Archive for новембар, 2015

СВЕТИ АПОСТОЛ И ЈЕВАНЂЕЛИСТ МАТЕЈ – ЛИТУРГИЈА У ЦЕТИЊСКОМ МАНАСТИРУ И ОБИЉЕЖАВАЊЕ 140 ГОДИНА ЦРВЕНОГ КРСТА У ЦРНОЈ ГОРИ

AMG_20151129_103259_2CS

Светом заупокојеном литургијом и поменом оснивачима и добротворима, у Цетињском манастиру, у недељу 29. новембра на празник Светог Апостола и јеванђелиста Матеја је обиљежена 140-та годишњица од оснивања Црногорског друштва Црвеног крста.

Служило је цетињско свештеномонаштво и свештенство, а одговарали су чланови цетињског Црквеног пјевачког друштва „Његош“ и ђаци Богословије Светог Петра Цетињског.

Након Свете службе, делегација Црвеног крста Црне Горе је испред Цетињског манастира положила вијенац код спомен-плоче која подсјећа на оснивање ове хуманитарне организације.

Црногорско друштво Црвеног крста основано је на данашњи дан 1875. године, у ситуацији када се 10.000 породица из Херцеговине  нашло у избјеглиштву у Црној Гори због ратних сукоба узрокованих устанком у Херцеговини познатим под именом „Невесињска пушка“.

Оснивање Црногорског друштва Црвеног крста

Устанак хришћанског народа у Херцеговини против вјековних турских завојевача, отпочет у љето 1875, довео је до великог народног страдања. Стога је 3. августа 1875. на Цетињу основан „Одбор за страдајуће Херцеговце“, „који ће прикупљати помоћ за страдајуће Херцеговце и старати се о чељади херцеговачкој, која су пријешла и која ће још пријећи у Црну Гору. Међутим, устанак је букнуо и у Босни. Тијем веће потребе настају и од родољуба нашега веће се жртве захтијевају. Зато позивамо Црногорце, и свакојега Србина и Словенина и човјекољупца да су чим год може, притече час прије у помоћ да олакшамо судбину јуначким борцима и жалосно стање породицама њиховим“, како стоји у обавештењу које је Одбор објавио. За предсједника Одбора изабран је митрополит Иларион а међу осам чланова били су и архимандрит Висарион Љубиша, настојатељ Цетињског манастира и ректор Богословије, свештеник Стеван Капичић, протопрезвитер цетињски и Божо Новаковић, професор Богословије.

Одбор је одмах развио живу и разгранату активност. Међу најважнијим су слање позива љекарима – добровољцима и организовање њиховог доласка, као и опремање и уређење болница на Цетињу, Шавнику, Дробњацима, Жупи Никшићкој (у конаку манастира), Андријевици и Грахову.

Поред добровољног а иначе напорног рада у Одбору, сви чланови, на челу са митрополитом Иларионом, дали су и новчани прилог. Поред њих, са територије цетињске капетаније, међу осталим добротворима, свој прилог су дали и сви свештеници који су живели на том простору. Истоветно је било и са свим другим просторима. Извештаји о раду Одбора и пристиглим прилозима су објављивани сукцесивно, из броја у број службених новина „Глас  Црногорца“. Овај одбор, био је у ствари правни заметак Црвеног крста Црне Горе.

Упоредо са добротворним радом Одбора за страдајуће Херцеговце, током јесени 1875. текао је и процес формирања Црногорског друштва Црвеног крста. Акт о ратификацији Женевске конвенције Међународног комитета Црвеног крста датиран је 17. новембра 1875. од када се рачуна настанак Црногорског друштва Црвеног крста као равноправног члана. Потом су изасланици Међународног комитета из Женеве дошли у Црну Гору ради ратификације Правила, која је одржана у Цетињском манастиру, од 1. до 11. јануара 1876. За предсједника Друштва Црвеног крста изабран је архимандрит Висарион Љубиша, настојатељ Цетињског манастира.

Убрзо је отпочео Црногорско-турски рат и митрополит Иларион, на челу Одбора за страдајуће Херцеговце, и архимандрит Висарион, на челу Друштва Црвеног крста, имали су посла и многоструких обавеза које су превазилазиле њихове физичке могућности. У Црној Гори је од 1875. до 1877. боравило 10.818 породица из Херцеговине или укупно 62.496 лица. Обезбиједити макар и минималне услове за одржавање живота толиком људству био би проблем било којој европској земљи онога времена, а камоли Црној Гори са мање од 200.000 становника, и иначе по много чему најсиромашнијој европској земљи. Главна трансмисија у читавој активности око лијечења рањених и обољелих бораца, међу којима црногорских и херцеговачких и преко 11.000 турских рањених војника, и старања о прогнаницима у импозантном броју било је повјерено Друштву Црвеног крста. Оно је у границама максималних могућности обавило овај задатак и стекло велики углед у свијету. Одбор цетињски за страдајуће Херцеговце наставио је своју хуманитарну дјелатност око збрињавања избјеглих херцеговачких породица, док је Друштво црногорског Црвеног крста преузело све послове, укључујући цјелокупно старање око лијечења рањеника.

До 1875. било је двадесетак друштава Црвеног крста у Европи, чије су земље 1863. потписале Женевску конвенцију о рањеницима. Потписници тог међународног документа формирали су 1864. Међународни комитет Црвеног крста са сједиштем у Женеви. Конвенција о рањеницима била је упућена и Црној Гори. Распламсавање устанка у Херцеговини утицало је на црногорског књаза Николу да убрзо потом одобри тај документ, да га потпише и уврсти тако своју земљу као 22. члана међународне заједнице који је озаконио Женевску конвенцију о рањеницима.

За првог предсједника Друштва црвеног крста изабран је архимандрит цетињски Висарион Љубиша. Почевши од Висариона Љубише, радом Црвеног крста у Црној Гори ће руководити митрополити црногорски све до грађанског рата 1941–1945, када је Цетињска митрополија насилно уклоњена из јавног живота, па самим тим и из организације Црвеног крста.

(Преузето и приређено према: др Павле Кондић, докторска дисертација (у рукопису) и Предраг Вукић, Историјат Цетињског манастира“ у монографији „Цетињски манастир Рођења Пресвете Богородице“, Цетиње, 2015. Сви датуми у тексту су по јулијанском календару, који је у то вријеме био у званичној употреби и у државној администрацији.)

СВЕТИ ЈОВАН ЗЛАТОУСТИ – БОЖИЋНЕ ПОКЛАДЕ И ДОДЈЕЛА НАГРАДА ЗА УЧЕСНИКЕ ДРУГОГ СТОНОТЕНИСКОГ ТУРНИРА У ЦЕТИЊСКОЈ БОГОСЛОВИЈИ

На празник Светог Јована Златоустог, у четвртак 26. новембра 2015. године, када ове године падају божићне покладе, додијељене су награде за најбоље пласиране на Другом стонотениском турниру у Цетињској богословији.

Турнир је организовала управа Богословије Светог Петра Цетињског, и на њему је наступило укупно 20 такмичара, по 4 из сваког разреда.

У организацији Богословије Светог Петра Цетињског организован је Други стонотениски турнир од 24. до 26. новембра 2015. године. На турниру је наступило двадесет учесника, по четворица ученика из сваког разреда.Почасне титуле судија носили су професори Цетињске богословије мр Слобо Станишић и Аполон Мишченко.

Други стонотениски турнир је освојио ученик четвртог разреда Ранко Нинковић. Он је тријумфовао у мечу против Николе Жунића, савладавши га са 2:1 у сетовима. Ученик петог разреда Ђорђе Аврамовић савладао је колегу из разреда Драгана Мандића, који је заузео четврто мјесто.

На покладној вечери новчане награде и књиге најбоље пласираним учесницима удијелио је Ректор протојереј-ставрофор Гојко Перовић. Овом приликом отац ректор је ученицима упутио и ријечи поуке пред почетак предстојећег божићњег поста, благословивши све ученике да посте по благослову Божијем успјешно и окончају прво полугодиште ове школске године.

Списак првих осам пласираних на Другом стонотениском турниру у Цетињској богословији:

1.РАНКО НИНКОВИЋ (IV разред)

2.НИКОЛА ЖУНИЋ (IV разред)

3.ЂОРЂЕ АВРАМОВИЋ (V разред)

4.ДРАГАН МАНДИЋ (V разред)

5.СТЕФАН ЂЕРКОВИЋ (III разред)

6.МИЛОМИР КРСМАНОВИЋ (IV разред)

7.СТЕФАН НИКОЛИЋ (III разред)

8.СТЕФАН СТЕВЛИЋ (I разред)

ПРОСЛАВА СВЕТОГ СТЕФАНА ДЕЧАНСКОГ – СВЕЧАНА ВЕЧЕРЊА СА ПЕТОХЛЕБНИЦОМ У ВЛАШКОЈ ЦРКВИ И ЛИТУРГИЈА У ЦЕТИЊСКОМ МАНАСТИРУ

 

У понедељак 23. новембра 2015. године, уочи празника Светог краља Стефана Дечанског, у Влашкој цркви на Цетињу служена је свечана вечерња слуђба са петохлебницом на којој су молитвено учестовали сви ђаци Цетињске богословије.

Свечану вечерњу службу служио је ректор богословије протојереј-ставрофор Гојко Перовић.

Сјутрадан, у уторак 24. новембра на сам празник , у Цетињском манастору је служена литургија на којој су били присутни сви ученици.

У 25. недељу по Духовима, 22. новембра 2015. годионе на спомен Светих мученика Онисифора и Порфирија и Светог Нектарија Егинског, литургију у Цетињском манастиру служили су протосинђел Исак Симић и јерођакон Јустин Мреновић.

На литургији су појали ученици Цетињске богословије.

САБОР СВЕТОГ АРХАНГЕЛА МИХАИЛА -ЛИТУРГИЈА У ЦЕТИЊСКОМ МАНАСТИРУ

У суботу 21. новембра 2015. године, на празник Сабора Светог Архангела Михаила, служена је литургија у Цетињском манастиру, у којој су узели учешћа професори и ученици Богословије Светог Петра Цетињског.

Литургијским сабрањем началствовао је свештеник Анђелко Боричић,  парох цетињски, уз саслужење игумана манастира архимандрита Методија Остојића, ректора богословије протојереја-ставрофора Гојка Перовића, протосинђела Исака Симића и јерођакона Јустина Мреновића.

Сви ученици Цетињске богословије молитвено су учествовали у празничној литургији.

СВЕТИ ЈОАНИКИЈЕ ВЕЛИКИ – СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У ЦЕТИЊСКОМ МАНАСТИРУ

 

DSC_4298

У уторак 17. новембра 2015. године, на празник Светог Јоаникија Великог, Митрополит црногорско-приморски Архиепископ цетињски служио је литургију у Цетињском манастиру. Саслуживали су му свештеномонаси из Цетињског манастира: архимандрит Методије, протосинђел Исак, јеромонах Прохор и јерођакон Јустин.

За пјевницом су појали ученици Богословије Светог Петра Цетињског.

 

 

СВЕТИ МУЧЕНИК АКИНДИН, ПИГАСИЈЕ И ДРУГИ СА ЊИМ – СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У СЕЛУ КОРНЕТ И ЛИТУРГИЈА У ЦЕТИЊСКОМ МАНАСТИРУ

DSC_4139

У недељу 15. новембра 2015. године служена је Света архијерејска литургија у селу Корнет у Љешанској нахији и литургија у Цетињском манастиру накојима су узели учешћа шрофесори и ученици Богословије Светог Петра Цетињског.

Светом архијерејском литургијом у светитељевом родном селу Корнет у Љешанској нахији данас је обављено прво литургијско прослављење Светог Мардарија љешанско-либертвилског и свеамериканског у Митрополији црногорско-приморској.

На остацима стародревног манастира и родног дома Светог Мардарија Светом службом је началствовао Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Господин Амфилохије, а саслуживали су му господа Епископи: будимски Лукијан, бихаћко-петровачки Атанасије, будимљанско-никшићки Јоаникије, полошко-кумановски Јоаким, пакрачко-славонски Јован и умировљени захумско-херцеговачки и приморски Атанасије, као и многобројно свештенство наше помјесне Цркве. Одговарали су ђаци Богословије Светог Петра Цетињског и чланови Црквеног хора „Свети новомученик Станко“ из Никшића, а молитвено су учествовали вјерници који су се у великом броју сабрали из свих крајева Црне Горе.

У литургијској бесједи након читања Светог Јевађеља умировљени Владика Атанасије је рекао да је велики Бог у Тројици богат светима. Он је подсјетио на ријечи Светог Јустина Ћелијског да је чудо што је Црна Гора у последњим вјековима дала највише Светитеља. „Свети Мардарије је из овога дивнога села својим подвигом закрстио васељену и стигао да га у срцу америчког континента посвети Бог, у манастиру Светог Саве, кога је подигао у маломе месту Либертвилу, слободарском месту на периферији Чикага“, рекао је Владика. Он је додао да је Свети Мардарије потомак свете лозе. „Његов предак Мардарије био је епископ овде. Његови млађи преци су били војводе, јунаци, борци за крст часни и слободу златну, за веру Христову и име Србиново. И хвала Богу да прослављамо данас овде, код његове родне куће таквога Божјега Светитеља“, казао је умировљени Владика захумско-херцеговачки.

Након причешћа вјерних благосиљан је славски колач у славу Божију и у част новопросијавшег Светитеља Божјег Мардарија.

Митрополит Амфилохије је рекао да ми, као православни светосавски српски народ данас обдарујемо Америку и Европу свецима. „Немамо ми богатства, камење имамо и ове древне темеље наших домова и наших светиња, али имамо свеце. Николај је у Дахауу процвјетао у светитеља и постао пророк и проповједник покајања Европи и свима нама. А ево и у Америци. Нас наша мила, вољена Америка награђује бомбама, отима нам Косово, угрожава наше биће, односи богатство косовско а би се она обогатила… А ми, чиме узвраћамо? Наша Црква, наш народ је четири светитеља подарио Америци – Светога Варнаву хвостанскога, Светога Владику Николаја, Светога Севастијана и Светога Мардарија“, рекао је Митрополит црногорско-приморски. Владика је рекао да је Свети Мардарије собом и својим дјелом обогатио свој родни крај, Русију, Европу и посебно Америку.„Дакле, они нас бомбама, а ми њих свецима. Или по јеванђелски казано, они нас камењем, а ми њих хљебом, светим хљебом, Божјим хљебом“, казао је Господин Митрополит.

По завршетку Свете службе приређена је свечана славска трпеза хришћанске љубави са духовном академијом на којој су учествовали бесједници, пјесници, културно-умјетничка друштва, гуслари, етно појци и драмски умјетници.

Литургија је служена и у Цетињском манастиру, коју су служили свештеномонаси из манастира, а служби су појали Цетињски богословци.

СВЕТИ КОЗМА И ДАМЈАН – ЛИТУРГИЈА У ЦРКВИ У ЋИПУРУ И ВЕЧЕРЊА СЛУЖБА У ЦЕТИЊСКОМ МАНАСТИРУ

У суботу 14. новембра 2015. године, на празник Светог Козме и Дамјана, служена је литургија у цркви на Ћипуру на којој су узели учешћа професори и ученици Цетињске богословије са монасима и вјерним народом.

Литургију су слућили јеромонах Прохор Јосифов и ђакон мр Михајло Лазаревић, професор Цетињске боголсовије и диригент СПД „Јединство“ из Котора, док су на слућби појали Цетињски богословци.

Вешерњу службу у Цетињском манастиру служио је протосинђел Исак Симић.

СВЕТИ КРАЉ МИЛУТИН, ПРЕПОДОБНИ ТЕОКТИСТ И ЈЕЛЕНА, СВЕТИ БАРНАВА ХВОСТАНСКИ – СВЕЧАНО ЈЕ УНЕСЕНА ИКОНА СВЕТОГ МАРДАРИЈА ЉЕШАНСКО-ЛИБЕРТВИЛСКОГ И СВЕАМЕРИКАНСКОГ У ЦЕТИЊСКИ МАНАСТИР

У четвртак 12. новембра 2015. године, на празник Светих краља Милутина, преподобног Теоктиста и Јелене и Варнаве Хвостанског, свечано је унесена икона новопросијавшег светитеља Цркве православне, Светог Мардарија љешанско-либертвилског и свеамериканског у Цетињски манастир. Литургију су служили протосинђел Исак, јеромонах Прохор и јерођакон Јустин, на којој су појали ученици Богословије Светог Петра Цетињског.

Након литургије новонасликану икону Светог Мардарија у Цетињски манастир свечано је унио Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије. Ученици богословије отпјевали су тропар у част светитеља, да би се након тога сабраним монасима, ученицима и вјероном народу бесједом обратио Митрополит Амфилохије, говорећи о животу и подвизима Светог Мардарија и светитеља из српског рода који су засијали и пројавили светост на америчком континенту, Светом Севастијану Дабовићу, Светом Владици Николају Велимировићу и Светом исповједнику Варнави Настићу.

Икону Светог Мардарија љешанско-либертвилског и свеамериканског осликала је игуманија манастира Дуљево мати Ангелина.

СВЕТИ АРСЕНИЈЕ СРЕМАЦ – ГОСТИ ИЗ МЕДАНИЋА У ПОСЈЕТИ ЦЕТИЊСКОЈ БОГОСЛОВИЈИ И ЦЕТИЊСКОМ МАНАСТИРУ

ГОСТИ ИЗ МЕДАНИЋА У ПОСЈЕТИ ЦЕТИЊСКОМ МАНАСТИРУ И БОГОСЛОВИЈИ
Сабрао их Свети Петар Цетињски
У уторак 10. новембра 2015. године Цетињски манастир и Богословију Светог Петра Цетињског, посјетили су вјерници из Меданића покрај Гацка, предвођени свештеницима Миланом Стањевићем, парохом гатачким и свештеником Данилом Дангубићем, парохом сарајевским.
Гости су се поклони и помолили Светом Петру Цетињском Чудотворцу, светитељу којем је посвећена и црква у њиховом селу, иначе једина црква посвећена цетињском чудотворцу у Херцеговини
После обиласка манастирске ризнице госте из Херцеговине на ручку у Цетињској богословији дочекао је ректор протојереј-ставрофор Гојко Перовић са својим ученицима.
 Меданићани су ученицима и професорима Цетињске богословије овом приликом  заблагодарили на гостопримству и уручили пригодне поклоне, међу којима и велику урамљену фотографију своје црквице посвећене цетињском светитељу. Овом приликом вјерници из Меданића позвали су у госте делегацију Богословије Светог Петра Цетињског да посјети њихово село.