На сам дан Христовог Васкрсења, 04. априла, ученици и наставници Богословије су учествовали у врло свечаним богослужењима као што су васкршње јутрење са литијом која је прошла улицама Цетиња, и васкршње литургије у Цетињском манастиру и Влашкој цркви. Потом су наставници са ђацима приредили празнични ручак у школској трпезарији. По устаљеном обичају, овом свечаном трпезом се завршава боравак најстаријих ђака у школи, па се и они прикључују својим друговима из нижих разреда и одлазе кућама до почетка редовне наставе.

У суботу, 27. фебруара, у Подгорици је одржана традиционалана Светосимеоновска литија, од Храма Христовог Васкрсења до Немањине обале на Рибници. Свечаност је започела Светом Литургијом, коју је у крипти Храма служило више архијереја СПЦ ( Митрополит Црногорско-приморски г. Амфилохије, Епископ Зворничко-тузлански г. Василије, Епископ Шумадијски г. Јован, Епископ Славонски г. Сава, Епископ Захумско-херцеговачки г. Григорије, Епископ Будимљанско-никшићки г. Јоаникије, Епископ Полошко-кумановски г. Јоаким, Епископ Липљански г. Теодосије и Епископ Диоклијски г. Јован ) са свештенством. У Светој Литургији, као и у самој литији су учествовали сви ђаци наше школе. Ова литија је завршена свечаном академијом која је приређена на Немањином граду, и током које се учесницима светковине пригодним словом обратио пјесник Рајко Петров Ного.

У периоду од 23. до 26. октобра 2009. године по већ устаљеном плану и програму Цетињске богословије, обављена је посјета светињама на Косову и Метохији. Са ученицима трећег разреда били су ректор Богословије протојереј Гојко Перовић, разредни старјешина трећег разреда јереј Немања Кривокапић, као и професори Душан Биговић и Здравко Кривокапић.

Путујући према Пећкој патријаршији обишли смо манастир Ђурђеви Ступови код Берана, гдје је сједиште епархије Будимњанско-никшићке. Владика Јоаникије са братсвом манастира нас је лијепо дочекао и угостио. После овог малог предаха смо наставили пут ка Пећкој патријаршији.

Након преласка граничног прелаза до Пећке Патријаршије смо ишли уз пратњу италијанских војника. Када смо стигли у манастир и смјетили се, одслужили смо вечерње и акатист Пресветој Богородици, и послије вечере кренули у оболазак манастирског комплекса.

Цркву посвећену Светим Апостолима је саградио у 13. вијеку архиепископ Арсеније, наследник Светог Саве. Када је саградио ову цркву пренио је и сједиште архиепископије из Жиче. Фреске које су сачуване су из разних периода. У овој се цркви чувају мошти Светог Јоаникија, првог патријарха и последњег архиепископа српског, Светог архиепископа Саве Другог, главе Петозарних мученика и мошти Светог архиепископа Никодима Пећког. Цркву Светог Димитрија је подигао архиепископ Никодим у 14. вијеку. Црква је фрескописана заслугом архиепископа Јоаникија. Овдје се чувају мошти патријарха Јефрема и Саве Четвртога. Црква посвећена Пресветој Богородици је, такође из 14. вијека, а она је задужбина Данила Другог. Он је и живописао ову цркву. У овом храму се налазе мошти ктитора Данила Другог као и чудотворна икона Пресвете Богородице. Данило Други је и саградио заједничку припрату испред ове три цркве, као и цркву посвећену Светом Николи. Од фресака у припрати, које су рађене за вријеме архиепископа Данила Другог мало је остало сачувано, а од оних које су остале посебно се издваја светородна лоза Немањића. Од првобитних фресака у цркви Светог Николе није сачувано ништа. Патријарх Макарије је касније обновио припрату и цркву Светог Николе. Манастир је више пута страдао, а и ризница манастира је опљачкана. Дио сачуваних црквених драгоцјености свједочи о њеној богатој прошлости. Конак је последњи пут спаљен 1981. године, а обновљен је 1983. године.

У суботу поподне посјетили смо манастир Високи Дечани који се налази недалеко од Пећке патријаршије. Изградња цркве је почела 1327. године, а завршена је 1335. Њен ктитор, Свети краљ Стефан Дечански, није дочекао да је види завршену, а радове је наставио његов син Душан. У времену када је саграђена црква, саграђени су и манастирски конаци. Архитекта који је урадио план храма био је фра-Вита из Котора. Дечански храм спада у највеће црквене граћевине средњовјековне Србије. Живопис храма је трајао 15. година. Фрескописана површина цркве достиже површину од 2000 м2. Црква спада међу најочуваније цркве на нашем простору. Ризница манастира је веома богата. У храму се налази најстарији полијелеј и трон који су у потпуности сачувани. Уздуж ријеке Бистрице, поред које се налази манастир, има доста испосница међу којима је била и испосница Светог Стефана Дечанског. Нажалост, ове испоснице манастира Високи Дечани оштећене су и оскрнављене од албанског живља овог краја.

Оно што нас је посебно одушевило јесу службе у овом манастиру и појање дечанских калуђера. Свечано бденије у суботу и литургија у недјељу је нешто што се не може заборавити. Послије литургије су професори заједно са оцем Иларионом отишли у Ђаковицу да причесте неколико старијих жена, јединих преосталих Срба у Ђаковици.

За вријеме нашег боравка у Пећкој патријаршији и мансатиру Дечани осјећали смо се врло лијепо и пријатно, као да смо ту годинама боравили. Братсво и сетринство ова два манастира су и поред свих невоља и брига који их море били ведри и лијепо расположени трудећи се да се код њих што љепше осјећају.

У повратку смо посјетили манастир Морачу гдје се налази рука Светог Харалампија. Ту нас је срдачно дочекао настојатељ манастира отац Рафаило, и  пошто нам је испричао основне ствари о Манастиру, позвао нас на послужење.

Дође и крај овог путовања, али не обичног, већ путовања са много доживљаја и слика о животу Срба на Косову које су као ране,ране које не зарастају.

Општи је утисак да посјета Косовским светињама, народу и монаштву на Косову и Метохији чини обострану радост. За нас ученике ова посјета је једно велико искуство и духовни доживљај, а за људе на Косову доказ да нису заборављени и да их носимо у нашим срцима.

Дарко Ђерковић,

ученик трећег разреда

Истога дана је одржана Духовна академија у позоришту „Зетски Дом“. Ову академију је организовала Цетињска богословија поводом Недјеље Православља, а у част овогодишњих јубилеја 180-те годишњице упокојења Светог Петра Цетињског и 520-те годишњице упокојења господара Зете и оснивача Цетиња Ивана Црнојевића. На почетку ове свечаности додијељене су награде оним ученицима који су урадили најбоље писане радове на светосавке темате које је одредила Управа школе. Награђено је шест радова који су писани на теме из Догматике („Стварање свијета и човјека у учењу светих отаца“), Светог Писма Старог Завјета („Макавејски устанак“) и Светог Писма Новог Завјета („Вјера, нада и љубав у посланицама Светог апостола Павла“). Празничну бесједу на овој академији је одржао секретар школе и наставник грчког и латинског језика г. Благоје Рајковић. Он је бесједио на тему одбране праве вјере у контексту живота и дјела богоборног цара Јулијана Апостате.

Поред појаца и рецитатора из Цетињске богословије, у програму академије су учествовали и полазници школа вјеронауке са Цетиња и из Подгорице, као и чланови дјечијег хора Српског Пјевачког Друштва „Јединство“ из Котора. Овој академији, као и каснијем ручку у Цетињској богословији, присуствовали су амбасадори Русије и Украјине у Црној Гори, г. Јаков Герасимов и госпођа Оксана Сљусаренко, као и представници амбасада Србије и Бугарске.

Потом је, у трпезарији школе, приређена покладна вечера, на којој су ректор и васпитачи, саопштили ученицима распоред обавеза у првој седмици поста, подсјетивши их, при том, на праксу да ученици богословије ову прву седмицу, поред тјелесног поста своју припрему за Свето причешће спроводе учешћем у богослужењима и Светом тајном исповјести коју организује Управа школе.

Период тзв. тримирја, ( од 15. до 17. фебруара ) ове године је протекао у активном учешћу ученика богословије у свим великопосним манастирским богослужењима, међу којима посебно мјесто припада читању канона Св. Андреја Критског. Три дана није било наставе, а у четвртак је, упоредо са држањем наставе, обављена исповјест ђака коју је вршио протојереј-ставрофор Момчило Кривокапић. У Теодорову суботу, 20. фебруара, на Св. Литургији коју је у Цетињском манастиру служио Митрополит Амфилохије са свештенством, вршено је причешћем Св. тајнама, свих ученика Цетињске богословије.

Ово питање се, сво ово вријеме, дискутује доста неуредно, јер се држава обраћа школама, а школе црквеним властима које једине имају надлежност да расправљају о промјенама ове врсте. Не постоји ваљана синхронизација у комуникацији између ове три адресе, па питање поменуте стандардизације стоји отворено, већ неко дуже вријеме-без најаве скоријег рјешења. Поводом ове теме, Управа Цетињске богословије је, заједно са још неким богословским школама СПЦ, упутила један усклађен, међусобно договорен акт Св. Арх. Синоду, који поставља питање термина и начина рјешавања овог захтјева које држава Србија, већ годинама поставља пред Цркву.