КОНКУРС ЗА УПИС У ПРВИ РАЗРЕД ЦЕТИЊСКЕ БОГОСЛОВИЈЕ ШКОЛСКЕ 2016/2017. ГОДИНЕ

Конкурс за упис у први разред Богословије школске 2016/17. године

Богословија

На основу Уредбе о богословским школама и условима уписа у Богословије СПЦ и одлуке Светог архијерејског синода Српске православне цркве бр. 469/зап. 400 од 26. априла текуће године, Митрополија црногорско-приморска објављује

КОНКУРС

за упис у први разред Богословије школске 2016/17. године

који садржи следеће услове:

  • да кандидат није старији од 18 година
  • да није ожењен
  • да је завршио основну школу, најмање са врлодобрим успјехом и примјерним владањем
  • да је душевно и тјелесно здрав
  • да кандидат има развијен слух и глас за појање
  • да кандидат има основно знање катихизиса и познавање Господњих и Богородичних празника, српског језика и књижевности и опште и националне историје

Школовање у богословији траје пет година, уз обавезно полагање завршног богословског испита.

Сви примљени ученици биће смјештени у школском интернату, а у истом уживати: храну, огријев, освјетљење и лијечење у случају болести.

Молбе за пријем подносе се одмах надлежном архијереју, преко надлежног парохијског свештеника.

Уз молбу прилажу се следећа документа:

  1. оригинал извод из матичне књиге крштених, издат од надлежног пароха;
  2. свједочанство о завршеној школи, заједно са ђачком књижицом и оцјенама;
  3. љекарско увјерење да је кандидат душевно и тјелесно здрав:
  4. увјерење надлежног парохијског свештеника о владању и подобности за свештенички чин и да није ожењен;
  5. писмени пристанак родитеља/старатеља да кандидат може учити богословију;
  6. писмену обавезу своју и својих родитеља/старатеља, потврђену од надлежног пароха, да ће уредно уплаћивати управи Богословије одређени допринос за своје издржавање у интернату школе (осим родитеља и старатеља, ове обавезе могу дати и епархије, црквене општине и манастирске управе, у којем случају дотични ученик је њихов питомац).

Пријемни испит за кандидате Православне Митрополије црногорско-приморске одржаће се 2. јула 2016.г. (субота) у просторијама Митрополије на Цетињу, са почетком у 10 часова.

Архиепископ цетињски
Митрополит црногорско-приморски
Амфилохије ср.

СВЕТИ КИРИЛО АЛЕКСАНДРИЈСКИ – УЧЕНИЦИ IV ГЕНЕРАЦИЈЕ ОБНОВЉЕНЕ ЦЕТИЊСКЕ БОГОСЛОВИЈЕ (1995-2000) ПРОСЛАВИЛИ 16 ГОДИНА МАТУРЕ

DSC_0062

У сриједу 22. јуна 2016. године, на празник Светог Кирила Александријског, ученици IV генерације обновљене Богословије Светог Петра Цетињског (1995-2000), прославили су 16 година матуре од завршетка школовања на Цетињу

Благодат Светога Духа сабрала их је ове године са свих страна, од Аустралије, Канаде, Италије, Србије, Републике Српске, Црне Горе, Хрватске, од свих српских и поморских земаља, у цркву Светог апостола и јеванђелиста Луке на Кошутњаку код честитог домаћина, старешине овог храма, свештеника др Николе Гаврића.

Празновање матуре отпочело је светом литургијом, којом је началствовао новоизабрани епископ аустралијско-новозеландски архимандрит мр Силуан (Мракић). Саслуживали су му протојереји-ставрофори Слободан Лалић и Дамјан Јанковић, протојереји Данило Дамјановић и Синиша Сердар, протонамјесници Мирослав Ратковић, Раде Јовић, Милош Пурић и Ненад Лазић, јереји  Никола Стефанов, Милан Крстић, Далибор Ђукић, Ненад Калем, Златко Василић, Младен Пргомеља, Aлександар Миликић, Никола Гаврић и ђакон Ненад Јовановић. Свештени апостол читао је Дане Божић, чтецирали су и саслуживали у олтару господа мр Блажо Божовић, Љубиша Мајсторовић, Ненад Катић и Никола Филиповић. За пјевницом су појали господа Велибор Крагић, Душан Белошевић и Александар Вујовић уз помоћ хора храма и свештеника Миодрага Топаловића и господина Славка Стокића. Сабрању је присуствовао и господин Борис Јеринић замјеник министра одбране БиХ.

Срца су наша горела љубављу Божијом и горе и даље

После причешћа сабраном вјерном народу и окупљеној генерацији ријечима бесједе обратио се архимандрит мр Силуан Мракић, новоизабрани епископ аустралијско-новозеландски, који је између осталог рекао: „Нека је наздравље и на спасеније света ова молитва, ово свето сабраније, које је започело пре две деценије у манастиру Светога Петра Цетињског, поред његовог ћивота, али милошћу и премудрошћу Божијом неколико месеци пре тога и поред ћивота Светог Василија Острошког Чудотворца. Срца наша су тада горела. Драга браћо моја, свештеници, драга братијо, драга генерацијо, драга родбино која је овде данас окупљена, драга браћо и сестре, срца су наша горела љубављу Божијом, срца наша су стремила ка ономе што се у нама у неком тренутку појавило. Један тајанствени призив да служимо Светој Тројици, да служимо Светој Цркви, па приводимо народ светим истинама вере, и да на тај начин остварујемо ону мисију коју је Бог и на Свети дан великих Духова призвао своје велике ловце људи, своје апостоле. И ту исту  мисију благодаћу и милошћу Божијом обукавши се неки од нас у ризу Божију у одежде Божије вршимо са светог амвона и преко светих тајни и светом проповјеђу. А они од нас који су остали као цивили опет као интегрални део Свете Цркве врше мисију и проповјед Божију, ту исту проповјед на мјестима где се налазе. Младе су биле душе наше, било је страха од неишчекиваног, али кроз сав тај наш живот који је верујем драга браћо моја велика школа се учила, животна школа. Јер гле, најтеже је живети у заједници, живети у подвигу, живети у крсту. Али Богу слава, и као млади људи са много прохтева и са много амбиција и жељама, са несташлуком младалачким кроз сав тај пут нас је водио прст Божији и ми смо стицали једно животно искуство. Животно искуство са којим можемо данас да се послужимо у проповеди нашој и да поделимо са онима који потребују то искуство. Дакле, да разликују оно што је жеља од онога што је воља Божија у овоме свету. Наша жеља треба да буде усклађена са вољом Божијом и управо кроз тај подвиг, кроз то одрицање ми смо у себи призвали благодат Божију, призвали педесетнички дар јединства и саборовања у истини. И гле данас у попразниству Свете и велике Педесетнице поново смо у расположењу оном духовском, оном апостолском и поново гори срце наше радошћу што гле, као некада давно под Острогом и под Цетињем, сада и под окриљем овога Светога храма се поново налазимо заједно окупљени и сабрани око Богочовјека Христа и поново се из исте чаше се причешћујемо.

Нека нам Господ подари да се увек сећамо те споне Педесетнице и недеље која предстоји а то је Недеља  свих Светих, да смо сви призвани, сваки човјек да буде свет. Јер гле, то је уоправо истински човек, то је остварени човек, човек који живи у складу са вољом Божијом, човек који у себи има благодати Божије, који је испуњен Богом. Нека Господ подари свима нама овде свега онога што потребујемо на нашем путу, на нашем даљем путешествију служећи Светој Цркви ма где се налазили. И свима вама драга браћо и сестре благослов од Бога да би тако остварили императив, дакле заповест Божију која је дата првом човеку а преко њега и свима нама да будемо жива икона Његова у овом свету, да будемо огањ, буктиња која гори у мраку овога света, и која призива род људски јединој капи, једином спасењу, једином пролазу који води у живот вечни а то је самом Богочовеку Господу нашем Исусу Христу.

Благодарим са овог светог мјеста човеку, који се сав ових дана који су водили овом свечаном тренутку жртвовао са све нас. Сви смо свесни његове жртве. То је старешина овог светог храма, пречасни јереј др Никола Гаврић који је заиста неизмјерно давао себе ових дана. Сви смо тога сведоци, да би се ово остварило данас, да би се ми овако педесетнички  окупили да се радујемо у Господу и да заједно службу служимо. Ону службу исконску коју служе свети анђели и којој су призвани и људи на земљи. Хвала оцу Николи неизмјерно, хвала вама братије и саслужитељи, хвала вама чтеци данашњи, и појци, свима вама братије и генерацијо хвала, праштајте и помените у светим молитвама да Господ подари мени снаге у ношењу новог бремена, новог послушања које ми Света Црква ових дана припрема и налаже. Да оно буде на радост свима вама и на добро Свете Цркве и  у славу Божију. Амин.

Домаћин сабрања свештеник др Никола Гаврић заблагодарио је свима на дивном окупљању и литургијском сабрању који су сви својим доласком употпунили у цркви Светог Луке на Кошутњаку а понеки дошли и са својим попадијама и дјецом. Отац Никола Гаврић је не кријући одушевљење са понеком сузом у оку казао: „Драга моја браћо, после овако дивних речи нашега брата у Христу и будућег Владике Силуана ја могу само да вам се свима захвалим и пожелим добродошлицу и осјећајте се данас као код своје куће. Нека сте сви од Бога благословени на многаја и благаја љета. Амин Боже дај“.

Помен на гробу Патријарха Павла, обилазак манастира Раковице и поклоњење моштима Светог Нектарија Егинског

После обиласка храма Светог Луке сви су се упутили у манастир Раковицу гдје је одслужен помен блаженопочившем патријарху српском г. Павлу. По одслуженом помену бесједио је протонамјесник Раде Јовић, који је подсјетио на лик и дјело овог великана наше помјесне цркве и свеколиког православља. Он је између осталог рекао: „Драга браћо и сестре сабрани данас, ево и Његова Светост патријарх  Павле нас сабра, онај који је био патријарх у оном времену када смо и ми били ћаци богословије. Данас нас је сабрао на његовом светом гробу. Сећам се да смо једном добили Света Писма Новога Завета која нам је он послао. Ја сам на њему написао да је поклон од Патријарха Павла и дан данас ми стоји на дохвату руке да га увек читам. Нека нас свети патријарх Павле још дуго година сабира, нека буде наш молитвеник и заступник пред васкрслим Христом кога је он целога свога живота тако сведочио као што ми знамо. Нека буде на здравље и спасење данашње сабрање, нека буде вечан спомен Патријарху Павлу. Амин.“

После одслуженог парастоса патријарху сви су обишли манастирске цркве у Раковици, а са историјатом овог манастира упознао их је протојереј-ставрофор Игњат Товаровић. Пред моштима Светог Нектарија Егинског Чудотворца отпјеван је тропар и прочитана молитва и сви су се помазали светим уљем и поклонили светитељевим моштима.

Топли поздрави од срца срцу на светотројичном сабрању генерације

На братској трпези љубави која је уприличена у хотелу Орашац све присутне прво је поздравио протојереј Данило Дамјановић парох мојковачки, који је рекао: „Овом приликом и ја желим да се захвалим о. Николи Гаврићу, домаћину, у име генерације. Драги изабрани Владико Силуане, драга браћо свештеници и часне и честите попадије, часни велики саборе, куд веће радости од ове да се сабирамо и састајемо прије свега у име Христово. То је разлог због чега смо били на Цетињу у школи, то је разлог и зашто прослављамо и ову шеснаест година од завршене Богословије. И то је наш пређашњи, садашњи и будући пут, обавеза и задатак да не потамни лик Божији у нама, и прије свега у онима који су и повјерени нама. Отац Никола се са својом попадијом и ћеркама и парохијанима, као веома узоран и часан домаћин потрудио да нас свесрдно дочека и угости. Али смо и ми данас прије свега на светом евхаристијском сабрању показали једну мисао, једно срце, једну љубав. А то је да увијек будемо спремни да служимо Господу и да увијек будемо спремни да одговоримо на све изазове, на све потребе и сва искушења која нас свакодневно заокупљају а можда су искушења у 21. вијеку највећа до сада у историји човјечанства јер никада се до сад људско име, биће, личност није газило као данас. Зато је посебно часни оци и владико и остала братијо на нама вјечита и дубока обавеза да пазимо свакога човјека који нам је повјерен и да часно и честито и узорно носимо Крст Христов на своја малена плећа, а она ће бити увијек јака и крепка да изнесу све невоље и искушења онда када смо заједно са Богочовјеком, са Спаситељем и искупитељем читавог рода људског. Нека нам ово сабрање остане најљепше сјећање у животу, и заиста ово је примјер како се браћа воле, како се слажу и колико смо прије свега спремни да загрлимо један другога. Нека виде они који не умију да се загрле, који не умију да се братским цјеливом цјеливају, који не воле да не воле једни друге, а ми смо ту због тога, због љубави Христове. Здрави сте! Живјели домаћине! Часни и лијепо домаћине, Бог нам те радовао и веселио, и широки траг од тебе остао, а свима нама на здравље и на спасење, живјели! Здрави сте!“

Замјеник министра одбране Босне и Херцеговине, господин Борис Јеринић такође је поздравио све присутне ријечима: „Ја желим прво честитати новоизабраном епископу Силуану да му Бог подари снаге, знања, моћи да на свом будућем путу остави један велики траг, а ја сам сигуран да ће он то знати, моћи и умјети и сигурно да ће те му сви ви у својим молитвама помоћи. Хвала вам свима што сте дошли у оволиком броју, хвала и о.Николи који је ово припремао и био упоран да нас дође што више. Кад нас све овако видим онда могу рећи ово је заиста снага једне генерације која је била заједно пет година на Цетињу, заједно провела дијелећи добро и зло, дијелећи исту кору хљеба, дијелећи све оно што смо имали, а ми најбоље то знамо кад се препричавамо. Да сте живи и здрави на многаја љета, хвала вам још једном и сви ми живјели“.

Протојереј-ставрофор Слободан Лалић, директор Православне опште Гимназије „Кантакузина Катарина Бранковић“ из Загреба је рекао: „Ја бих само кратко поздравио, иако су браћа већ говорили, понајприје о љепоти данашњега празника и амбијента овог празника Педесетнице у коме се налазимо, да управо у том амбијенту да смо се и ми у то име окупили у оволиком броју, да смо дошли са свих страна после шеснаест година од када смо матурирали у Богословији на Цетињу. Једни други јесмо сусретали али никада у оволиком броју. Ове године у мају смо обрадовани вијешћу коју смо добили са Сабора да је отац Силуан изабран за будућег епископа аустралијско-новозеландског. Поздрављајући њега посебно поздрављам и оца Николу Гаврића, који се својски заиста ових последњих недеља потрудио да нас сабере овдје. Заиста оваква наша окупљања једни другима улијевају једну наду. Ја сам недавно чуо од неких људи који једре (ја никада нисам једрио)кажу да је најгоре кад су на пучини а нема вјетра. Ја мислим ми смо доиста на пучини овога свијета, по цијелом свијету разасути на разним континетима и иако смо просторно једни од других удаљени увијек је молитва та и прије свега Света тајна Евхаристије која нас сабира и која нас окупља, али ево увијек да једни другима будемо и помоћ и подршка и утјеха и нада и ослонац и радост ако треба, без обзира гдје се налазили“, завршио је о. Слободан Лалић.

Новоизабрани Владика Силуан се такође још једном обратио на заједничкој трпези љубави рекавши: „Ова трпеза љубави је продужетак Трпезе Христове на којој смо се окупили у Цркви. Доста је добрих говорника било данас који су из ризнице срца свога износили своја осјећања поводом нашег заједничког скупа. Неизмјерна ми је радост што смо овако заједно после шеснаест година, што смо се обрадовали једни другима, што смо се умили једни другима сјетивши се тог заједничког живота интернатског, у тим тешким младалачким несташним данима. Ево Богу слава, опет смо заједно, али сада као као зрели људи. И видимо да је та Богословија дала велики плод, а то је и ову изузетну генерацију, изузетно зрелу. То су коментари свештеника са стране који су по први пут овде са нама, а имају прилике и друга окупљања генерација да виде. Благодарим и поносим се са свима вама и просим овог пута прије нашег растанка молитве свих вас, јер Црква ми додјељује тешко бреме на моја нејака плећа, али знам да молитвама вашим и благодаћу епископства благодати која се излива на хиротонији и уздајући се у вашу подршку молитвену да ћу моћи да изнесем тај крст и да оправдам повјерење генерације 1995-2000! Живи били и Бог вас благословио генерацијо. Да не заборавимо и нашег разредног старешину који би био данас овде са нама, то је Владика славонски г. Јован, и наравно и нашег ректора Владику будимљанско-никшићког г. Јоаникија, који нас је итекако водио у ред, и довео нас у ред. Они су на Криту ових дана и молимо се Богу за њих, да њихове одлуке буду на добро целом организму наше Свете Цркве, Богочовечанском организму, и да тако ми крстаримо кроз овај свет са тим ветром како рече о. Слободан, тих добрих догматских одлука и решења на овом Сабору и на оваквим нашим локалним саборима које одржавамо овако у братском духу. Поздрављамо и њих на далеком Криту и све наше професоре са Цетиња који данас нису са нама, који су нам итекако помогли формирању наше личности. Живјели и свако вам добро од Господа“, завршио је своју ријеч новоизабрани Владика Силуан.

Такође је одржан час и прозивка коју је водио господин мр Блажо Божовић. У току ручка сви сабрани искористили су прилику и заблагодарили домаћину пожељевши да се и следећих година окупљају и да их благодат Светога Духа сабира на радост Цркве.

Неколицина свештеника из генерације који нису могли присуствовати сабрању у току ручка јавили су се телефоном и поздравили окупљене.

Нека благодат Пресвете Тројице која је окупила брађу ове генерације и даље све руководи молитвама Светог Петра Цетињског и Преподобног Стефана Пиперског. Амин.

 

СВЕТИ ЦАР КОНСТАНТИН И ЦАРИЦА ЈЕЛЕНА – СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У ЦЕТИЊСКОМ МАНАСТИРУ; НАСТАВАК ПОЛАГАЊА ЗАВРШНОГ БОГОСЛОВСКОГ ИСПИТА И ОБИЛАЗАК СКАДРА

Календар за 3. јун
Његово Преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки г. Атанасије служио је у петак 3. јуна 2016. године, на празник Светог цара Константина и царице Јелене Свету архијерејску литургију у Цетињском манастиру.
Владици Атанасију саслуживали су свештеници и свештеномонаси архијерејског намјесништва цетињског и из епархија бихаћко-петровачке, бањалучке и буеносајреско-јужноцентрално америчке. За пјевницом су пјевали ученици богословије.
После причешћа и литургије Владика Атанасије је пререзао славски колач који је у част празника принио Константин Вукић.Сабраном вјерном народу Владика Атанасије обратио ријечима архипастирске бесједе, поздравивши Митрополита Амфилохија, игумана Цетињског манастира архимандрита Методија са братством, ректора Цетињске богословије протојереја-ставрофора Гојка Перовића, професоре и ученике Цетињске богословије и Константина Вукића коме је честитао имендан.
После литургије настављено је полагање завршног богословског испита уа матуранте Цетињске богословије, који су полагали из предмета Догматике, Етике и Црквеног појања.
У поподневним часовима Владика Атанасије и професори Цетињске богословије обишли су древни град Скадар у Албанији.
IMG_5811
У Скадру су обишли град и цркву Рождества Христовог, гдје их је дочекао теолог Иван Поповић по благослову надлежних пароха, свештеника Александра и Николе Петанија и упознао их са животом Цркве у Скадру и Алабанији.
 

ПРЕПОДОБНИ СТЕФАН ПИПЕРСКИ – НАСТАВЉЕНА МАТУРА И ИСПИТ ЗРЕЛОСТИ У ЦЕТИЊСКОЈ БОГОСЛОВИЈИ ЗА УЧЕНИКЕ XX ГЕНЕРАЦИЈЕ ОБНОВЉЕНЕ БОГОСЛОВИЈЕ (2011-2016)

Стефан Пиперски 1

На празник Преподобног Стефана Пиперског у четвртак 02. јуна 2016. године, настављена је матура и богословски испит зрелости у Цетињској богословији за ученике XX генерације обновљене богословије (2011-2016).

Данас је изасланик САС СПЦ Његово Преосвештенство епископ бихаћко-петровачки г.Атанасије одржао редовну сједницу са Наставничким савјетом богословије на којој су сагледани резултати са писменог испита и испалиран ред полагања усменог дијела испита. Потом су ученицима саопштени резултати писменог рада.

После тога услиједило је полагање усменог дијела гдје су ученици полагали испите из Светог Писма Старог и Новог Завјета,Историје хришћанске цркве и Историје српске цркве.

У поподневним часовима Владика Атанасије је у пратњи ректора и господе професора обишао и Саборни храм Васкрсења Христовог у Подгорици, манастир Дајбабе и присуствовао свечаној академији у част Светог Јована Владимира у Голубовцима.

СВЕШТЕНОМУЧЕНИК ПАТРИКИЈЕ (ОДАНИЈЕ ПРЕПОЛОВЉЕЊА) – ПОЧЕЛА МАТУРА И БОГОСЛОВСКИ ИСПИТ ЗРЕЛОСТИ ЗА УЧЕНИКЕ XX ГЕНЕРАЦИЈЕ ОБНОВЉЕНЕ ЦЕТИЊСКЕ БОГОСЛОВИЈЕ (2011-2016)

Календар за 1. јун IMG_5767

ПОЧЕЛА МАТУРА И БОГОСЛОВСКИ ИСПИТ ЗРЕЛОСТИ ЗА УЧЕНИКЕ XX ГЕНЕРАЦИЈЕ ОБНОВЉЕНЕ ЦЕТИЊСКЕ БОГОСЛОВИЈЕ (2011-2016)

По благослову Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве, у сриједу 1. јуна 2016 године, на празник Светог Јована епископа готског и Свештеномученика  Патрикија и на Оданије Преполовљења, отпочела је матура и богословски испит зрелости у Богословији Светог Петра Цетињског у школској 2015/2016. години.

Ове школске године своје школовање у Цетињској богословији завршавају ученици XX генерације обновљене Богословије Светог Петра Цетињског (2011-2016) чији је разредни старешина професор др Будимир Алексић.

Изасланик САС СПЦ је Његово Преосвештенство епископ бихаћко-петровачки г. Атанасије (Ракита).

После прочитане молитве за почетак матуре, изасланик Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве, Његово Преосвештенство епископ бихаћко-петровачки г. Атанасије прочитао је ученицима теме за израду писменог рада.

Свети Архијерејски Синод СПЦ за ову школску годину одредио је следеће теме на матурском писменом раду:

  1. Саборност Цркве и Свеправославни Велики Сабор (2016)
  2. Различите су службе, али је Господ исти (1.Кор.12,15)
  3. Смисао хришћанског страдања – Свети Јован Владимир

Изради писменог рада приступило је седам ученика од чега су шесторица редовни а један је ванредни ученик.

Ученици ће наредних дана полагати матурске испите из Светог Писма Старог и Новог Завјета; Историје хришћанске цркве и Историје српске цркве; Догматике и Етике; Црквеног појања, Литургике и Црквеног права.

У поподневним часовима Владика Атанасије у пратњи ректора протојереја-ставрофора Гојка Перовића и професора мр Слоба Станишића, Аполона Мишченка и Александра Вујовића обишли су Ријеку Црнојевића, манастир Светог Николаја на Ободу гдје их је дочекала настојатељица мати Атанасија са сестринством. После обиласка манастира у пратњи домаћина пароха ријечког свештеника Младена Балаћа гости су се провозали чамцем по Скадарском језеру.

ОДРЖАНА VII РЕДОВНА СЈЕДНИЦА НАСТАВНИЧКОГ САВЈЕТА БОГОСЛОВИЈЕ СВЕТОГ ПЕТРА ЦЕТИЊСКОГ; ПОДИЈЕЉЕНА СВЈЕДОЧАНСТВА УЧЕНИЦИМА И ОТПОЧЕО ЉЕТЊИ РАСПУСТ

У суботу 28. маја 2016. године, после одслужене Свете архијерејске литургије у Цетињском манастиру одржана је VII редовна сједница Нставничког савјета Богословије Светог Петра Цетињског у школској 2015/2016. години.

На сједници Наставничког савјета богословије којом је пресједавао Митрополит Амфилохије, прочитан је записник са претходне сједнице, пристигли акти, закључене су оцјене ученицима  било је говора и о настави и васпиташтву.

Разредне старешине су поднијле извјештаје о успјеху и владању ученика у току другог полугодишта ове школске године.

После сједнице Наставничког савјета уприличена је трпеза љубави на којој је ученике благословио Митрополит Амфилохије упутивши им ријечи поуке о владању за вријеме предстојећег љетњег распуста. Потом су разредне старешине подијелиле свједочанства ученицима који су са благословом Светог Петра Цетињског отишли својим кућама.

ПРЕПОДОБНИ ПАХОМИЈЕ ВЕЛИКИ; СВЕТИ АХИЛИЈЕ – АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У ЦЕТИЊСКОМ МАНАСТИРУ И БЛАГОДАРЕЊЕ ЗА КРАЈ ШКОЛСКЕ 2015/2016. ГОДИНЕ У ЦЕТИЊСКОЈ БОГОСЛОВИЈИ

Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски господин Амфилохије служио је у суботу 28. маја 2016. године, на празник Преподобног Пахомија Великог и Светог Ахилија  у Цетињском манастиру са свештенством Свету литургију са благодарењем за крај наставе у Богословији Светог Петра Цетињског у школској 2015/16. години.

Митрополиту Амфилохију саслуживали су: ректор протојереј-ставрофор Гојко Перовић, главни васпитач проф. мр протојереј Арсеније Радовић, протосинжел Исак Симић, јермонах Симеон из Колубије, јерођакон Јустин Мреновић и професор  богословије Душан Биговић. Чтецирали су ученици богословије Никола Филиповић (V разред), Лазар Крстић (IV разред) и Огњен Боричић (I разред).

Свештени апостол читао је ученик четвртог разреда Недељко Томић а јеванђелски одјељак јерођакон Јустин Мреновић.

У литургијској бесједи након читања Јеванђеља Владика је казао да је Црква Христова по својој природи сабор и сабирање свих који у Христа повјерују и који се просвијетле свјетлошћу богопознања.

„Сабирају се и кроз вјекове су се сабирали, и прослављају Њега на свим земаљским језицима. Као таква, Црква је жива школа, училиште мудрости. А почетак мудрости је страх Божји“, рекао је Владика црногорско-приморски.

Владика је рекао да је и Богословија Светог Петра Цетињског једно од таквих училишта.

„Она већ дуго времена, увијек изнова сабира око себе дјецу Божју, жедну и гладну хљеба живота и правога и истинскога знања, праве и истинске мудрости. А та мудрост Божја и истина Божја, и право и истинско учење, блага вијест Христова проповиједа се Црквом и кроз Цркву“, казао је Митрополит Амфилохије.

Након причешћа вјерника и скоро свих ученика Цетињске богословије служен је помен свим упокојеним оснивачима, ктиторима и приложницима Цетињске Светиње, као и свим упокојеним професорима и ђацима Цетињске Богословије.

Послије је прочитан молебан за успјешан и благословен крај ове школске године.

Митрополит Амфилохије је на крају подсјетио на ријеч Господњу да се дрво по плодовима познаје.

„И ова наша Богословија је једно дрво засађено Божјом руком. И руком књаза и господара Црне Горе Николе Петровића и Митрополита Висариона, а припремили су је Свети Петар Цетињски и Свети Петар Ловћенски Тајновидац. И она, од тада па до данас, као дрво маслиново засађено у доброј земљи, урађа плодовима“, казао је Владика и посјетио да је Цетињска Богословија, од свог обновљења 1992. гоине изњедрила већ шесторицу Епископа Цркве Христове.

Он је подсјетио да су на управо завршеном засједању Архијерејског сабора СПЦ изабрана двојица нових Епископа који су изданци ове црквено-школске установе – новоизабрани Епископ аустралијско-новозеландски Силуан (Мракић), који је био цетињски богословац и новоизабрани викарни Епископ диоклијски Кирило (Бојовић), донедавни професор Цетињске Богословије.

„Догодило се, ето, да прославимо Светога Кирила и Методија 24. овога мјесеца, а да Сабор Архијереја, сјутрадан 25. маја нашег часнога и честитога архимандрита Кирила (Бојовића) изабере за Епископа диоклијскога. И то није случајно, јер ове године, као што знате, прослављамо 1000-годишњицу мученичке кончине Светог Јована Владимира Диоклијскога“, казао је Митрополит Амфилохије.

Он је казао да је диоклијска епископија једна од најстаријих хришћанских епископија и да је она родила Митрополију зетску, потоњу Митрополију црногорско-приморску.

ПРОТОЈЕРЕЈ-СТАВРОФОР ГОЈКО ПЕРОВИЋ И ЗВАНИЧНО ИЗАБРАН ЗА РЕКТОРА БОГОСЛОВИЈЕ СВЕТОГ ПЕТРА ЦЕТИЊСКОГ НА СЈЕДНИЦИ СВЕТОГ АРХИЈЕРЕЈСКОГ САБОРА

Протојереј-ставрофор Гојко Перовић, досадашњи вршилац дужности ректора Богословије светог Петра Цетињског на Цетињу, изабран је за ректора исте Богословије, на редовном засиједању Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве, који је ове гдоине одржан у Пећкој Патријаршији,  Призрену и Београду од 14. маја до 25. маја 2016. године.

БИВШИ УЧЕНИК ЦЕТИЊСКЕ БОГОСЛОВИЈЕ ПРОТОСИНЂЕЛ МР СИЛУАН МРАКИЋ ИЗАБРАН ЗА ЕПСИКОПА АУСТРАЛИЈСКО-НОВОЗЕЛАНДСКОГ

Протосинђел мр Силаун (Мракић); бивши ученик Богословије Светог Петра Цетињског изабран за епископа аустралијско-новозеландског.

Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве на свом редовном засиједању одржаном у Пећкој Патријаршији, Призрену и Београду, од 14. до 25. маја 2016. године, изабрао је протосинђела мр Силуана (Мракић), досадашњег секретара епископа ваљевског г. Милутина и сабрата манастира Пустиња у Епархији Ваљевској за епископа аустралијско-новозеландског, у сриједу 25. маја 2016. године.

Протосинђел мр Силуан Мракић своје школовање на Цетињу започео је 1995 године као ученик IV генерације обновљене Богословије Светог Петра Цетињског, чији је разредни старешина био садашњи епископ Пакрачко-славонски г. Јован (Ћулибрк).

Владика Силуан је први ученик обновљене Цетињске богословије који је изабран за епископа. Поред њега наша богословија је дала и петорицу епископа из професорског кадра.

Достојан!

 

ПРОФЕСОР ЦЕТИЊСКЕ БОГОСЛОВИЈЕ АРХИМАНДРИТ МР КИРИЛО БОЈОВИЋ ИЗАБРАН ЗА ВИКАРНОГ ЕПИСКОПА ДИОКЛИЈСКОГ

Бивши професор Богословије Светог Петра Цетињског Архимандрит мр Кирил (Бојовић), архијерејски замјеник мјестобљуститеља Епархије буеносајреско-централно-јужноамеричке Митрополита црногорско-приморског господина Амфилохија, главни уредник часописа „Светигора“ изабран је на овогодишњем, управо завршеном редовном засједању Светог архијерејског сабора Српске православне цркве за викарног Епископа Митрополије црногорско-приморске, са титулом Епископ диоклијски, у сриједу 25. маја 2016. године.

Архимандрит мр Кирил (Бојовић) – биографија

Кирил (у свијету Милан) Бојовић се родио 4. фебруара 1969. године у Подгорици, од православних родитеља Радула и Зорке (рођене Јовановић), као пето по реду дијете.

Осмогодишњу и средњу школу (гимназију „Петар I Петровић Његош“) завршио је у Даниловграду са дипломом Луче првог степена. Средњу школу је завршио 1987. године, и исте године је отишао на одслужење војног рока у српском (западном) Карловцу.

По повратку из армије (1988) уписао се на Природно-математички факултет у Подгорици, који је завршио у предвиђеном року (4 године) са средњом оцјеном 9,68. Дипломски рад је одбранио 1992. год. Од 1993. до 2000. године је радио као асистент на ПМФ-у у Подгорици.

Године 1993. год. је уписао постдипломске студије на ПМФ-у у Београду на групи „Диференцијална геометрија и топологија“. Магистарски рад на тему „Групе холономија и комплексне повезаности“ је одбранио 17. јула 1996. године, код професора др Неде Бокан.

У том је периоду био и дугогодишњи члан Црквеног одбора Црквене општине подгоричке.

У периоду од 1. фебруара 1998. до 1. фебруара 1999. био је на специјализацији на универзитету „Ломоносов“ – МГУ, у Москви.

Крајем 2000. године добровољно је дао оставку на посао на факултету у Подгорици и по благослову Високопреосвећеног Архиепископа цетињског и Митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија, постао је искушеник Цетињског манастира.

Уочи празника Петровдана на празничном бденију (11. јул увече) 2004. године владика Амфилохије га је постригао у монаштво са именом Кирил (по Светом Кирилу Словенском). Те исте године на Божић, рукоположен је у чин јерођакона, такође од стране митрополита Амфилохија.

По благослову истог архијереја уписује Московску православну духовну академију 2005. године.

21. маја 2006. године владика Амфилохије га је рукоположио у чин јеромонаха. Исте године (јун-јул), по благослову митрополита Амфилохија, бива у пратњи Деснице Светог Јована Крститеља, која је више од 40 дана путовала по градовима Русије, Украјине и Бјелорусије.

2008. г. дипломирао је на Московској духовној академији: 4. јуна 2008. одбранио је кандидатску дисертацију на МПДА на тему „Митрополит Петар II Петровић Његош као хришћански философ“. За кандидатски рад је добио прву награду у генерацији – награду свештеномученика Илариона архиепископа Верејског I степена. Истовремено је и ванредно завршио Московску духовну семинарију (која траје 5 година).

Од 1. јануара 2009. године, по одлуци Светог Архијерејског Синода СПЦ (број 1765, од 16. дец. 2008) постављен је за васпитача Богословије Светог Петра Цетињског на Цетињу. Исте године, по одлуци Светог Архијерејског Синода СПЦ, постављен је и за професора Богословије Светог Петра Цетињског, гдје предаје Свето Писмо Новога Завјета.

Од Петровдана 2008. г. обавља и послушање главног уредника часописа „Светигора“ Митрополије црногорско-приморске.

Од 2008. г. такође обавља и дужност координатора наставе вјеронауке у Митрополији црногорско-приморској.

3. јануара (на Оце) 2010. године Митрополит Амфилохије га је рукопроизвео у чин протосинђела.

По благослову митрополита Амфилохија одлучује да продужи школовање на Православном богословском факултету Универзитета у Београду, гдје му је нострификована (призната) диплома кандидата богословља, коју је стекао на Московској духовној академији; чиме је стекао услове за пријаву докторске дисертације на ПБФ (одлука број: 06-613-2861/3-10 од 16. 9. 2010). Наставно вијеће ПБФ му је одобрило пријаву теме докторске дисертације са називом „Еклисиологија Светог Филарета Московског“, код ментора Преосвећеног Епископа крушевачког г. Давида (Перовића). Одлично познаје руски и црквенословенски, шпански добро, а служи се енглеским, старогрчким и латинским језиком.

30. јуна 2013. на празник Свих Светих приликом освећења крипте Саборног Храма Христовог Васкрсења у Подгорици Митрополит Амфилохије га је рукопроизвео у чин архимандрита.

Одлуком Епископа-администратора Епархије буеносаиреске и јужно-централноамеричке Митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија Ебр. 125 од 15. децембра 2014. године, постављен је за архијерејског замјеника у Епархији буеносаиреској и јужноцентралноамеричкој СПЦ.

По националности је Србин, држављанин је Црне Горе.

Достојан!