НЕДЕЉА РАСЛАБЉЕНОГА И СВЕТИ АПОСТОЛИ ЈАСОН И СОСИПАТР – ЛИТУРГИЈА У ХРАМУ ХРИСТОВОГ ВАСКРСЕЊА У ПОДГОРИЦИ, ЦЕТИЊСКОМ МАНАСТИРУ И ВЛАШКОЈ ЦРКВИ И БДЕНИЈЕ У МАНАСТИРУ ОСТРОГ

У недељу четврту по Васкрсу, недељу Раслабљенога, и на спомен Светих апостола Јасона и Сосипатра, 11. маја 2014. године, професори и ученици Цеињске богословије узели су учешћа у неколика храма у митрополији црногорско-приморској.

Један дио матураната учестовао је на литугији коју су у храму Христовог Васкрсења у Подгорици служили Архиепископ петергофски г. Амвросије, Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије и Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије са свештенством и вјерним народом. Поред ученика Цетињске богословије појали су и чланови Хора Петровградске духовне академије и хор Апостола Марка из Подгорице. У име богословије литургију је служио професор архимандрит мр Кирило Бојовић.

Након Литургије Митрополит Амфилохије се вјернима обратио архипастирском бесједом у којој је поздравио Архиепископа Амвросија и студенте Петроградске академије, чланове њеног хора, рекавши да су они „једним срцем и једним устима заједно са нама, у овом светом храму, чији камен темељац је положио блаженог спомена Патријарх московски и све Русије Алексије, пјевали и прослављали Христово Васкрсење“.

„То је посебни дар Божији нама овдје у Црној Гори“, рекао је Владика Амфилохије. „То је много значајно, јер у овом тренутку, поред свих оних прошлих искушења и раслабљености које су доживљавали наши православни народи, и код нас овдје у Србији и Црној Гори и бившој Југославији, и свега онога што је доживљавала света мајка Русија, ево и сада доживљава Православна црква на сјеверним словенским просторима, и налази се на распећу“, нагласио је Митрополит црногорско-приморски рекавши да је и она данас као болесник у бањи Витезди и тражи молитву и подршку. „Тражи молитву и подршку за обновљење мира, за обновљење духовног напретка, за сједињење браће у име Господње“, прецизирао је Митрополит Амфилохије.

Он је Архиепископу Амвросију поклонио реплику чувеног подгоричког дискоса чији оригинал се чува управо у Петрограду. Архиепископ Амвросије је у свом обраћању вјернима подгорички храм назвао бањом Витездом. „И не једном у години, већ сваки дан овдје силази анђео Господњи да би исцијелио болести људи. И нико не може да се оправда тиме што ће да каже да нема човјека који може да му помогне зато што је са вама ваш архијереј Митрополит Амфилохије“, рекао је Владика Амвросије. „Он свакога узима за руку и приводи у ову бању Витезду, у овај храм исцјељења да би га ослободио од гријеха, од погрешних мисли, од погрешнога живота и да исправи ум и срце тако да би могао да види Христа. За мене је, драге владике, велика част да будем са вама. За наше студенте, који су овдје дошли да би се помолили са вама то је посебно добра лекција“, рекао је он. „Ми вас знамо као великог богослова свјетскога гласа, ревноснога, храброга и бескомпромиснога архијереја, човјека који је видио велике универзитете Европе и свијета, човјека који се духовно хранио и духовно узрастао у келијама преподобнога Пајсија Светогорца и преподобнога Јустина Ћелијског. Вашим молитвама и трудовима подигнут је овај величанствени храм Божји. Данас када видимо плодове вашега труда и ревносног служења, то је за нас велика и добра лекција у животу“, казао је Архиепископ петергофски. Он је рекао да се Митрополит Амфилохије не боји да говори истину.

„Не бојите се да говорите истину зато што знате да су истина и правда Божја са вама. Данас на Литургији и у вашој молитви чуле су се потребне и праведне ријечи које се односе на тешку ситуацију у Украјини. Непријатељ рода људскога покушава да преко раслабљених разори духовне везе које сједињују све православне, али неће успјети у својим намјерама. И Руска и Српска црква прошле су вишедеценијска искушења од безбожничког режима. Чекају нас још многа искушења, али ми ћемо бити заједно јер је међу нама Христос, јесте и биће“, нагласио је он.

„Без обзира што нам затварају границе, без обзира што нас физички уништавају и бомбардују нико неће поколебати нашу вјеру у Христа нити разорити наше јединство“, закључио је Архиепископ Амвросије и посебно заблагодарио Епископу будимљанско-никшићком Господину Јоаникију због позива на „Дане Светог Василија Острошког“. Митрополит Амфилохије се још једном обратио гостима из Русије и свима сабранима на Литургији ријечима да исти богоборачки дух који данас напада Цркву Божију у Украјини постоји и у Црној Гори дуже вријеме. „То је дух који би хтио да уништи Православну цркву српску у Црној Гори, па зато прогоне свештенике, монахе и монахиње, не дају им боравишну дозволу у Црној Гори. Међу њима има доста наших руских свештеника и монахиња. Тај антибожни дух је истовремено и пагански дух. То богоборство се рађа из паганства, јер људи који обоготворавају било своју нацију било свој језик било своју државу, нијесу атеисти. Нијесу они атеисти јер имају лажне богове“, казао је Митрополит црногорско-приморски. „Зато нека ти модерни богоборци црногорски знају да тај пут не рађа добро Црној Гори, да подрива темеље Црне Горе, да уништава њено достојанство и њену будућност. Њено достојанство је саграђено управо на Цркви Божјој која овдје двије хиљаде година постоји, а већ осам стотина година постоји Црква православна српска“, поручио је Митрополит Амфилохије.

Матуранти су са професором о. кирилом Бојовићем, након ручка у ресторану Мареза, отишли за манастир Острог, како би учестовали у прослави празника Светог Василија Острошког. Они су појали на свечаном бденију, читању акатиста и литургијама које су служене у манастиру.

Истог дана служене су литургије у Цетињском манастиру и Влашкој цркви на Цетињу на којима су појали и чтецирали остали ученици богословије.

Литургију у Цетињском манастиру служили су игуман архимандрит Методије Остојић, протосинђел Исак Симић и јерођакон Прохор Јосифов. Поред вјернпг народа са цетиња и монаса из манастира на служби су били ученици трећег, четвртог и петог разреда.

Литургију у влашкој цркви служио је Ректор богсловије и парох цетињски протојреј-ставрофор Гојко Перовић, а на служби су били ученици првог и другог разреда, предвођени својим професором Црквеног појања ђаконом Павлом Љешковићем.