је пред њим.

И зато слава Богу имамо кроз његово дело све ово што имамо. Ми смо прави Светосавци ако из овог Храма одавде одемо радећи оно на шта нас Бог призива.

Један је Патријарх, неколико је свештеника али сви смо пред Светим Савом на великом послу који треба почети одмах данас. Ако до сад нешто нисмо урадили. И тада ћемо бити најјачи и најбољи и тада од овога народа може бити нека материја од које Бог може да направи нешто велико. Ако станемо, ако кукамо, ако плачемо и ако мислимо да нам нема помоћи – од тог материјала се не прави ништа.

Нека је слава Господу који је диван у светима својим а најлепши јутрос у Светоме Сави коме нека је слава, у векове векова, Амин!“

Свјатјејши Патријарх српски Иринеј је после ломљења славског колача поучио верни народ надахнутом беседом у којој је истакао значај Светог Саве за нашу Цркву и наш народ:

„Данас нас је сабрао наш Свети Отац Свети Сава, свој народ на целој кугли земаљској, да пре свега прославимо Господа Светога Саве и нашега. И да прославимо онога који је Господа славио и прославио својим целим животом. И кога је Господ прославио славом небеском. Славом Божанском којом Господ прославља оне који љубе Господа и носе га у срцима својим, који чине оно што Господ жели и оно што је на добро и корист народа свога“ – рекао је Патријарх.

„Савиндан је браћои сестре наш највећи празник, празник свесрпског народа. Славимо онога који нас је привео Господу, онога који нам је подигао многе Цркве и Манастире, онога који нам је оставио и положио све оно што је добро и корисно за наш народ. Оног који нас је научио књизи, да читамо Свето Јеванђеље и да се Богу молимо. Он је велики Отац рода нашега. Данас је он са нама, али не само данас – увек је он са нама. И онда када смо као данас сабрани у Свете Храмове на Светој Литургији, али и онда када смо одвраћали лица своја и од њега и од Господа, и тада је он био са нама. Али највише је са нама када смо ми са њим и Господом нашим“ – поручио је Патријарх.

„Данас се он радује радошћу Божанском што смо испунили Храмове наше после доста дуго времена, када су нам Храмови на Савиндан били скоро празни, када наша деца нису смела доћи у цркве своје, нити у школама својим да помену име његово, али данас када смо испунили све Цркве наше, па и овај дивни Храм, заветни Храм српскога народа. И не само да се радује он са нама, радује се Господ свих нас што смо на путу његовом, што смо на путу Светога Саве, а то је Христов пут и другога пута нема“ – рекао је Патријарх српски Иринеј.

СВЕТИ САВА ПРОСЛАВЉЕН НА ЦЕТИЊУ

Празник Светог Саве, у суботу 27. јанаура 2018. године, свечано је прослављен у Цетињском манастиру и у Богословији Светог Петра Цетињског.

Празновање је отпочело свечаном вечерњом службом са петохлебницом у Цетињском манастиру, у суботу 26. јанаура, коју су служили јеромонаха Јустин Мреновић и јерођакон Онуфрије Савић. За пјевницом су појали ученици богословије.

Сјутра дан, на празник литургију у Цетињском манастиру, литургијским сабрањем началствовао је протојереј-ставрофор Обрен Јовановић, уз саслужење протосинђела Исака Симића, јеромонаха Јустина Мреновића, презвитера Игора Балабана и јерођакона Онуфрија Савића.

Појали су ученици Цетињске богословије.

У литургијској бесједи, након читања јеванђеља, сабраном вјерном народу, обратио се о. Обрен, рекавши да се Свети Сава слави одувијек у Црној Гори.

После литургије пререзан је славски колач, а потом су дјеца полазници школе вјеронауке са Цетиња извела празнични светосавски програм у Цетињском манастиру.

Празник посвећен Светом Сави, Првом Архиепископу српском – Савиндан, молитвено и свечано је прослављен у сједишту Митрополије црногорско – приморске, на Цетињу.

Прослава је започела Светом Литургијом у Цетињском манастиру, којом је началствовао архијерејски намјесник цетињски, протојереј – ставрофор Обрен Јовановић, уз саслужење цетињског свештенства и свештеномонаштва, и уз учешће многобројних вјерника.
У бесједи након прочитаног Јеванђеља, отац Обрен је честитао празник свима а посебно дјеци, подсјетивши да је Свети Сава школска слава.

Он је у бесједи нагласио да је Бог извор сваке моћи, а да су Свети Божији људи наши молитвеници и заступници пред Господом.

„Ни један светитељ којем се ми молимо не помаже сам, нити је његова сила, ма колико он праведно живио на земљи извор моћи, него је Господ наш извор сваке моћи и сваке силе. Али, онај који је живио часно и поштено овдје на земљи има већу слободу пред Господом, да пред престолом Његовим клекне и да се моли за нас. Зато када се молимо Светоме Петру, када се молимо Светоме Сави, Светоме Ђорђу, Светоме Николи, нашим крсним славама или било ком другом светитељу, ми молимо њега да он моли Христа, да Христос Господ умоли Оца Свога, односно да Света Тројица, да Бог наш који је у Три Лица, помогне и да нам учини, да нам даде или да нам не даде оно за шта му се молимо, јер једино Господ зна шта је нама потребно за наше спасење. Зато ми данас и прослављамо Светога Саву, Првог Архиепископа српскога који је један од највећих синова из рода нашега, који је утабао пут свим православним хришћанима на овим просторима“, објаснио је отац Обрен.

Он је указао на то да Свети Божији људи треба да буду оријентир у нашим животима.

„Нису џабе наши свети преци управо такве оријентире представљали дјеци свакодневно: у учионицама, у кући, на улици, било гдје. На сваком мјесту су им показивали како су свети божији људи живјели и учили их њиховом животу, да би и дјеца полако, још од малена прихватала ту истину живљења и да би онда када одрасту, када буду доносили одлуке, могли сами да се позову на оно што су чули – како је живио неки свети. Да ли је то Свети Сава, Свети Петар, Свети Василије Острошки или Свети Ђорђе, уопште није важно, али је важно да охристовимо срца наше дјеце. Не можемо ми њима приближити љепше Христа, него што то може живот Светих Божијих људи, који су живјели у роду нашем”, казао је протонамјесник цетињски.

На крају Свете Литургије свештеници су са полазницима школе вјеронауке при Цетињском манастиру и њиховим вјероучитељима, преломили славски колач. У наставку је одржана кратка дјечија приредба, у којој су поред ђака са вјеронауке учествовали и чланови хора „Свети Мардарије Љешански”.
По завршетку приредбе, дјеци су подијељени светосавски поклон пакетићи.

Прослава Савиндана настављена је саборно у Богословији Светог Петра Цетињског, за свечаном славском трпезом. Преломивши славски колач, јереј Игор Балабан је професорима и богословцима честитао славу, нагласивши да је Савиндан општа школска слава у свим српским земљама, а најприје слава богословија.

„Свети Сава је свакако зачетник систематичног богословског учења у нашој Цркви, и уопште на овим просторима. Кад се вратио из свога странствовања по Светој Гори и Цариграду, као архиепископ, онда је урадио велико дјело, баш на подручју учења будућих црквених пастира. Тада је и превео многе свете списе. Поучавао је не само оне који ће бити пастири, него је у неколико наврата, и на неколико сабора поучавао и вјерне“, казао је између осталог отац Игор.

У току ручка, спонтано и саборно се запјевало а и загуслало, у славу и част Светог Саве.

У вечерњим сатима, у Његошевој сали на манастирском имању, одржана је Дјечија светосавска академија. На самом почетку сабранима се поздравним словом обратио професор Богословије Светог Петра Цетињског, ђакон Душан Биговић.

У наставку програму учешћа у свечаности су узели: богословци, школа вјеронауке и Дјечији хор „Свети Мардарије Љешански“. Дјеца која похађају музичку школу, одсвирали су неколико композиција класичне музике.

По завршетку програма, благодарећи Црквеној општини и Милосрдном Колу сестара „Краљица Милена”, припремљено је богато послужење, а учесницима програма подијељени су поклон пакетићи.

Оливера Балабан

УЧЕНИЦИ ЦЕТИЊСКЕ БОГОСЛОВИЈЕ УЧЕСТОВАЛИ НА ЦЕНТРАЛНОЈ СВЕТОСАВСКОЈ АКАДЕМИЈИ У МИТРОПОЛИЈИ ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКОЈ У ХРАМУ У ПОДГОРИЦИ

У овогодишњим прославама Светог Саве, првог просветитеља и архиепископа српског, који је свечано прослављен широм наше Цркве, своје учешће узели су професори и ученици Цетињске богословије.

Хор Цетињске богословије узео је учешћа на централној светосавској прослави Митрополије црногорско-приморске, у петак 26. јануара 2018. године, која је одржана у Крипти храма Васкрсења Христовог у Подгорици.

У храму су током академије билe изложене три реликвије Светог Саве  – крст (ризница Манастира Савина), епитрахиљ (ризница Цетињског манастира) и патерица (ризница Манастира Морача).

Изведен богат духовни, културно-умјетнички програм у којем су учествовали: хорови Богословије Светог Петра Цетињског, „Свети апостол и јеванђелист Марко“ из Подгорице, „Свети новомученик Станко“ из Никшића, хор Српског пјевачког друштва „Светосавник“ из Подгорице, етно група „ИХТИС“ из Подгорице, дјеца полазници вјеронауке при саборном храму, АНИП „Ђурђевданско коло“ из Подгорице и гуслар Максим Војводић.

Водитељи програма били су: Ананије Јовановић и Марија Драшковић.

 

ФЕБРУАРСКИ ИСПИТНИ РОК ЗА ВАНРЕДНЕ УЧЕНИКЕ

Фебруарски испитни рок за ванредне ученике

Обавјештавамо све ванредне ученике Богословије Св. Петра Цетињског да ће приватни испити у августовском испитном року школске 2017/18. године бити одржани у понедељак 26. фебруара 2018. године.

Пријава испита ће се вршити тога дана у временском интервалу од 9 до 10 часова у секретаријату школе.

Управа школе

ОДРЖАНА ЧЕТВРТА РЕДОВНА СЈЕДНИЦА НАСТАВНИЧКОГ САВЈЕТА ЦЕТИЊСКЕ БОГОСЛОВИЈЕ У ШКОЛСКОЈ 2017/2018. ГОДИНЕ

У понедељак 22. јанауара 2018. године, одржана је Четврта редовна сједница Наставничког савјета Богословије Светог Петра Цетињског, поводом почетка другог полугодишта у школској 2017/2018. години.

Сједницом је пресједавао ректор протојереј-ставрофор Гојко Перовић. Секретар школе професор г. Драган Радоман прочитао је записник са претходне сједнице и пристигла акта.

Поред уобичајених редовних тема на почетку полугодишта, на сједници је било ријечи о организовању прославе Светог Саве у школи и о учестовању професора и ученика на овогодишњим светосавским свечаностима.