СВЕЧАНА АКАДЕМИЈА ПОВОДОМ НЕДЕЉЕ ПРАВОСЛАВЉА

У организацији Митрополије црногорско-приморске и Богословије Светог Петра Цетињског у недјељу вече, 31. марта 2024. године, одржана је свечана академија поводом Недјеље православља у крипти Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици.

Ово духовно окупљање било је посвећено побједи православља над јересима, као и успомени на 220 година од сарадње Светог Петра Цетињског и Карађорђа, 25 година од НАТО бомбардовања и 20 година од Косовског погрома.

У уводној ријечи је истакнуто да ова светковина заправо подсјећа на три животна задатка. Први задатак јесте захвалност Богу што нас је удостојио неисказане почасти да будемо живе иконе Његове. Други задатак је брига свакога од нас о икони Божијој у себи, да увијек буде чиста и православна, молитвама окађена, сузама омивена и сваком врлином украшена. А трећи задатак је поштовање свакога човјека као живе иконе Божије. Радовање ако неко у себи држи ту икону свијетлу и чисту, туговање ако је квари и понижава.

Ректор цетињске Богословије протојереј Благоје Рајковић је благословио и отворио свечаност и у уводном слову се осврнуо на генезу и хронологију борбе Цркве Божије против јереси и јеретичког учења кроз вјекове:

,,Ове године, можемо слободно рећи,  обиљежавамо почетак тих спорова, почетак епохе васељенских сабора. Наиме 1700 година раније, 313. године цар Констанин је побиједио коначно цара Ликинија и завладао читавим Римским царством од Атланског океана па све до Персије. Већ 325. године је сазван Први васељенски сабор и од тада па до 843. године траје та епоха борбе за чистоту православне вјере. Ову смо академију пренијели на ову недјељу која је такође посвећена побједи православља не само у IX него у XIV веку за вријеме Светога Григорија Паламе, који се одлучно супротставио неким западним утицајима који су у том тренутку били лоши, а дошли су преко Варлаама Калабријског, и зато има смисла да и ове недјеље приредимо академију која говори о побједи православља”, закључио је прота Благоје.

Празничну бесједу на тему ,,Правда Божија и слобода народа”, одржао је професор Цетињске богословије господин Драган Радоман.

,,Гледано са данашње временске удаљености, али и блискости, подвиг Светог Петра Цетињског и Карађорђа сврстава их у сами врх српске црквене и народне историје. Писано је о њима подоста разним перима, добронамјерним, истинољубивим, али и завидним – непријатељским. У десној апсиди ове крипте почива један од најумнијих људи нашега времена који је о њима говорио и писао ослоњен на библијски темељ истине и правде Божије.”

Он је нагласио да се кроз дјеловање и лик и дјело и Светог Петра Цетињског и Карађорђа имали исти циљ:

,,Трудећи се да опстану на балканском, али и европском вртлогу сукоба интереса Свети Петар Цетињски и вожд Карађорђе имали су исту звијезду водиљу изграђену на највишим дометима српског државотворног и историјског насљеђа. Немањићко и светосавко предање била им је нераскидива повезница, а необориви доказ високе свијести о томе јесу ријечи које је Свети Петар исписао у историји Црне Горе и знаменитом спису о славено-српском царству.

Карађорђе да ништа друго није изговорио или написао у безбројним прогласима и дипломатским списима, довољно је прочитати ријечи које је упутио у писму Светом Петру Цетињском од 4. априла 1806. године уочи битака на Мишару и Велиграду. Из њихове преписке види се државотворна снага која је обојицу подстицала у једномислени и једнодушни наступ у борби за ослобођење и уједињење цијелог народа на својим историјским просторима.”

На крају професор Драган Радоман подсјетио је на ријечи Светог Петра Ловћенског Тајновидца које свједоче о нади и васкрсењу без обзира на страдање и неправде којима овај свијет пао у гријеху, запљускује истину и правду:

,,Вазда имамо на уму ријечи Ловћенског Тајнивидца: Нада нема право ни у кога до у Бога и у своје руке, Надање се наше закопало на Косову у једну гробницу, а ми знамо гдје је та гробница. Она је подно олтара Пећаршије и знамо и вјерујемо да ће одатле васкрснути јер ће га васкрснути васкрсли Христос – Сунце правде и истински бранич слободе народне.”

Како налаже традиција Богословије, наставнички савјет почетком другог полугодишта, негдје око празника Светог Саве, расписује конкурс за светосавске темате. Ти темати су први научни радови ученика Богословије у форми семинарских радова који се раде на одређене теме из одређених предмета. Као и претходних, и ове године је расписан конкурс за додјелу светосавских темата који је интерног карактера у Богословији.

Комисија која се бавила оцјењивањем темата, а сачињавали су је предметни наставници Новога завета, Историје Српске православне цркве и Догматике, под предсједништвом ректора протојереја Благоја Рајковића, додјелила је овом приликом награде за пет радова. Награде је свечано уручио Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије.

Трећу награду у новчаном износу од 150 евра освојио је рад из Историје Српске православне цркве под насловом ,,Патријарх Пајсије Јањевац – чувар православља” ученика петог разреда Богословије Стефан Петровић.

Други рад који је исто освојио трећу награду обрадио је тему ,,Улога свештенства у Првом свјетском рату”, а израдили су га ученици петог разреда Лазар Шћепановић и четвртог разреда Милош Пушоњић.

Другу награду у новчаном износу од 200€ завриједјели су следећи радови:

Рад из Новога завета на тему: ,,Апостол Павле и његове посланице” који је израдио ученик петог разреда Михаило Драшковић.

Други рад је из Догматике са упоредним богословљем на тему: ,,Бог је постао човјек да би човјек постао Бог по благодати” који је израдио ученик петог разреда Милош Бабовић.

Прва награда у новчаном износу од 250€ припала је раду из области Историје Српске православне цркве на тему: ,,Свештенство у Великом рату” који је израдио ученик четвртог разреда Лука Мартиновић.

Такође, током ове вечери додјељене су и  награде за светосавске темате за конкурс који је расписала СВШ Гимназија ,,Свети Сава” из Подгорице на тему: ,,Светосавско опредјељење у нашем времену” у циљу подстицања креативне свијести и у циљу подсјећања на духовно, морално и материјално насљеђе и значај наших коријена.

Директор школе господин Југослав Благојевић је прогласио најбоље радове конкурса, нагласивши да је овај други по реду литерарни конкурс привукао много више пажње у односу на први, гдје је осим радова ученика из Црне Горе доста радова стигло и из Србије и Републике Српске.

23 пристигла рада је прегледала Комисија из Српског језика и књижевности. Предсједник Комисије је Веселин Матовић, професор и књижевник из Никшића, а чланови професорице Марија Живковић и Сандра Бијеговић.

Специјална награда додјељена је овог пута за умјетничко-стилску изражајност ученику Огњену Бошковићу из Гацка – Република Српска. Трећу награду је добио Милан Крезовић из Шавника. Другу награду добила је Милица Влаховић, ученица из Бара. Прву награду у износу од 500€ уз књигу и диплому добила је ученица из Бара Ивана Зековић.

У кулутрно-умјетничком програму академије наступили су Камерни хор Богословије Свети Петар Цетињски, народни гуслар Миладин Анђелић, као и Хор Светог новомученика Станка из Никшића.