Archive for септембар, 2018

ПОЛАГАЊЕ ПОЈАСА ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ И СВЕТИ НОВОМУЧЕНИЦИ ЈАСЕНОВАЧКИ – ЛИТУРГИЈА У ЦЕТИЊСКОМ МАНАСТИРУ

У четвртак 13. септембра 2018. године, на празник Полагања појаса Пресвете Богородице и на дан Светих новомученика Јасеновачких, литургију у Цетињском манастиру служио је протосинђел Исак Симић на којој су били присутни сви ученици Цетињске богословије.

Литургији је присуствовао и Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, који се јуче вратио из Јужне Америке.

После литургије, сабраним монасима, професорима и ученицима Цетињске богословије и вјерном народу, бесједио је Митрополит Амфилохије о својој посјети Јужној Америци и о устоличењу првог епископа Српске Цркве, Владике Кирила Бојовића, некадашњег професора наше школе, за епархију буеносајрејску-јужноцентралноамеричку

УСЈЕКОВАЊЕ ГЛАВЕ СВЕТОГ ЈОВАНА КРСТИТЕЉА – ЛИТУРГИЈА У ЦЕТИЊСКОМ МАНАСТИРУ И ДОДЈЕЛА СВЕТИХ ПИСАМА У УЧЕНИЦИМА ПРВОГ РАЗРЕДА

 

У Цетињском манастиру свечано је прослављен празник Усјековања главе Светог Јована Крститеља, у уторак 11. септембра 2018. године, чија се десна рука налази овдје.

Празновање је отпочело свечаном вечерњом службом са петохлебницом у Цетињском манастиру коју су служили ректор богословије прптпјереј-ставрофор Гојко Перовић и јерођакон Јакон Нивковић.

На сам дан празника, Светом Литургијом началствовао је протојереј-ставрофор Гојко Перовић уз саслужење цетињског свештенства, свештенства из Русије, као и многобројног вјерног народа са Цетиња и из Русије. Свето Јеванђеље данашњег празника произносили су јерођакон Јаков из Цетињског манастира, на српском језику и протођакон Николаj из Саборног храма Христа Спаситеља у Москви, на црквенословенском језику. Након прочитаног Јеванђеља, надахнуто је бесједио отац Гојко.

Он је рекао како се вијековима са Цетиња ишло у Москву, а ево данас је дошло вријеме да је Бог уредио да је код нас рука Светог Јована Крститеља и да браћа из Русије, Украјине, Белорусије долазе овдје на поклоњење. Баш на овај дан већ годинама браћа свештеници и ђакони са вјерним народом из свих тих крајева долазе и показују да Свети Јован сабира нас хришћане без обзира на то ко је одакле и којим ко језиком говори. „Ово су темељи наше вјере. Ово је догађај који стоји у темељу онога како вјерујемо и како Бога прослављамо, а чули сте Јеванђеље“, нагласио је отац Гојко.

Отац Гојко је бесједу завршио ријечима о Светом Јовану као Претечи: „Све што се Господу десило, Јован је по Божијој намјери преузео на себе и у свему је био прије Господа, прије Њега прошао све што је Он требао да прође.“

После Свете литургије, прочитан је акатист Светом Јовану Претечи. Изнесена је пред народ његова Света десница коју су вјерници цјеливали током читања акатиста.

Сабрање је настављено у манастирској гостопримници, а за госте из Русије је уприличен свечани ручак у Богословији Светог Петра Цетињског.

По већ устаљеној традицији, на празник Усјековање главе Светог Јована Крститеља,  приређен је свечани ручак за госте из Русије. Поклоници из Русије, који на овај празник долазе на литургију у Цетињски манастир, како би прочитали акатист и после литургије присуствувовали свечаности у Цетињској богословији. У току ручка, ректор са професорима уручује Свето Писмо ученицима првог разреда и гости из Русије богословима упуте поуку. Овог пута све драге госте из Русије, поздравио је ректор Цетињске богословије протојереј-ставрофор Гојко Перовић. После њега, у име свих поклоника из Русије захвалио се протођакон Николај, који служи у Храму Христа Спаса у Москви. Потом су ђаци првог разреда на благослов добили Свето Писмо, како би се из њега учили смислу живота и усавршавали у науци Господњој.

ЂАЧКИ ПУТОПИС ИЗ ЈАСЕНОВЦА

Екскурзија ученика трећег и четвртог разреда Цетињске Богословије у Јасеновац

 

 

Благословом САСинода Српске Православне Цркве и Управе школе ученици трећег и четвртог разреда Цетињске Богословије у пратњи професора протојереја мр Арсенија Радовића и г. Аполона Мишченка боравили су у четвородневној посети од 5. до 8. септембра 2018. године  у епархији пакрачко-славонској и учествовали у прослави јасеновачких мученика.

На пут смо кренули 5. септембра у раним јутарњим сатима преко Подгорице и Никшића упутивши се за Босну и Херцеговину. На путу за Славонију прошли смо кроз Бања Луку, у којој су нас дочекали Свето и Александар Шкрбић који су се побринули око ручка. Они су још да кажемо, отац и брат Максима Шкрбића, матуранта наше Богословије. Пут смо наставили даље упутивши се преко Босанске Градишке за Републику Хрватску тј. Славонију. У касним вечерњим сатима стигли смо у Омановце, место недалеко од Пакраца. Ту смо у планинском дому лепо дочекани, смештени и било смо на вечери која је унапред била припремљена.

Следећег дана ујутру смо из Омановаца кренули за Пакрац. Испред владичанског двора у Пакрацу дочека нас је преосвештени  епископ славонски Јован Ћулибрк. Узевши благослов и упознавши се са владиком, који је иначе дуго година обављао дужност професора наше школе, ђаци су од истога добили план нашег боравка у мученичкој Славонији. Предвиђено је да обиђемо манастир Пакру, а после подне да саслушамо заједно са професорима Богословија предавања госпође Радане Станишељић, професорке изборне књижевности у IV години гимназије, а која је такође предавала епископу Јовану, зато нам још преосвећени епископ каже да је целу IV годину гимназије радимо само Ива Андрића, те да је тако његово познавање Андрића потекло више из седње школе, него ли са универзитета. У манастиру Пакри месту подвизавања Висариона Сараја дочекао нас је јереј Ђорђе Остојић парох у Дарувару. Дошавши у манастир затекли смо суза достојан призор. Манастир је напуштен и налази се у ужасном стању. До манастира се долази реко места Свирач, у којем је патријарх Арсеније Чарнојевић дошао приликом сеобе Срба у Аустроугарску. Манастир је окружен извориштем пијаће воде, за коју вежу и чудотворство. Манастир је пре II Светског рата имао и хидроцентралу али њу су као и манастирски конак уништиле усташе. Манастирска црква је из 16. века, а обновљена је 1765. године. Посвећена је Ваведењу Пресвете Богородице. Иконостас је рад Василија Остојића, новосадског иконописца. Из манастира Пакре упутили смо се у Дарувар. У њему већинско становништво чине Хрвати, после њих Чеси досељени у време Аустроугарске и Срби. Црква у Дарувару посвећена је оцима I Васељенског сабора. Саграђена је 1765. године. Иконостас је из 1930. , а предвиђена је за следећу годину и бнова истога. Обишавши Дарувар упутили смо се назад за Пакрац на владичански двор како би учествовали на предавању госпође Радане. Госпођа Радана нам је тумачила стихове из песме „Стојанка мајка Кнежопољка“. Говорила нам је какав је лик мајке Стојанке и дочарала нам је њему љубав према синовима својим Срђану, Мрђану и Млађану, али и каква је њена везаност за Козару, као и за Кнежпоље, поље невоље, које је прогутало сва три њена сина. Ову песму је иначе написао Скендер Куленовић, и оставио нам је сведочанство о злочинима почињеним у НДХ-а. После завршеног предавања упутили смо се назад у Омановце где смо стигли на ручак. Остатак дана ђаци су провели у шетњи по планинарском кругу и уживали у разним рекреативним активностима.

Следећег дана из Омановаца упутили смо се ка главном граду Републике Хрватске, Загребу, тачније ка Православној Гимназији „Кантакузина Катарина Бранковић“, која је основана 2005. године. Ту смо присуствовали на предавању познатог режисера Лордана Зафрановића, који је иначе аутор великог броја филмова која говоре о страдањима у Јасенову. Након предавања митрополит загребачко-љубљански Порфирије позвао је све присутне на свечани ручак у кантини Православне Гимназије. Ту су ученици Богословије искористили прилику да се упознају са некима од ученика Православне Гимназије, а такође и да размене пар речи о самом школовању како у Богословији тако и у Гимназији. Након ручка, у пратњи ученика Православне Гимназије обишли смо неке од просторија Гимназије. Након обиђених школских просторија, захвалили смо се директору школе на приређеном дочеку, и упутили смо се назад ка Пакрацу како би стигли на вечерње богослужене. Вечерњу службу са петохлебницом служио је умировљени епископ захумско-херцеговачки господин Атанасије Јевтић, а молитвено су учествовали и Његово Високопреосвештенство Архиепископ берлински Марко из Руске Заграничне Цркве, епископ маринско-јургински Инокентије из Кемеровске митрополије Руске Православне Цркве и епископ пакрачко-славонски Јован. За певницом су певали ученици наше Богословије.

Следећег дана 8. септембра у раним јутарњима сатима напустили смо Омановце и упутили се ка Јасеновцу, месту у којем су Срби недужно изгубии своје животе од стране усташких руку. Стигавши у манастир Јасеновац професори и ђаци Богословије прво су присуствовали Светој Архијерејској литургији којом је началствовао Његово Високопреосвештенство Архиепископ берлински Марко из Руске Заграничне Цркве, а саслуживали су му преосвећене Господе Епископи: маринско-јургински Инокентије, будимљанско-никшићки Јоаникије, пакрачко-славноски Јован и умировљени захумско-херцеговачки Атанасије, као и многобројно свештенство и свештеномонаштво. За певницом су певали ученици Цетинске и Крчке Богословије. По завршетку литургије народ у пратњи епископа се упутио ка спомен комплексу у Јасеновцу, месту где се некада налазио логор смрти, где су господа епископи одржали помен и пререзали колач. Сам прилазак том месту осећа се језив и застрашујућ, иако ту готово нема ничега и даље може да се осети насиље и мучење над недужним људским животима. По завршетку обреда где се некада налазио логор, професори и ђаци богословије вратили су се до манатира где су били на послужењу које је припремило сестринство манастира. Након послужења професори и ђаци заблагодаривши Преосвећеном Епископу Јовану захвалили су се на дочеку који им је приређен и на свему што су видели. Узевши благослов од владике напустили смо мученичку Славонију а самим тим и Републику Хрватску. У повратку, као и у одласку поново смо дочекани од стране породице Шкрбић у ресторану „Пастир“ где смо били угошћени на ручку. Захваливши се породици Шкрбић на свему, пут смо наставили ка Требињу, гаду на самом југу БиХ. Стигавши у касним вечерњим сатима сместили смо се у један хостел које нам је резервисало свештенство Саборног храма у Требињу.

Следећег дана 9. септембра на празник Преподобног Пимена Великог и Сабора Српских Светитеља, узели смо учешће на Светој Литургији у Саборном храму Преображења Господњег у Требињу. По завршетку литургије у парохијском дому свештенство храма приредило је ручак за професоре и ђаке богословије. Након ручка ђаци су добили слободно време да прошетају градом и да се упознају са историјом истога. У поподневним сатима кренули смо назад за Црну Гору. Свратили смо у Никшић у дом протојереја Василија Брборића који нас је са својом породицом угостио на трпези љубави. Иначе прота Васлије је отац ученика трећег разреда наше богословије Лазара Брборића. Захваливши се породици Брборић, а нарочито проти Василију поздравили смо се са њима и преко Подгорице вратили се назад на Цетиње.

Благодаримо Господу Богу који нам је допустио да обиђемо пределе мученичке Славоније и видимо језиви призор и упознамо народ  који и дан данас хвала Богу почива на просторима те покрајине али нажалост и не у тако великом броју.

 

 

Стефан Стевлић, Матија Минић и Никола Савић,

ученици IV разреда Цетињске Богословије

 

 

 

ПРЕПОДОБНИ ПИМЕН ВЕЛИКИ; САБОР СРБА СВЕТИТЕЉА – ЛИТУРГИЈЕ У ЦЕТИЊСКОМ МАНАСТИРУ И У ВЛАШКОЈ ЦРКВИ НА ЦЕТИЊУ

Rezultat slika za сабор срба светитеља икона

 

У недељу 9. септембра 2018. године, на празник Преподобног Пимена Великог и празника Сабора Српских Светитеља, служене су литургије у Цетињском манастиру и у Влашкој цркви на Цетињу.

Литургију у Цетињском манастиру служили су: протосинђел Исак Симић, јеромонаси Прохор Јосифов и Јустин Мреновић и јерођакон Јаков Нинковић и ђакон Александар Лекић.

Литургију у Влашкој цркви служио је ректор прпотоејреј-ставрофор Гојко Перовић, а за пјевницом је појали чланови црквеног хора „Његош“, којим диригује професорица Милица Пејовић.

ПРОФЕСОРИ И УЧЕНИЦИ ЦЕТИЊСКЕ БОГОСЛОВИЈЕ УЧЕСТОВАЛИ НА СЕМИНАРУ О ЈАСЕНОВЦУ

 

 

У оквиру прослављања Светих Новомученика Јасеновачких, у четвртак 6. септембра у Владичанском двору у Пакрацу, благословом Његовог Преосвештенства владике Пакрачко-славонског г. Јована, председника Одбора за Јасеновац Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве, одржан је редовни семинар за наставнике Богословија на тему „Како предавати о Јасеновцу“.
Након што је Преосвештени владика пожелело добродошлицу окупљенима и изнело уводно излагање присутним професорима и ђацима Богословије Светог Петра Цетињског, који су такође пратили овогодишња предавања семинара, обратила се госпођа Радана Станишљевић, гимназијски професор књижевности у Градишци у Републици Српској. Тема њеног излагања била је анализа поеме Скендера Куленовића „Стојанка мајка Кнежопољка“. Страдање српског народа Козаре и Поткозарја, на челу с др Младеном Стојановићем, опевано у поеми, професор Станишљевић сагледава кроз очи мајке – жене из народа која је изгубила три сина. Анализом народног језика с тих простора, употребљеног од стране Куленовића, показује да је мајка Стојанка заправо персонификација саме планине Козаре и доказује њену важност и данас за народ с тих простора.
После краће паузе, окупљенима се обратио историчар г. Стефан Радојковић, секретар Одбора за Јасеновац, с темом „Како предавати о Холокаусту: „Писма Хилде Дајч“ Александра Зографа“. Након упознавања присутних с контекстом Европе у Другом светском рату, а нарочито са судбином њених јеврејских заједница током спровођења „Коначног решења“, господин Радојковић је нагласак ставио на окупирану Србију од 1941. до 1942. године, и на судбину Хилде Дајч. На основу писама које је Хилда писала Нади и Мирјани, ретког примарног извора из пера жртава холокауста у окупираној Србији, и стрипа који је сачинио Зограф, господин Радојковић је упознао присутне и с методологијом предавања у Јад Вашему када су у питању предавања о овако сложеним темама као што је холокауст.
Дискусијом о потенцијалној употреби стрипа Александра Зографа у настави, као и о култури сећања на страдало јеврејско становништво окупиране Србије, завршен је овогодишњи семинар.

Богословију Светог Петра Цетињског на овогодишњем семинару представљали су ученици трећег и четвртог разреда, предвођени професорима протојерејом мр Арсенијем Радовићем и професором г. Аполоном Мишченком.

СВЕТИ СВЕШТЕНОМУЧЕНИК ИРИНЕЈ – УЧЕНИЦИ ТРЕЋЕГ И ЧЕТВРТОГ РАЗРЕДА ПРЕДВОЋЕНИ СВОЈИМ ПРОФЕСОРИМА ОТПУТОВАЛИ У ЕПАРХИЈУ ПАКРАЧКО-СЛАВОНСКУ И НА ДАНЕ СВЕТИХ НОВОМУЧЕНИКА ЈАСЕНОВАЧКИХ

 

Rezultat slika za јасеновачки мученици фото

У сриједу 5. септембра 2018. године, на празник Светог Свештеномученика Иринеја, мученика Лупа и на Оданије Успења, на позив Његовог Преосвештенства Епископа пакрачко-славонског г. Јована, некадашњег професора Цетињске богословије, ученици трећег и четвртог разреда, предвоћени својим професорима кренули су на прославу Светих новомученика Јасеновачких и на Дане Светих Новомученика Јасеновачких у Загребу, Пакрацу и у манастиру Јасеновцу. Ученике предводе професори протојереј мр Арсеније Радовић и Аполон Мишченко.

Фотографија корисника Манастир Јасеновац / Manastir Jasenovac

 

 

 

СВЕТИ АПОСТОЛ ТАДЕЈ – ОДРЖАНА ПРВА РЕДОВНА СЈЕДНИЦА НАСТАВНИЧКОГ САВЈЕТА БОГОСЛОВИЈЕ У ШКОЛСКОЈ 2018./2019. ГОДИНИ

 

Rezultat slika za СВЕТИ АПОСТОЛ тАДЕЈ

У понедељак 3. септембра 2018. године, на празник Светог Апостола Тадеја, Свете Васе и њене дјеце и Свештеномученика рафаила Шишатовачког, одржана је Прва редовна сједница наставничког савјета Богословије Светог Петра Цетињског у школској 2018./2019. години.

Сједницом је пресједавао ректор Богословије протојереј-ставрофор Гојко Перовић.

 

 

СВЕТИ ПРОРОК САМУИЛО И СВЕТИ СВЕШТЕНОМУЧЕНИК САМУИЛО – НЕКАДАШЊИ ПРОФЕСОР ЦЕТИЊСКЕ БОГОСЛОВИЈЕ ВЛАДИКА КИРИЛО БОЈОВИЋ УСТОЛИЧЕН ЗА ПРВОГ ЕПИСККОПА СРПСКЕ ЦРКВЕ У ЈУЖНОЈ АМЕРИЦИ

Устоличен Епископ буеносајрески и јужно-централноамерички Кирило (Бојовић)

У храму Рождества Пресвете Богородице у Буенос Аиресу, устоличен је први српски Епископ за Јужну и Централну Америку г. Кирило (Бојовић), у недељу 2. септембра 2018. године, на празник Светпг пророка Самуила и Светог свештеномученика Самуила, некадашњи професор у Богословији Светог Петра Цетињског.

Свету архијерејску литургију са чином устоличења служио је досадашњи администратор Епархије буеносајреске и јужно-централноамеричке Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, са више архијереја СПЦ и осталих православних јурисдикција у Јужној Америци: Митрополита аргентинског и јужноамериканског г. Игнатије (РПЦ), Архиепископа мексичког г. Алеха (Америчка православна црква), Епископа каракаског и јужноамеричког г. Јована (Руска загранична црква), Епископа патарског г. Јосифа (Васељенска патријаршија), Епископа диоклијског г. Методија и Епископа г. Кирила.

У литургијској радости учестовао је и први ректор обновљене Богословије Светог Петра Цетињског, архијерејски намјесник бококоторски протојереј-ставрофор Момчило Кривокапић.

Светој служби и свечаном чину устоличења присуствовали су представници других инославних цркава и дипломатског кора.

Одлуку Светог Архијерејског сабора Српске православне цркве којом је маја 2018. године Владика Кирило изабран за Епископа буеносајреског и јужно-централноамеричког, прочитао је Епископ диоклијски Методије.

Митрополит Амфилохије је у архипастирској бесједи рекао да је Владика Кирило шеснаести Епископ Православне цркве који је устоличен на јужноамеричком континету.

„Устоличавајући Епископа Кирила, ми ништа друго не радимо него настављамо да испуњавамо заповијест Христову који је рекао: Идите и крштавајте све народе у име Оца и Сина и Светога Духа учећи их да држе све што сам вам заповиједио и проповиједајте Јеванђеље свакоме створењу. Тиме ми ништа друго не чинимо, него настављамо дјело Светих апостола Христових, првих Његових ученика“, казао је Митрополит црногорско-приморски.

Пожелио је Владици Кирилу да заиста буде апостол Христа Бога нашега.

„Да свједочи Јеванђеље свуда, а посебно овдје гдје га је Бог поставио за свога епископа“, пожелио је Митрополит Амфилохије предајући Владици Кирилу архијерејски жезал.

У приступној бесједи Владика Кирило је, између осталог, казао да јеванђелска свјетлост треба да огрије сваки народ и сваког човјека.

Он је додао да ће се трудити да настави дјело које је започео наш духовни отац и архипастир Митрополит Амфилохије у овој Епархији.

„Са нама су и дјело и поука и моилитва наших претходника архимандрита Доситеја, који је сада Епископ британско-скандинавски, Епископа Митрофана, садашњег Епископа канадског и блаженог спомена попа Радојице Поповића, и свих свештенослужитеља који се овдје потрудише да унаприједе црквени живот на овом континенту. Нарочито су са мном молитве и благослов мог духовног оца и учитеља Високопреосвећеног Архиепископа цетињског и Митрополита црногорског и приморског господина Амфилохија из чије руке данас примам овај владалачки жезал. Ја ћу се, са мојим скромним могућностима, трудити да у свему наставим то добро дјело нашег духовног оца и архипастира Митрополита Амфилохија“, казао је Владика Кирило.

Подсјетио је на присуство и молитвено учешће у овом чину сестринских Цркава: Мајке-цркве константинопољске, антиохијске, московске, заграничне руске, православне америчке и друге.

„Са којима вјековима заједно радимо на истој њиви Господњој. Заједно нам, дакле, предстоји да радимо на обнављању вјере код људи нашег поријекла, традиције и културе. Као друго, не служећи се јефтиним прозелитизмом морамо бити отворени за све оне људе, било које расе, нације, културе или религије који истински желе да се упознају са Православљем и приме истиниту вјеру православну. Као треће, али не мање важно, треба изграђивати добре односе са другим инославним црквама које дјелују на овом континенту, нарочито са римокатоличким хришћанима, да би се кроз дијалог и сарадњу учвршивало наше узајамно поштовање“, поручио је Владика Кирило.

Као четврти узадатак, он је истакао молитву за просперитет и напредак свих народа Јужне и Централне Америке.

„Знајући да је вјера без добрих дјела мртва, морамо се старати да нашу вјеру увијек поткријепимо добрим дјелима јеванђелске љубави и милосрђа према нашим ближњима“, рекао је Владика.

Посебно је нагласио да без црквене јерархије нема Цркве.

„Нити Црква без ње може обављати своју спасоносну службу. С друге стране, пастири су дужни да уче своје стадо, да духовно управљају њиме и свршавају за њих свештенодејства. И прије свега да буду углед стаду кроз примјер доброг живљења у Христу. Љубав треба да уједињује јерархију и вјерне. И једни и други заједнички треба да решавају сва важнија питања која се тичу Цркве“, поручио је у приступној бесједи Владика Кирило.

СВЕТИ МУЧЕНИК АНДРИЈАН СТРАТИЛАТ – СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА И ПРИЗИВ СВЕТОГ ДУХА ЗА ПОЧЕТАК ШКОЛСКЕ 2018./2019.ГОДИНЕ

Светом архијерејском литургијом почео деветнаести Православни дјечији сабор

 

 

У суботу 1. септембра 2018. године, на празник Светог мученика Андријана Стратилата, служена је Света Архијерејска литургија и одслужен молебан са призивом Духа Светог за почетак нове школске 2018./2019. године.

Свету Архијерејску лиутргију служио је некадашњи игуман Цетињског манастира и ректор Богословије Светог Петра Цетињског, садашњи Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије, са бројним свештенством, свештеномонаштвом, монасима Цетињског манастира, професорима и ученицима Цетињске богословије, многобројном дјецом, која се предвођена својим вјероучитељима и професорима широм Црне Горе.

Током Литургије одговарао је мјешовити Хор „Света Ангелина Српска“ из Никшића, под диригентском палицом Ане Бојић. Сабранима се, по благослову Владике Јоаникија, након Светог Јеванђеља, пастирском бесједом обратио протојереј Мирчета Шљиванчанин, координатор Катихетског одбора.

После литургије отворен је XIX Православном дјечији сабор на Цетињу, у којем су узели учешћа и професори и ученици Цетињске богословије.

Слоган овогодишњег сабора био је: „Како је дивно и красно кад браћа живе заједно“. Дјечији сабор је један од највећих и најбитнијих саборских свечаности у Митрополији, у коме је узело ушеђће 1700 дјеце, што је до сада највећи број учесника. Тема овогодишњег сабора су велики јубилеји цркве: Уједињење и васпостављање Пећке патријаршије, 680 година манастира Стањевићи, сто година од обнове Московске патријаршије и сто година страдања царске породице Романових и 330 година од страдања Момишићких мученика.

 

 

Данас на Цетињу почиње деветнаести Православни дјечији сабор

На Цетињу званично отворен деветнаести Православни дјечији сабор