Archive for новембар, 2013

ЛИТУРГИЈА У КРАЉЕВОЈ ЦРКВИ НА ЋИПУРУ И БДЕНИЈЕ У ВЛАШКОЈ ЦРКВИ НА ЦЕТИЊУ

У суботу, 30. новембра 2013. године, служена је литургија у Краљевој цркви Светог великомученика Георгија на Ћипуру, у којој су узели учешћа професори и ученици Богословије Светог Петра Цетињског. Литругијом су началствовали јеромонах Спиридон и јерођакон Рафаило из Цетињског манастира, док су за пјевницом појали сви ученици Богословије.

Поводом недеље у Влашкој цркви служено је свечано бденије, на коме су појали ученици Богословије, а службу Божију служио је свештеник Анђелко Боричић.

ДЕЦЕМБАРСКИ ИСПИТНИ РОК ЗА ВАНРЕДНЕ УЧЕНИКЕ

Обавјештавамо све ванредне ученике Богословије Св. Петра Цетињског да ће приватни испити у децембарском испитном року школске 2013/14. године, бити одржани у понедјељак 16. децембра  2013. године.

Пријава испита ће се вршити тога дана у временском интервалу од 9 до 10 часова у секретаријату школе.

Управа школе

ПУТОПИС МАТУРАНАТА XVIII ГЕНЕРАЦИЈЕ ОБНОВЉЕНЕ ЦЕТИЊСКЕ БОГОСЛОВИЈЕ СВЕТИЊАМА РУСИЈЕ

СУСРЕТ СА РУСКИМ СВЕТИЊАМА ОД 15- 27. СЕПТЕМБРА 2013. ГОДИНЕ

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

Божијом вољом, благословом Митрополита Црногорско – приморског господина  Амфилохија, залагањем професора Аполона Мишченка, разредног старјешине петог разреда, кренули смо 15. септембра на матурску екскурзију у Русију, са жељом да посјетимо Руске светиње које осликавају и душу Руског народа. Прије пута одслужили смо молебан у Цетињском манастиру да би наш пут био благословен. Први град у који смо дошли био је Санкт Петербург, град који се налази на 42 острва. Био је то узбудљив и обећавајући почетак. Ту се налази велика Лавра Св. Александра Невског, која је позната по томе што у своме склопу има и православну духовну семинарију, академију, иконописачку и диригентску школу. Ту семинарију и Академију завршили су и многи свршени богослови Српских православних Богословија.

            Такође смо обишли град Кронштат гдје се налази велики и прелијепи храм посвећен Св. Јовану Кронштанском и кућу у којој је живио. Свети Јован Кронштански је заиста један диван пример свештеника који може да нам користи у даљем изграђивању, ако Бог да, будућих свештеника. Следећи дан смо обишли гроб са моштима свете Ксеније Петроградске, која је једна од најпоштованијих светитеља у Санкт Петербургу у којој дневно прилази много људи молећи се за дјецу и своје породице, сматрајући је за њихову заштитницу. Видјели смо и  Зимски дворац, сједиште руских царева. Занимљиво је то да ни једна зграда у Петербургу није смијела да буде виша од њега, тако да сада у Петербургу имамо град са скоро идентичним висинама зграда. Такође смо обишли и друге храмове у граду од којих су многи данас музеји. Највећи од њих су Исакијевски и Казански сабор.

            Након два проведена дана у Санкт Петербургу, трећи дан смо се упутили у Москву. Одмах по доласку отишли смо у манастир свете Матроне Московске, и ту смо имали прилику да целивамо њене мошти. И поред кише која је падала велики број људи чекао је да јој се поклони. Обишли смо и Међународни Фонд Једниства православних народа, где нас је предсједник његов предсједник господин Валериј  Алексејев упознао са радом поменутог фонда. Затим смо отишли на Црвени трг који заиста краси Москву. На Црвеном тргу се налази познати храм Василија Блаженог. Такође смо обишли споменик Мињину, Пожарскому и маршалу Жукову, који је познат по томе што од 63 битке које је водио ни једну није изгубио. Затим, следећи дан, посетили смо Кремљ, који красе многи храмови који су си осим једног, сви музеји. Ту се налази Архангелски сабор (гдје се налазе гробови руских кнежева и царева, а у олтару гроб Ивана Грозног), Благовештенски сабор и Успенски сабор (ту су крунисани руски цареви од Ивана Грозног до светог Николаја Другог Романова). Обишли смо и Сретенски манастир који је један од најбогатијих у Русији. Ту се сада гради нова зграда семинарије. Такође смо обишли чувену Третјаковску галерију у којој се налазе како старе хришћанске иконе, међу којима је најпознатија икона Свете Тројице од Андреја Рубљова, тако и друга дјела културне умјетности.

            Из Москве смо отишли у Сергијев Посад, који је и био главни циљ нашег доласка, јер се ту налазе мошти преподнобног Сергија Радоњешког, којег пети разред слави као своју разредну славу. Ту смо у Тројице – Сергијевој Лаври били на литургији (у Тројицком сабору), и имали ту част да нам отворе кивот да целивамо мошти преподобног Сергија Радоњешког. Та благодат и духовна радост се вјерујте не осећа тако често. Преподобни Сергије Радоњешки се у Русији слави и поштује као код нас Срба Свети Сава, те је он у нашим очима још више добио на значају. У Тројице – Сегијевој Лаври налазе се многе мошти од којих је међу најпознатијима десница светог Архиђакона Стефана. Овом приликом посјетили смо и звонару овог манастира, у коме се налази највеће звоно у РПЦ.које је тешко 72 тоне. Из Сергијевог Посада отишли смо у Владимир, где смо преноћили и одатле се упутили у Суздаљ, који је био други град по важности у Владимирској  области. Био је веома богат рибом тако да су многи долазили ради риболова и богато живјели. У Суздаљу се налази Катедрални Казањски храм стар 300 година. Ту се чува икона Пресвете Богородице Казањске и мошти светог Фјодора који је крштавао руски народ и епископа Јована. Ту је такође храм Васкрсења Христовог. То је љетњи храм, а Казањски је зимски. Такође смо обишли суздаљски Кремљ. Ту су цркве и манастири из XII, XIII и XIV вијека. У Покровском манастиру смо цијеливали мошти свете Софије Суздаљске. Направљен је у XIV вијеку и сматра се једним од старијих у Русији. Направио га је Андреј Константинович суздаљски кнез. У њему су се подвизавале жене Петра I и Евдокија Лопухина. У Суздаљу има укупно пет манастира. Обишли смо манастир преподобног Ефимија савременика светог Сергија Радоњешког, који је канонизован у XVI вијеку. То је у  XVI вијеку био један од најбогатијих манастира. Имао је 25 хиљада хектара земље. Сви манастрири до  XV вијека правили су се по примијеру малих градића, а од  XV вијека праве се по узору на Кремљ, са 5 купола које су симбол Христа и четири јеванђелиста. После тога смо обишли и Богољубски манастир. То је женски манастир и један је од најбогатијих на територији. Налази се на месту гдје се светом Андреју Богољубском јавила Пресвета Богородиц а. Недалеко од тог манастира налази се храм пресвете Богородице који је свети Андреј подигао у XII вијеку у спомен свом сину. Храм је направљен од бијелог камена који је довезен преко ријеке, јер је била пловна. Сматра се да је то први камени храм у Русији, јер су до тада правили храмове од дрвета. На предњој горњој страни храма налази се лик цара Давида који је својим државним управљањем прославио Бога, те тако тај лик носи поруку да и сви кнежеви и цареви руски прослављају Господа Бога. После тога вратили смо се у Владимир, којиј је основан 990. године од стране кнеза Владимира, који је крстио руски народ. У Владимиру има 15 дејствујућих храмова и 4 која нису враћена цркви, а у центру града налазе се и 3 манастира. Храм арханђела Михаила један је од најомиљенијих у граду. У граду такође има једна католичка црква и једна џамија, а тренутно и јермени граде своју богомољу. У Владимиру у сабору Рождества Пресвете Богородице, налази се копија иконе Пресвете Богородице Владимирске, док се оригинал налази у Третјаковској галерији. Ту смо примљени у владимирску семинарију где су нас топло дочекали ректор и ђаци. Из Владимира смо се вратили у Москву где смо посјетили храм Христа Спаситеља. Храм има и велики комплекс испод земље, а у унутрашњости имају и лифтови, што је мало необично за данашње храмове.Након тога обишли смо и женски Новодјевички манастир, који је митрополитско сједиште. Иза манастира налази се велико гробље на коме су сахрањене многе познате личности руског народа. Ми смо искористили прилику и обишли гроб познатог руског писца Антона Чехова. На крају нашег обиласка Моске обишли смо и Ломоносов универзитет.

За нас је највећа благодат и духовна радост, то што смо цјеливали мошти преподобног Сергија Радоњешког, али, и остале светиње које смо обишли су нам оставиле једно неизбрисиво искуство и посвједочиле нам да је руско срце заиста велико као што је њихова вјера велика. Ово путовање показало нам је да је руски народ сродан српском, као што је и историја посвједочила кроз вјекове.

            Благодаримо свима онима који су помогли у реализацији овог поклоничког путовања, и омогућили нам да се сретнемо и поклонимо светињама велике Русије, које чемо памтити цијели живот, са молитвеном жељом, да их прате благослови руских светиња у све дане њихових живота.

           Лазар Илић, матурант Богословије Светог Петра Цетињског

ДЕЛЕГАЦИЈА ЦЕТИЊСКЕ БОГОСЛОВИЈЕ И РАДИЈА СВЕТИГОРЕ НА СЛАВИ КРАГУЈЕВАЧКЕ БОГОСЛОВИЈЕ И РАДИЈА ЗЛАТОУСТИ У КРАГУЈЕВЦУ

20131126_141125

У уторак 26. новебра 2013. године, на празник Светог Јована Златоустог, свечано је прослављена слава Богословије Светог Јована Златоустог и Радија епархије Шумадијске Златоусти у Крагујевцу, у којој су узели учешћа делегација Цетињске богословије и Радија Светигоре. Делегацију су чинили професор Драган Радоман, уредник Катихетског програма Радија Светигоре теолог Александар Вујовић и г. Алекса Канкараш из Никшића.

Поводом славе литургију у комплексу Крагујевачке богословије у капели  Богословије Светог Јована Златоустог, служио је Његово Преосвештенство епископ Шумадијски г. Јован, уз саслужење Ректора протојереја-ставрофора др Зорана Крстића, свештенства , и свештеномонаштва епархије шумадијске. За пјевницом су појали ученици предвођени професором Црквеног појања г. Немањом Старовлахом.

Након прочитаног јеванђеља сабраном народу, и ученицима богословије бесједом се обратио преосвештени Владика Јован, честитајући славу Ректору, професорима и ученицима, указавши на велику личност овог светог оца Цркве Христове. У току литургије Владика Јован је рукоположио у свештенички чин ђакона Ивана Антонијевића, који ће бити парох у насељу Аеродром у храму Светог Саве, упутивши му поуку о величини свештеничког чина.

После литургијског сабрања пререзан је славски колач и освештано славско жито,  да би након тога била приређена трпеза љубави у Богословији.

Слави Крагујевачке богословије присуствовали су директор канцеларије за вјере у Влади Србије др Милета Радојевић, са сарадницима, као и представници Београдске, Фочанске, Карловачке, Призренске богословије, представници градске општине, као и многи свештеници епархије шумадијске.

Делегација Цетињске Богословије и Радија Светигоре, сусрела се Његовим преосвештенством Владиком Јованом, Ректором Крагујевачке богословије протојерејем-ставрофором проф. др Зораном Крстићем, господом професорима, директором канцеларије за вјере др Милетом Радојевићем, пренијевши им поздраве Митрополита Амфилохија и Ректора протојереја-ставрофора Гојка Перовића и управе Богословије Светог Петра Цетињског, као и запослених из Радија Светигоре.

Након славе у Богословији делегација Цетињске богословије и Радија Светигоре обишла је и просторије радија Златоусти, црквеног радија Епархије шумадијске, где их је том приликом дочекала новинарка Александра Благојевић.

 

 

 

ВЕЧЕРЊЕ НОВОСТИ: ПРИКАЗ МОНОГРАФИЈЕ О ЦЕТИЊСКОЈ БОГОСЛОВИЈИ

ДЕЛЕГАЦИЈА ЦЕТИЊСКЕ БОГОСЛОВИЈЕ И РАДИЈА СВЕТИГОРЕ НА ПРЕДАВАЊУ МИТРОПОЛИТА АМФИЛОХИЈА О ЊЕГОШУ НА КОЛАРЦУ

Човјек по Његошу: Тварца што је земља вара
Делегација Богословије Светог Петра Цетињског, и Радија Светигоре, коју су чинили професор Драган Радоман, уредник Катихетског програма Радија Светигоре теолог Александар Вујовић, и г. Алекса Канкараш из Никшића, присуствовали су предавању Његовог Високопреосвештенства архиепископа цетињског и митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија, у Задужбини Илије М. Коларца у Београду 25. новембра 2013. године.

Митрополит Црногорско-приморски г. Амфилохије, одржао је предавање на тему: ЧОВЈЕК ПО ЊЕГОШУ „ТВАРЦА ЈЕДНА ШТО ЈЕ ЗЕМЉА ВАРА“.

Предавање је организивао Фонд Слободан Јовановић из Београда, у част 200 година од рођења Петра II Петровића Његоша.

Делегација Богословије и Радија Светигоре учестоваће у прослави празника Светог Јована Златоустог, у уторак  26. новембра у Крагујевцу, поводом славе Крагујевачке богословије и црквене радио станице Епархије шумадијске „Радија Златоусти“.

СВЕТА ЛИТУРГИЈА У ЦЕТИЊСКОМ МАНАСТИРУ И ВЛАШКОЈ ЦРКВИ НА ЦЕТИЊУ

У Недељу 22. по Духовима, на празним Светог мученика Мине, и Светог Стефана Дечанског, 24. новембра 2013. године, служене су литургије у Цетињском манастиру и Влашкој цркви  на Цетињу.

Литургију у Цетињском манастиру служио је архимандрит мр Кирило Бојовић, уз саслужење игумана Гурија Малешина, јеромонаха Исака Симића, и јерођакона Рафаила и Јакова из Цетињског манастира. Поред вјерног народа и монаха, служби Божијој присуствовали су, и појали ученици четвртог и петог разреда Богословије.

У Влашкој цркви на Цетињу били су ученици првог, другог и трећег разреда, док су светом литургијом началствовали протојереј-ставрофор Обрен Јовановић, и протођакон Игор Балабан.

БДЕНИЈЕ У ВЛАШКОЈ ЦРКВИ НА ЦЕТИЊУ

У суботу 23. новембра 2013. године, поводом недеље 22. по Духовима, и празника Светог мученика Мине и  Светог Стефана Дечанског, служено је свечано празнично бденије у Влашкој цркви на Цетињу.

Службу Божију служио је Ректор Богословије Светог Петра Цетињског и парох цетињски протојереј-ставрофор Гојко Перовић.

Сви ученици Цетињске богословије, као и вјерни народ са Цетиња присуствовао је бденију, док су за пјевницом одговарали ученици, предвођени професором Црквеног појања ђаконом Павлом Љешковићем.

Након бденија, сабраним ученицима и вјерном народу, о. Гојко је бесједио о празнику Светог Стефана Дечанског.

СВЕЧАНА ПРОСЛАВА АРАНЂЕЛОВДАНА У ЦЕТИЊСКОМ МАНАСТИРУ

Сабор Светог архангела Михаила – Аранђеловдан, свечано и молитвено прослављен је  у Цетињском манастиру, у четвртак 21. новембра 2013. године.

Литургију у катедралној цркви Рождества Пресвете Богородице у Цетињском манастиру служили су свештеници и свештеномонаси архијерејског намјесништва цетињског: игуман Цетињског манастира архимандрит Методије Остојић, Ректор Богословије протојереј-ставрофор Гојко Перовић, секретар Митрополије протојереј-ставрофор Обрен Јовановић, архимандрит мр Кирило Бојовић, игуман манастира Орахово јеромонах Козма Кецојевић, јеромонах Исак Симић, јеромонах Спиридон и јерођакони Рафаило и Јаков.

На литургији су појали ученици Цетињске богословије предвођени професором Црквеног појања ђаконом Павлом Љешковићем.

Након литругије поводом славе игумана Цетињског манастира архимандрита Методија, и великог броја славара на Цетињу, освештана су славска жита и пререзани славски колачи, у част данашњег великог празника. Сви ученици Богословије учестовали су у литургисјком сабрању у манастиру.

СВЕЧАНО ПРАЗНИЧНО БДЕНИЈЕ УОЧИ САБОРА СВЕТОГ АРХАНГЕЛА МИХАИЛА У ЦЕТИЊСКОМ МАНАСТИРУ

У сриједу 20. новембра 2013. године, поводом празника Сабора Светог архангела Михаила, служено је свечано празнично бденије, у катедралној цркви Рождества Пресвете Богородице у Цетињском манастиру.

Свечаним бденијем началствовао је игуман Цетињског манастира архимандрит Методије Остојић, а саслуживали су му сабраћа из ове свештене обитељи, архимандрит мр Кирило Бојовић, јеромонах Исак Симић, јеромонах Спиридон и јерођакон Рафаило,.

Свечаним чин освештавања петохлебнице на вечерњој служби, началствовао је Његово Високопреосвештенство архиепископ цетињски митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, који је у чину јутарње службе појао величаније у част празника, и помазивао вјерни народ са Цетиња, монахе, и ученике богословије освештаним јелејем.

За пјевницом су појали десетак ученика Цетињске богословије предвођени професором Црквеног појања ђаконом Павлом Љешковићем, док су сви остали ученици присуствовали свечаном бденију.

Служби Божијој присуствовао је и секретар Митрополије црногорско-приморске протојереј-ставрофор Обрен Јовановић.