Светом архијерејском литургијом у цркви Свете Петке и отварањем представништва Императорског православног палестинског друштва за Црну Гору, у Будви је у недељу 20. маја 2018. године настављено четвородневно обиљежавање стогодишњице страдања руских царских страстотерпаца Романових.

Светом службом началствовао је Митрополит Зимбабвеа и Анголе г. Серафим, изасланик Патријарха александријског Теодора Другог на овој светковини, а саслуживали су му Епископ городецки и ветлужски г. Августин, изасланик Патријарха московског г. Кирила, Архиепископ медонски Руске заграничне цркве г. Михаил и Епископ будимски г. Лукијан са свештенством, уз молитвено учешће Архиепископа цетињског Митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија и многобројног вјерног народа.

У литургијској бесједи након читања Јеванђеља Митрополит Серафим је рекао да је мучеништво свједочење наше вјере.

„Али у данашњем свијету сви бисмо требали бити свједоци на тај начин што ћемо имати љубав и поштовање према нашем ближњем и према нашем пастироначалнику конкретно“, рекао је он.

Казао је да се објава светости царских мученика Романових десила у тешко вријеме Патријарха Тихона који је успио да васпостави патријарашки трон у Русији и који је, како је рекао, на један мистичан начин отишао из овога живота.

„Покушајмо да их истински прославимо, јер данас кад нема катакомби, нема гоњења, када смо далеко од свега тога, заиста имамо прилику да истински прославимо Бога. Покушајмо да се не губимо, да не будемо далеко од Цркве, јер се на тај начин разара заједница и губимо могућност за вјечност и царство небеско која нам је дата од самога Бога“, поручио је сабранима Владика Серафим.

Рекао је да се Александријска патријаршија труди да на што бољи начин врши мисионарску дјелатност у Африци.

„Вјерујте да усвему томе узимамо као примјер ову свештену митрополију и вашег пастироначалника господина Амфилохија“, казао је Митрополит Зимбабвеа и Анголе.

На крају Литургије Митрополит Амфилохије је поздравио Архијереје који су служили ову Литургију и рекао да сви злочини у Европи двадесетога вијека врхуне у злочину над царском породицом Романових.

„Хајде што су убили цара и царицу, иако се цар био одрекао власти у то вријеме да би спасио свој народ од братоубилаштва, него што су побили њихову дјецу… Заклали су их као јагањце. Па не само што су заклани, него су их послије тога сасјекли на комаде. Можете да замислите какав је то злочин. Па им је и то мало било, него су онда спалили њихове мошти, да се не би народ скупљао“, рекао је Митрополит црногорско-приморски.

Додао је да је оно што је Божје ипак неуништиво.

„Ево их, васкрсавају, Васкрсавају широм васељене и њихова мученичка крв наставља ону голготску Христову мученичку крв“, казао је Његово Високопреосвештенство.

Након Литургије, у просторијама парохијског дома отворено је представништво Императорског православног палестинског друштва за Црну Гору.

Госте је прво поздравио предсједник овог Друштва за Црну Гору Славко Крстајић и најавио проф. др Олега Колобова, који је говорио о историјату и значају ове православне организације.

Ово друштво, основано у другој половини деветнаестог вијека под покровитељством руских царева, данас врши православну мисију у читавом свијету.

Архијереје и остале госте поздравио је и градоначелник Будве Драган Краповић.

Потом су уручене чланске карте и ознаке новим члановима Друштва: протојереју-ставрофору Обрену Јовановићу, секретару ЕС и ЕУО Митрополије црногорско-приморске, протоереју-ставрофору Гојку Перовићу, ректору Цетињске Богословије, протојереју-ставрофору Јовану Рајаку, др Владимиру Божовићу, професору Универзитета Црне Горе, Марку Царевићу, Блажу Паповићу и Гојку Раичевићу.

Митрополит Амфилохије одликовао је архијерејском граматом предсједника овог Друштва за Нижњи Новгород проф. др Олега Колобова, а Орденом спомена на прославу стоте годишњице страдања руске царске породице Романових великог добротвора Цркве Димитрија Малишева.

Градоначелнику Будве Драгану Краповићу и г. Сергеју Бабурину уручио је поклон – реплику васкршњег јајета цара Николаја Другог Романова.

Скупу су се поздравним словом обратили и Епископи городецки и ветлужски Августин и будимски Лукијан.

Потом су архијереји посјетили манастир Подмаине.