Archive for март, 2019

РАДОСЛАВ РАДЕ ТАМБУРИЋ ОДРЖАО ПРЕДАВАЊЕ У БОГОСЛОВИЈИ О ГРАДЊИ ХРАМА И ПАРОХИЈСКОГ ДОМА

2

У четвртак 21. марта 2019. године у Богословији Светог Петра Цетињског уприличено је предавање које је одржао господин Радослав Тамбурић, грађевински техничар из Будве на тему “Градња храма и парохијског дома.

1

Предавача је на почетку ученицима, професорима и гостима школе, представио професор Цетињске богословије и главни васпитач протојереј мр Арсеније Радовић.

Радослав Тамбурић је у свом предавању говорио о занимљивим детаљима практичне градње храмова, манастира, парохијског дома и помоћних објеката.
Ђаци су предавачу постављали занимљива питања како би се на практичан начин упознали о неким занимљивим детаљима градње храмова и парохијских домова.

После предавања Радославу Тамбурићу у име ђака и професора захвалио се професор ђакон Павле Љешковић.

ПРЕПОДОБНИ ГЕРАСИМ ЈОРДАНСКИ -СВЕЧАНА АКАДЕМИЈА ПОВОДОМ НЕДЕЉЕ ПРАВОСЛАВЉА У ОРГАНИЗАЦИЈИ ЦЕТИЊСКЕ БОГОСЛОВИЈЕ

У организацији цетињске Богословије Светог Петра Цетињског у крипти саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици у недељу 17. марта 2019. године одржана је традиционална духовна академија поводом Недјеље православља у организацији Богословије Светог петра Цетињског.

Поздрављајући Митрополита Амфилохија, свештенство, чланове дипломатског кора и све присутне госте ректор Богословије протојереј-ставрофор Гојко Перовић рекао је да је академија посвећена осамстотој годишњици аутекефалности Српске православне цркве.

„И наравно, као и сваке године, спомену на побједу православља, сабору у Цариграду у 9. вијеку који је одбранио поштовање икона и чијисмо Синодик данас прочитали у Цетињском манастиру након литије која је прошла цетињским улицама“, рекао је он.

Рекао је да је академија посвећена и петогодишњици обновљења цетињског Црквено-пјевачког друштва „Његош“.

„А исто тако прослављамо и пету годишњицу цетињског Дјечјег хора Светог Мардарија Љешанско-либертвилског, којим управља наша сестра Јелена Калуђеровић, који је само продужетак цетињске школе вјеронауке“, казао је отац Гојко Перовић.

Празничну бесједу одржао је професор Богословије ђакон Павле Љешковић.

У умјетничком дијелу програма учествовали су ђаци Богословије, полазници цетињске школе вјеронауке, црквени хорови „Свети Марко“ из Подгорице и „Његош“ са Цетиња.

Подијељене су и награде за најбоље светосавске темате ученика Богословије, што се организује сваке године за овај празник.

СВЕЧАНО ПРОСЛАВЉЕНА НЕДЕЉА ПРАВОСЛАВЉА НА ЦЕТИЊУ – СВЕТОМ АРХИЈЕРЕЈСКОМ ЛИТУРГИЈОМ И ЛИТИЈОМ СА ИКОНАМА ЦЕТИЊСКИМ УЛИЦАМА

Светом архијерејском литургијом у Цетињском манастиру и празничном Литијом с иконама која је прошла градским улицама, на Цетињу је данас торжествено прослављена Недјеља православља и свршен спомен на седми васељенски саљбор и побједу православља на иконоборством.

Началствовао је Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, уз саслужење цетињског свештенства и свештеномонаштва и молитвено учешће многобројних вјерника.

За пјевницом су појали чланови хора „Његош“ са Цетиња, којим диригује Милица Пејовић и ученици Цетињске богословије, предвођени професором појања ђаконом Павлом Љешковићем.

Апостол је прочитао матурант Никола Томић, а од богослова су чтецирали ученици четвртог разреда Матија Минић и Стефан Стевлић.

У литургијској проповиједи након читања Јеванђеља Владика је рекао да су све љепоте неба и земље и сва мудрост сабрани у једном обичном људскоме лику.

„И кроз тај лик открива се љепота и садржај свеукупне Божанске творевине, а у исто вријеме открива се и љепота Онога који је створио и небо и земљу, и све видљиво и невидљиво“, казао је он.

Додао је да се у лику Христа Богочовјека види сва тајна свих свјетова.

„А иста та тајна, кроз Њега и преко Њега се огледа у лику човјековом, првога човјека и свакога човјека. Погледајте ову дјецу овдје: ништа љњепше на свијету нема од дјетињега лика. Све љепоте свјетова сабране су у дјечјем лику и у лику свакога човјека“, рекао је Владика Амфилохије.

Митрополит црногорско-приморски је подсјетио да данас празнујемо тај лик Божји.

„Празнујемо ту љепоту Божју, икону Божју. Празнујемо иконопоштовање у вријеме када су безбожни људи, попут ових данашњих, порицали и избацивали иконе из цркава Божјих. Многи су пострадали тада због љубави према светим иконама. Међутим, на овај дан су поново свечане враћене иконе у храмове и била је Литија кроз царски град Константинопољ. Ту литију ми настављамо на Цетињу и она се наставља широм васељене, кроз вјекове“, казао је Митрополит Амфилохије.

Након причешћа вјерних Владика је предводио празничну литију која се од Цетињског манастира кретала према цркви Рождества Пресвете Богородице на Ћипуру, преко трга краља Николе, затим Његошевом улицом, преко Балшића пазара до Влашке цркве и назад до Цетињског манастира.

На крају је на улазу у манастирску порту прочитан Синодик православља, који је читао професор богословије протојереј мр Арсеније Радовић.

После богослужења приређен је ручак у трпезарији Цетињске богословије. У току ручка, а у част петогодишњице обновљеног рада, чланови хора Његош отпјевали су неколико црквенонародних пјесама, док су се ђаци богословије представили са пјесмама Химном Цетињске богословије „Полеђела два анђела“ и пјесмом „Онамо намо“ краља Николе Петровића.

У име домаћина све присутне госте поздравио је ректор школе протојереј-ставрофор Гојко Перовић, посебно поздравивши амбасадора Републике Пољске у Црној Гори, г. Артура Дмоховског и његову супругу, предсједника црквене општине Цетиње г. Рајка Радусиновића, г.Чеда Милића из Ресне и г. Павла Милића из Будве, чланове хора „Његош“, присутно свештенство, госте  и професоре и ученике школе.

Овом приликом Митрополита, професоре, ђаке и све присутне поздравили су и господин хаџи Радован Радовић и Павле Милић из Подгорице.

На крају ручка Владика Амфилохије је заблагодарио Господу на дивном празнику, поздрављајући све, међу њима и чланове хора“Његош“ са Цетиња, да заједно са дјечијим хором „Светог Мардарија љешанско-либертивилиског“ пјевају у славу Божију и у славу Светих Икона.

НАЈАВА ЗА СВЕЧАНУ АКАДЕМИЈУ ПОВОДОМ НЕДЕЉЕ ПРАВОСЛАВЉА У КРИПТИ САБОРНОГ ХРАМА ХРИСТОВОГ ВАСКРСЕЊА У ПОДГОРИЦИ

Фотографија корисника Aleksandar Vujovic

СВЕТИ МУЧЕНИЦИ ЕВТРОПИЈЕ, КЛЕОНИК И ВАСИЛИСК; ТЕОДОРОВА СУБОТА – СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У ЦЕТИЊСКОМ МАНАСТИРУ

 

На празник Светих мученика Евтропија, Клеоника и Василиска, на Теодорову суботу, 16. марта 2019. године у Цетињском манастиру, Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је  Свету Архијерејску литургију са свештенством и свештеномонаштвом, ученицима Цетињске богословије и вјерним народом.

Владици Амфилохију саслуживали су: ректор Цетињске богословије протојереј-ставрофор Гојко Перовић, секретар Митрополије протојереј-ставрофор Обрен Јовановић, протосинђел Исак Симић, јеромонах Прохор Јосифов, јеромонах Јустин Мреновић, презвитер Игор Балабан, службеници Митрополије ђакони Александар Лекић и Игор Балабан и ђакон из славонске епархије Никола Петровић.

Чтецирали су ученици богословије а одломак из Апостола прочитао је ученик четвртог разреда Никола Савић.

За пјевницом су појали ђаци предвођени професором Павлом Љешковићем.

После прочитаног Јеванђеља сабранима се бесједом обратио Владика Амфилохије, указавши на величину Божију и величину Његове љубавиж, као и о томе на шта је човјек на земљи призван, да буде носилац Божанске свјетлости.

У току Литургије, после Заамвоне молитве, прочитан је канон Светом Теодору Тирону, чиј спомен се слави у прву суботу Свете четрдесетнице, након чега је Митрополит Амфилохије освештао кољиво.

На крају је свима сабранима пожелио да им пост и свето причешће буду на здравље и на спасење.

СВЕТИ СВЕШТЕНОМУЧЕНИК ТЕОДОР КИРИНЕЈСКИ – ПРОФЕСОРИ И УЧЕНИЦИ БОГОСЛОВИЈЕ ПРИСУСТВОВАЛИ ПРЕДАВАЊУ МИТРОПОЛИТА АМФИЛОХИЈА „ЦРНА ГОРА У XX“ У СРПСКОЈ КУЋИ У ПОДГОРИЦИ

На позив организатора и са благословом ректора школе протојереја-ставрофора Гојка Перовића, у петак вече 15. марта 2019. године, сви ученици Цетињске богословије присуствовали су предавању Његовог Високопреосвештенства Митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија на тему „Црна Гора у XX вијеку“, у Српској кући у Подгорици.

Ђаке је предводио професор богословије ђакон Павле Љешковић.

Митрополитово је својим предавањем отворио Академску трибину коју је организовао Српски Културно-информативни центар „Свети Сава“.

Трибину је водио књижевник Будимир Дубак, а у програму је наступио и хор Српско пјевачко друштво „Светосавник“ из Подгорице.

 

СВЕТИ СВЕШТЕНОМУЧЕНИК ТЕОДОР КИРИНЕЈСКИ – МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ И ВЛАДИКА МЕТОДИЈЕ СА СВЕШТЕНСТВОМ СЛУЖИЛИ ЛИТУРГИЈУ ПРЕЂЕОСВЕЋЕНИХ ДАРОВА У ЦЕТИЊСКОМ МАНАСТИРУ

У петак прве недеље Часног Поста 15. марта 2019. године, на празник Светог свештеномученика теодора Киринејског,  Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије и Његово Преосвештенство Епископ диоклијски г. Методије, служили су са свештенством Свету архијерејску литургију пређеосвећених дарова у Цетињском манастиру.

Владикама су саслуживали секретар Митрополије протојереј-ставрофор Обрен Јовановић, професор богословије протојереј мр Арсеније Радовић, протосинђел Исак Симић, јеромонах Јустин Мреновић, професор богословије ђакон Душан Биговић и ђакон Игор Пешикан.

Чтецирали су ученик петпг разреда Матија Минић и ученик четвртог разреда Огњен Боричић.

На литургији су појали ученици богословије, предвођени професором појања ђаконом Павлом Љешковићем.

Монаси Цетињског маанстира, ученици Богословије и вјерни народ приступио је Светој тајни причешћа.

На крају литургије Владика Амфилохије обратио с еприсутнима краћом бесједом и подсјетио да се мошти Светог Теодора Тирона налазе у манастиру Ново Хопово на Фрушкој гори а да ће се у Црној Гори, ако Бог да, и њему подигнути храм као и многим другим великомученицима:

„Ми се клањамо Господу и Светима великомученицима Његовима. У новије вријеме подигли смо Храм Светог Климента Охридског и Светог великомученика Пантелејмона у Морачи а биће и храма Светога Теодора Тирона. Ако Бог да, да подигнемо храм у славу Божију у част светих великих Божијих Христових ратника који су бранили и сачували вјеру и утврдили православне народе у вјерности Христу Богу нашем .“

Подсјетио је владика да су код нас вјековима биле и мошти Светога Теодора Стратилата које су првобитно чуване у Манастиру Светог апостола и јеванђелисте Марка у Подгорици, па су од оних који су примили ислам и тамо се настанили послије Сеобе Чарнојевића крајем 17. вијека, али који су сачували дубоко поштовање према светињи, предате Митрополији црногорско приморској.

„Мошти Светог Теодора Стратилата су првобитно чуване у келији Светога Петра Цетињскога а сада се налази у олтару Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици у нади да ће једног дана бити враћене у манастир Светога Марка“, казао је Митрополит и изаразио наду да ће и тај манастир, као што су и многи други широм Митрополије, поново васкрснути.

Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије је казао да није случајно да су мошти Светог Теодора Стратилата и Св. Теодора Тирона, великих бранитеља вјере праве – тврде Божије вјере, дошле  у наш народ и Свету цркву, оне су нас увијек кроз вјекове и до дана данашњег у тој вјери укријепљивале.

На крају Литургије вјерници су цјеливали Свети крст у коме је честица моштију Светог Теодора Тирона.

ИНТЕРВЈУ РЕКТОРА ЦЕТИЊСКЕ БОГОСЛОВИЈЕ ПРОТОЈЕРЕЈА-СТАВРОФОРА ГОЈКА ПЕРОВИЋА ЗА ПОРТАЛ ИН4С

Отац Гојко: Живот Цетињске митрополије – највећи доказ аутокефалности Пећке патријаршије

Управо су историја и живот Цетињске митрополије најбољи докази аутокефалности Пећке патријаршије. Јер, нијесу наши кандидати за владике ишли у Цариград ни у Охрид на хиротонију – него у Пећку цркву. Ону цркву, за коју Св. Петар Цетињски каже Црногорцима и Брђанима 1822. године: у коју су патријари наши стојали, и коју су цари наши оградили, казао је протојереј-ставрофор Гојко Перовић, ректор Цетињске богословије, у разговору за ИН4С.

Можда је скроз необично да два пута, у кратком времену, водимо разговор на готово исту тему, али сматрамо прилично интригантним то што поједини медији из дана у дан, без престанка, засипају јавност ”новим открићима” у погледу аутокефалности СПЦ. Недавно је објављен документ у коме се неколико водећих патријараха православља, у 16. вијеку, ограђују од аутокефалности датој СПЦ, и готово да је негирају. Какав однос да има вјерујући човјек према оваквим публицистичким појавама?

– Прочитао сам тај чланак и бојим се да његов аутор нема добре намјере, и да није вођен истраживачким поривом него жељом да сервира полуистине. А сви добро знамо да су полуистине често горе од лажи. Дакле, Велики свеправославни сабор на Криту 2016, међу првим својим документима, побројао је све канонске православне аутокефалне Цркве. Међу њима је и Српска православна црква, па је свака дискусија о томе има ли СПЦ аутокефалност и да ли је она ваљана – лишена сваког смисла.

Е сад, историја аутокефалне СПЦ је дуга осам вјекова и веома бурна. Ова је Црква проживјала многе успоне, родила бројне плодове, али и бивала на распећу разних искушења. Ово што се објављује у неким црногорским медијима управо има карактер полуистина. То су документа истргнута из историјског контекста, а публици се не нуди ваљано објашњење – када је, како је и зашто је, дошло до настанка таквих аката (нпр. критика коју је Св. Сави упутио Охридски архиепископ Димитрије; посланица источних патријараха из 1531. и … ко зна шта је сљедеће на програму ових ”истраживача” ).

Мислим да смо читаоцима ИН4С-а у прошлом разговору прилично објаснили историјски и канонски контекст односа Светог Саве и Димитрија охридског архиепсикопа. Шта недостаје у појашњењу прилика које су довеле до поменуте посланице 1531. године?

– Недостаје пуно тога. Не можеш данашњој читалачкој публици тек тако издекламовати садржај поменуте посланице а не објаснити им о чему се заправо ради. Ко је смедеревски Митрополит Павле? Зашто га осуђују источни патријарси? Какав је интерес турске империје у том моменту? И многа друга веома сложена питања остала су без одговора, у том чланку који је очигледно имао само једну намјеру – да омаловажи цјелокупну СПЦ и њену историју.

Међутим, то је тако, кад се теме из науке и уско-стручних области, развлаче по новинама и то у политикантске сврхе. Бојим се да и ови наши разговори на поменуту тему, иако имају намјеру да појасне и да допуне, у суштини, само дају легитимитет таквом не-научном приступу овим питањима.

Па, ипак, реците нам каква је то била ситуација у вези Митрополита Павла и турских власти? Шта је довело до тога, да рад овог српског архијереја буде осуђен од Цариградског и других источних патријараха?

– Ријеч је о доста тешком периоду за Православну цркву уопште. Све се дешава непосредно (непун вијек) након пада Цариграда под Турке (1453) а и коначног пада српске деспотовине (1459) под исту ту отоманску власт.

Добро се зна да је однос султана према Православној цркви био такав, да Турцима није одговарало постојање више црквених поглавара у царству. За султана је било идеално да то буде један поглавар, и да, по могућности, то буде онај кога ће султан најлакше моћи да контролише – а то је управо патријарх у Цариграду.

Ово не значи да су сви цариградски патријарси били султанови послушници. Далеко од тога! Али генерално, кроз историју, ова црквена столица била је на том распећу, да трпи велики и директан притисак турских власти и њихових политичких интереса. Ово је сигурно било тако док су Истанбулом владали султани, тј. до Ататуркове револуције.

Тако да, послије пада Смедерева, долази до запуштења Пећке патријаршије (која се, прије тога, по нужди селила и у Жичу, и у Смедерево), и једно вријеме није ни било патријарха, нити могућности (објективних, физичких) да се он изабере. Турци су ту прилику искористили да све православне на Балкану ставе под једну јединствену управу, односно, да се територија Пећке патријаршије, нађе под управом охридског архиепископа (а овај је свакако већ под управом цариградског).

Искрено речено, то се не противи ни црквеним канонима (и они прописују да кад једна црквена област остане без поглавара, тада старање о њој преузима прва најближа Црква), али хоћу да нагласим овај политички моменат, како би се боље разумјело оно што слиједи. Е сад, почетком 16. вијека, на историјску сцену ступа један веома храбар и родољубиви архијереј, смедеревски Митрополит Павле. Он је настојао да поврати српску црквену самосталност, која је била неупитна у цијелом православљу, од 1219, па до турске окупације. И имао је за то подршку локалних турских управитеља, али је султан лично стао на страну охридског архиепископа! И сад, питам ја вас, – шта се могло очекивати од цариградског патријарха (а једнако и од осталих источних патријараха који су такође под султановом влашћу)? Да се успротиве султану, ради једног српског владике?

Има  научног основа да се сумња у самосталност одлука како Цариграда, тако и осталих патријараха – у овом поменутом случају из 1531! Другим ријечима, јасан је султанов ”рукопис” у тексту ове посланице. Султан не зна каноне, али он нареди, па се читају они канони који одговарају његовој одлуци. Како другачије схватити ноторну чињеницу да је само 20-так година касније, упркос садржају посланице из 1531. православна васељена подржала обнову Пећке патријаршије и њене самосталности, под Макаријем Соколовићем 1557. године! Појавио се Мехмед-паша Соколовић и – промијенио се однос према Пећкој патријаршији! И код султана и код патријарха у Цариграду! Само, то није био једнократни акт (као онај из 1531. г.) који важи док су живи његови потписници, него васпостављање Пећке патријаршије и њеног угледа у православљу, које ће потрајати наредних 200 година и више! До 1766. и насилног укинућа Пећке патријаршије!

Па добро сад, како се разабрати у том историјском клупку? Изгледа да се од 1453, па до 20. вијека, све одлуке цариградског патријарха, мање-више тичу султановог утицаја. Некад је тај утицај био против српске црквене самосталности, а некад у њену корист. Гдје је ту Божији благослов?

– Е ту треба бити опрезан. Врло опрезан. Султанов утицај не треба изједначити са одсуством благослова! То – никакао! Цариградски патријарх све вријеме има Божији благослов да руководи Црквом, да окупља друге патријархе да помаже друге Цркве.

А са друге стране и султан је Божији створ. Може Бог и њега усмјерити, па и надахнути да учини нешто што ће помоћи патријарху. Као што је накада у Старом завјету, надахнуо Бог незнабожачког цара Кира, владара Персије, да изда указ о обнови Соломоновог храма (а таквих је примјера безброј), тако и исламски владар и окупатор, по промислу Божијем, може утицати и на неке позитивне одлуке, корисне за Цркву.

А ако ме питате како ја разликујем – који је султанов утицај исправан, онај из 1531. или онај из 1557. рећи ћу вам, врло просто: ја сам из Црне Горе и за мене нема дилеме, да је обнова Пећке патријаршије позитиван чин, а њено укинуће да је негативан!

Какве то има директне везе са тим што сте ви из Црне Горе?

– Има велике везе. И управо су ту разлози мога чуђења, како неко из Црне Горе, ма којој опцији да припада, може да дисквалификује самобитност Пећке патријаршије? Ко је рукополагао зетске и црногорске владике?

Пећки патријарх или охридски архиепископ? Како се неко бори за добробит православља у Црној Гори и за напредак Цркве у Црној Гори (ма како да је схватао и доживљавао а да се из петних жила труди да дискредитује ону патријаршију која је хиротонисала све нама познате цетињске митрополите?

Управо су историја и живот Цетињске митрополије најбољи докази аутокефалности Пећке патријаршије. Јер нијесу наши кандидати за владике ишли у Цариград ни у Охрид на хиротонију – него у Пећку цркву. Ону цркву, за коју Св. Петар Цетињски каже Црногорцима и Брђанима 1822. године у коју су патријари наши стојали, и коју су цари наши оградили!

И ето, да овај осврт завршим са нашом црногорском историјом. Не можемо имати двоструке аршине. Ако смо спремни да са правом величамо отпор Црногораца руском Црквеном синоду (из 1804.) кад су се Руси о Светом Петру Цетињском изјашњавали више политички него црквено (и у ком отпору се јасно може прочитати везаност Црногораца за Пећку патријаршију, чак и онда кад је нема, кад је укинута, онда морамо и у писму четири патријарха из 1531. препознати исти ”однос снага” међу ”великима” и ”малима”, а у дјелу Митрополита Павла из Смедерева, видјети исту ону искру коју су носили Црногорци вјековима, чувајући Цетиње као ”једину слободну светосавску столицу” (како рече предсједник краљевске Владе Црне Горе Лазар Томановић, у свом говору, приликом проглашења краљевине 1910. године).

Извор: ИН4С

ПРЕПОДОБНИ ВАСИЛИЈЕ ИСПОВЈЕДНИК; ПРЕПОДОБНИ ЈАКОВ КАСИЈАН – ВЕЛИКО ПОВЕЧЕРЈЕ СА КАНОНОН СВЕТОГ АНДРЕЈА КРИТСКОГ У ЦЕТИЊСКОМ МАНАСТИРУ

 

У сриједу 13. марта 2019. године, на празник Преподобних Василија Исповједника и Јована Касијана, служено је у Цетињском манастиру Велико повечерје са Каноном Преподобног Андреја Критског.

Служили су протосинђел Исак Симић и ђакон Игор Балабан.

Слуђби су присуствовали и појали ученици и професори Цетоњске богословије, Митрополит Амфилохије, Владика Методије, монаси Цетињског маанстира и вјерни народ.

По благослову Митрополита Амфилохија и по одлуци наставничког савјета богословије, ученици су молитвено учестовали у свим богослужењима у Цетињском манастиру.

ПРЕПОДОБНИ ВАСИЛИЈЕ ИСПОВЈЕДНИК; ПРЕПОДОБНИ ЈОВАН КАСИЈАН – МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ И ВЛАДИКА МЕТОДИЈЕ СА СВЕШТЕНСТВОМ СЛУЖИЛИ ЛИТУРГИЈУ ПРЕЂЕОСВЕЋЕНИХ ДАРОВА У ЦЕТИЊСКОМ МАНАСТИРУ

Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије и Његово Преосвештенство Епископ диоклијски г. Методије са свештенством и свештеномонаштвом служили су Литургију пређеосвећених дарова  у Цетињском манастиру у прву недељу поста у сриједу 13. марта 2019. године.

Од свештеника саслуживали су ректор богословије протојереј-ставрофор Гојко Перовић, секретар Митрополије протојереј-ставрофор Обрен Јовановић, свештеници Анђелко Боричић, игор Балабн

Високопреосвећеном Митрополиту саслуживали су Преосвећени Епископ диоклијски г. Методије, протојереји-ставрофори Гојко Перовић и Обрен Јовановић, протосинђел Исак Симић, јеромонах Прохор Јосифов, јеромонах Јустин Мреновић, јерођакон Јаков Нинковић и ђакони Александар Лекић и Игор Пешикан.

Сви ђаци су присуствовали и молитвено учестовали богослужењима и у овој литургији и причестили се Светим Тајнама Христовим.