Archive for септембар, 2018

СВЕТЕ МУЧЕНИЦЕ ВЕРА, НАДА, ЉУБАВ И МАТИ ИМ СОФИЈА – ЛИТУРГИЈЕ У ЦЕТИЊСКОМ МАНАСТИРУ И ВЛАШКОЈ ЦРКВИ

Rezultat slika za вера нада и љубав и мати им софија фото

 

У недељу 30. септембра 2018. године, на празник Светих мученика Вере, Наде, Љувави и мајке им Софије, служене су литургије у Цетињском манастиру и Влашкој цркви на којима су узели учешђа професори и ученици Цетињске богословије.

Лизтргију у Влашкој цркви слуђили су протојереј-ставрофор Гојко Перовић и свештеник Милан Радуловић. За пјевницом су појали чланови црквеног хора „Његош“ са Цетиња.

Литургију у Цетињском манастиру служили су протосинђел Исак Симић, јеромонаси Прохор Јосифов и Јустин Мреновић и јерођакони Јаков Нинковић, Онуфрије Савић и Емилијан. На литургији су појали ученици Цетињске богословије.

ПРЕПОДОБНИ ДОРОТЕЈ; СВЕТИ КИПРИЈАН – ПОСЈЕТА УЧЕНИКА ТРЕЋЕГ РАЗРЕДА МАНАСТИРУ МОРАЧИ И БАРАМА РАДОВИЋА

Rezultat slika za црква светих климента и пантелејмона баре радовића

 

У суботу 29. септембра 2018. године, на празник Преподобног Доротеја и Светог Кипријана, у ваннаставним активностима ученици трећег разреда, предвођени својим разредним старешином протојерејом мр Арсенијем Радовићем и професором Аполоном Мишченком, посјетили су древну Немањићку светињу, манастир Морачу, и новосаграђену цркву Светог Климента Охридског и Светог Пантелејмона у Барама Радовића.

У Барама Радовића посјетили су родну кућу Митрополита Амфилохија и били гости г. Вучице Радовића.

КРСТОВДАН – ПРОЈЕКЦИЈА ФИЛМА „ТАЧНО У ПОДНЕ“

У четвртак 27. септембра 2018. године, у оквиру кинематографске секције ученици су са ректором и професорима гледали филм „Тачно у подне“.

По завршетку филма, развила се занимљива дискусија о филму, гдје су ученици са добрим запажањима показали интересовање за анализу филмских остварења.

ВОЗДВИЖЕЊЕ ЧАСНОГ КРСТА – УЧЕНИЦИ ТРЕЋЕГ РАЗРЕДА ПРЕДВОЂЕНИ ПРОФЕСОРИМА НА ЛИТУРГИЈИ У НИКШИЋУ

Крстовдан торжествено прослављен у никшићком Саборном храму крај Моштију Светог АрсенијаКрстовдан торжествено прослављен у никшићком Саборном храму крај Моштију Светог Арсенија

 

Ученици трећег разреда Цетињске богословије, предвођени својим разредним старешином протојерејем мр Арсенијем Радовићем и Аполоном Мишченком, молитвено су учестовали на Светој Архијерејској литургији у Саборном храму Светог Василија Острошког у Никшићу, поводом доласка моштију Светог Арсенија у Никшић.

Трећи разред прославља Светог Арсенија као своју славу разреда.

Свету Архијерејску Литургију служио је Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије, коме је саслуживало бројно свештенство и свештеномонаштво Епархије будимљанско-никшићке и Митрополије црногорско-приморске, са којима и гостујући свештеник протојереј-ставрофор Димитрије из Руске православне Цркве.

Свету службу Божју појањем за пјевницом увеличали су ученици Цетињске богословије, свештеници никшићког и беранског намјесништва и хор Светог новомученика Станка. У празничном богослужењу молитвено је учествовао, у великом броју, вјерни народ Никшића, монаштво Жупског манастира и манастира Ждребаоника.

Након читања светог Јеванђења, сабрани народ Божји надахнутом пастирском бесједом поучио је протојереј-ставрофор Момчило Кривокапић, архијерејски намјесник бококоторски.

Велики празник Воздвижења Часног и Животворног Крста Господњег, сабранима је честитао Преосвећени Епископ Јоаникије:
„Крсту Твоме клањамо се, Христе, и Свето васкрсење Твоје појемо и славимо. Када се клањамамо Крсту Господњем, клањамо се Христовим страдањима, јер је Он на крсту извршио искупљење рода људског, излио своју живоносну крв којом је обновио нашу природу, даровао нам опроштај грехова и смрћу својом смрт уништио. Истовремено славимо и Васкрсење, јер тајна Крста уводи у тајну васкрсења Христовог, то је двоједна, на крају једна тајна“.

„То је, у суштини,  основа наше свете вјере православне и зато овај Божанствени празник слави цијела васељена. Сабирамо се, славимо и причешћујемо светим Тајнама Христовим, славимо Христово распеће и Његово тридневно Васкрсење, заправо, Његову побједу над смрћу“, казао је Владика.

У оквиру овог великог, свекозмичког славља Епархија будимљанско-никшићка почаствована је својим слављем које је, такође, узвишено и велико. По други пут Свети Арсеније Сремац, наследник Светог Саве, други Архиепископ српски походи манастир Косијерево и ову светињу.

„Величанствена је та прича о Светом Арсенију, и као наследнику Светог Саве и као духовном пастиру, који пастирствује над својим народом и после свог упокојења, јер како другачије да схватимо ходање његових светих моштију по српским земљама од Пећке Патријаршије преко Старе Рашке до Херцеговине, чак и до надомак Сарајева, говори се, да су његове мошти ходиле, тјешиле наш народ, па, опет, у једном широком луку се вратиле, морамо поменути манастир Довољу, Добриловину, Медун, до Ждребаоника, касније до Косијерева. Житије код многих светаца, као и код Светог Арсенија, опширније је и никад се не завршава послије њихове блажене кончине“.

„Ово је величанствен празник, узвишен. Такав миомир од ових светих Моштију који исходи, исцјељујући, утјешујући, онај миомир који нас сабира као духовне пчеле око његовог кивота. У његов миомирисни кивот, у пећини поред Добриловине, настаниле су се биле пчеле и доносиле му мирис од поља и сладост од гора, штитиле Свеца од непријатеља наше свете вјере. То је знак како се његова духовна паства сабира кроз вјекове код овог чудесног Светитеља“, поручио је Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије.

Владика је, говорећи о Светом Арсенију, истакао да није било лако наследити Светог Саву, показати се његовим достојним наследником. Он је то својим животом посвједочио, наставио и уздигао дјело Светог Саве, утврдио Српску Цркву, српски народ и српску државу, тог времена, али, никада се не истичући испред њега.

„У њему је дух Светог Саве и није чудо што је наш народ, често, овим светим Моштима прилазио као Моштима Светог Оца нашег Саве и добијао утјеху од Светог Арсенија“.

„Ово су, драга браћо и сестре, велике духовне свечаности. Ово је потпуна и неочекивана Божја милост, ово ново похођење Моштију Светог Арсенија манастира Косијерева и града Никшића. То је била жеља, понајвише, народа из Бањана и Рудина, јер су запамтили благодати које су се богато изливале на тамошњи народ док су тамо почивале Мошти Светог Арсенија“, бесједио је Владика.
Он је ријечима добродошлице поздравио протојереја-ставрофора Димитрија из Кемерова у Сибиру, који је благословом Митрополита кемеровског Г. Аристарха, учествовао у молитвеним и духовним сабрањима.

„Посебно нам је драго што је са нама овдје, данас, први сарадник Владике Аристарха, угледни протојереј о. Димитрије. Желио је и он да дође, али су га обавезе спријечиле, тако да нам о. Димитрије преноси поздраве и благослове Владике Аристрарха“, рекао је Преосвећени Епископ.

Празник је честитао и протојереј-ставрофор Димитрије, напомињући да се Митрополија кемеровска и прокопјевска, последњих година, зближила са Митрополијом црногорско-приморском и Епархијом будимљанско-никшићком, те да су се побратимиле Богословије Цетињска и Кемеровска.

„Преко Моштију Светог Арсенија ми смо се, још дубље, зближили и повезали, а благословом Митрополита Амфилохија додијељена нам је честица Моштију Светог Арсенија, коју ћу понијети у наш кузбаски крај. Молитвама Светог Арсенија наше јединство и наша братска љубав ће бити у будуће још чвршћа и јача“, поручио је о. Димитрије.

Празнично сабрање настављено је у Парохијском дому у Никшићу, прије него што су Мошти Светог Арсенија свечано испраћене из никшићког Саборног храма на путу за манастир Ждребаоник.

 

ВОЗДВИЖЕЊЕ ЧАСНОГ КРСТА КРСТОВДАН – ЛИТУРГИЈА У ЦЕТИЊСКОМ МАНАСТИРУ

Rezultat slika za крстовдан фото

Празник Воздвижења Часног Крста свечано је прослављен у Цетињском манастиру, у четвртак 27. септембра 2018. године, у чијој прослави су учестовали професори и ученици Цетињске богословије. Уочи празника служена је свечана вечерња служба са петохлебницом. На празник су литургију служили свештеници и свештеномонаси архијерејског намјесништва цетињског.

Овом приликом изнешен је и дјелић Часног Крста на цјеливање, који се чува у ћивоту Светог Петра Цетињског, па су ученици,богословије, монаси Цетињског маанстира и вјерни народ имали прилику да се поклоне и цјеливају.

 

 

У БАРУ ПРОМОВИСАНЕ КЊИГЕ О СВЕТОМ ЈОВАНУ ВЛАДИМИРУ

У Бару представљена едиција „У спомен и славу Светог Јована Владимира“

Промоцијом едиције „У спомен и славу Светог Јована Владимира“ у 10 томова, у крипти храма, почело је свечано обиљежавање друге годишњице освећења Саборног храма Светог Јована Владимира у Бару, у понедељак 24. септембра 2018. године.

На промоцији су говорили и ректор богословије протојереј-ставрофор Гојко Перовић и професор богословије др Васиљ Јововић.

Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије се прво присјетио самог почетка, када је деведесетих година прошлог вијека до њега дошла ”Читанка о Светоме краљу Јовану Владимиру” Светог Владике Николаја, како је одмах било организовано њено прештампавање и отварање прве књижаре која носи име Светога краља, у Подгорици.

”Оно што је тад започето, то је и настављено и ево, ту је ових девет књига у којима је сабрано све што је икада написано о Светом Јовану Владимиру и прије Светог Владике Николаја и послије њега, а највише је текстова са великог међународног научног скупа одржаног септембра 2016. године, чак два тома”, рекао је Митрополит, нагласивши да су на научном скупу учествовала звучна имена из Русије, Грчке, Бугарске, Македоније, Албаније…

Владика се осврнуо на ток догађаја повратка цркве на Румији, о легенди у народу која каже да ће, када се сакупи довољно камења на врху Румије, црква ту и долетјети. Тако је и морало бити. Присјетио се древне традиције издизања Крста Светог Јована Владимира на Румију, забране овог обичаја и његовог поновног оживљавања. Поменуо је оптужбе како се са храмом нарушава заједништво становника Бара, а супротно од тога, храм даје ону свеправославну димензију овом граду и овом народу.

”Најљепша поема и најљепша књига, то је управо овај Храм. У њега се преточило и оно што је написано и оно што није написано о Светом краљу Јовану Владимиру”, закључио је Митрополит Амфилохије.

Протојереј-ставрофор Гојко Перовић, ректор Цетињске богословије, надовезао се на Митрополитове ријечи, рекавши да све што радимо од кад угледамо свијет па док се не вратимо Богу на истину, разапети смо између својих жеља и ограничења, по чему се види да смо само људи.

”Иако никоме није падало на памет да ће ових књига бити 10, сасвим спонтано дошло је до овог броја”, рекао је отац Гојко, ставивши акценат на паралелу између 10 томова књига и 10 вјекова јубилеја Светога Јована Владимира.

Отац Гојко је посебно нагласио важност да се Свети Јован Владимир прикаже као супруг Косарин, да се стави акценат на њиховој љубави, управо због тога што смо свједоци данашњег времена када се дјеци протурају погрешна учења кроз разне уџбенике и школске програме. Отац Гојко се осврнуо на старозавјетну причу о стварању свијета, на Пјесму над пјесмама, затим на Његошеве стихове о љубави између мушкарца и жене и све то повезао и уткао у причу о Владимировој и Косариној чудесној љубави.

Професор Цетињске богословије др Васиљ Јововић се осврнуо темељно на све оне који су заслужни за реализацију овог значајног зборника, а своје обраћање завршио стиховима пјесникиње Милице Пакрач, Успаванка љубави.

Отац Јован Пламенац је говорио о свом првом сусрету са Светим Јованом Владимиром, преко покојног оца Богића Фемића, сјетивши се како се кроз тридесет година његов свјетоназор промијенио и сазрио. Присјетио се проналажења моштију Светога Краља, осврнуо се на градњу цркве на Румији.

”Никада нећу заборавити пророчке ријечи Митрополита Амфилохија, које је изговорио када смо први пут изнијели крст на врх Румије. Тада кад је на Митрополита пао први зрак излазећег Сунца, он је, поменувши легенду о камењу сакупљеном на Румији, рекао: Сигуран сам да има довољно камења да се сагради црква. И тако, девет година касније, показало се да камења заиста има довољно”, рекао је отац Јован.  Указао на посебне заслуге археолога мр Младена Загарчанина, који је након Оца Јована темељним излагањем упутио све присутне у ток његовог истраживања и рада на лику и дјелу Светог Јована Владимира.

Излагања су употпуњена богатим културно-умјетничким програмом, а заједничарење је настављено трпезом љубави.

СВЕТИ ПРАВЕДНИ ЈОАКИМ И АНА – ОСВЕЋЕЊЕ МАНАСТИРА СТАЊЕВИЋИ

На 680. годишњицу постојања освећен обновљен манастир Стањевићи

 

 

 

У суботу 22. септембра 2018. године, на празник Светих праведних Јоакима и Ане, освештан је обновљени манастир Стањевићи. Тим поводом у овом светом чину учестовали су матуранти Цетињске богословије, предвођени својим професорима.

Свету службу Божију служио је Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије уз саслужење Прeосвећене господе Епископа: будимљанско-никшићког Јоаникија, полошко-кумановског Јоакима, пакрачко-славонског Јована, милешевског Атанасија, бихаћко-петровачког Сергија, диоклијског Методија, умировљеног захумско-херцеговачког Атанасија, архимандрита Методија, игумана манастира Хиландара, архимандрита Прокопија из Антиохијске патријаршије, свештенства, монаштва и вјерног народа.

У току Лутургије, Високопреосвећени Митрополит је уручио часни крст и у чин архимандрита произвео Јефрема (Дабановића), игумана ове свете обитељи.

Отац Јефрем је први архимадрит Стањевића од времена (1839. године) када су у овом манастиру живјели и подвизавали се владике Сава Петровић, Свети Петар Цетињски и Петар Други Ловћенски Тајновидац.

„Ово је велики догађај за ову светињу и за нашег архимандрита, оца Јефрема који је у ову светињу уградио своју младост, живот заједно са својом братијом. Ова обновњена светиња која сија, она је свједочанство његовог огромног напора и труда“, истакао је Митрополит.

Подсјетио је да је по ријечима Светог апостола Павла, отац Јефрем својим рукама зарађивао хљеб свој и хљеб за ову братију, прављењем свјећа, а у исто вријеме је обнављајући светињу обнављао и себе, и братију, и све оне који су се овдје сабирали протеклих година.

Високопреосвећени је нагласио да је ова светиња 100 година била престоница Црне Горе, а постала је рушевина, оскрнављена насиљем и тиранијом од Астроугара па до наших времена, предвиђена да остане најмонументалнија рушевина у Црној Гори, иако је остало записано од руског посланика тога времена да је била највеличанственија грађевина Црне Горе.

Истакао је да је ова светиња која је засијала својом исконском љепотом, освећена захваљујући блаженопочившем оцу Димитрију Благојевићу који је уградио себе у њу, архимандриту Јефрему, братији и свим часним и честитим људима да би служила за просвећење свих који ће се у њој сабирати, цијеле Црне Горе и шире. Подсјетио је да је њена благодат кроз вјекове стизала свуда, чак и до краја Русије, Сибира и да је свјетлост Пресвете Животворне Тројице са овога светога мјеста обасјавала све.

Митрополит је казао да се Господ, Бог љубави поново вратио овдје. Позвао је све на вјечну љубав према живоме Богу љубави и једних према другима и на све оне који се овдје буду сабирали и који живе на овим просторима.

Благодарећи на високом признању, Архимадрит Јефрем је подсјетивши на ријечи бесједе Митрополита Амфилохија, када је 1990. године уведен у трон Светог Петра Цетињског, да је дошао да лијечи и вида ране светиња широм Црне Горе и лијечи и мири братску крв, истакао да је и ова стањевићка рана исто крварила 172 године:

„Ево дошао је дан када се милост Господња пројавила и излила на ову светињу. Они који су је прије 172 године напали истим духом, мржњом, срџбом и шкрипом зуба као Христа на Голготи, мислећи да ће тиме да униште истину Божију, тако су мислили да униште и угуше ову светињу. Међутим, показао нам је Господ својим Васкрсењем да се сила Божија у немоћи пројављује.“

Након Причешћа, Високопреосвећени је казао да се службом Божијом и Причешћем у овој светињи освећеној и посвећеној имену Бога љубави – Оца и Сина и Духа Светога и свима који су у њој служили Богу, наставља Тајна вечера Христова која траје двије хиљаде година:

„Тамо гдје је Божија љубав – гдје се она јавља и открива, а то се види од прве Голготе, ту се открива и демонска сила која хоће да у човјеку убије његово основно звање ради којег постоји на земљи, да му сакрије тајну Бога као љубави вјечне и тајну њега као бића призванога на љубав према Богу и сваком створењу а посебно према људском бићу. Овдје се та љубав Божија, Светотројична пројављивала већ седам вјекова, даће Бог да настави да се јавља и у будућих седам вјекова и до Страшнога суда. У исто вријеме демонска сатанска сила је покушавала да убије ту љубав у људским срцима, умовима и да разори ово свједочанство Бога као вјечне љубави, овај свети храм и обитељ посвећен Светој Тројици – Богу љубави.“

Митрополит је казао да није чудо да је ова светиња разарана и уништавана и постојала као мјесто гдје се појављивала мржња, гдје је брат убијао брата, гдје је мржња тријумфовала. Рачунало се да никада више ту Божија и братска љубав неће процвјетати:

„Погледајте у монографији Манастир Свете Тројице Стањевићи у каквом је стању била ова светиња, предвиђена да буде најмонументалнија рушевина у Црној Гори. Али они који су то предвиђали су заборавили да је Бог љубави неуништив и да је неуништиво и оно људско срце које је испуњено том божанском љубављу.“

Говорећи о томе да су Стањевићи васкрсли благодарећи Богу љубави и онима у којима се, у ово наше вријеме, распламсала та божанска љубав, владика је подсјетио на велике личности који су у овој светињи Христа Бога свједочили и проповједали. На првом мјесту, Митрополит је истакао Светог Петра Цетињскога и његов законик који је написан у овој светињи у име Оца и Сина и Духа Светога, који је темељен на љубави а не на мржњи, затим на Светога Петра Другог Ловћенског Тајновидца, Митрополите Данила и Саву.

Нагласио је да се ова светиња обнавља у име Бога љубави – Свете Тројице да би и нас обнављала. Ова заједница се обнавља Причешћем – Тијелом и Крвљу Господа Бога и Спаса нашега Исуса Христа.

Митрополит је још једном заблагодарио свима који су помогли да се обнови ова древна светиња и са благословом Светог Синода СПЦ  Драгану Краповићу, предсједнику општине и Ђорђу Вујовићу предсједник СО Будва уручио Орден Св. Петра Цетињског.

Помолио се да њихов примјер слиједе и други градоначелници, власт Црне Горе како би се вратили Црној Гори каква је била у вријеме Светог Петра Цетињскога, Петра Другог Ловћенског Тајновидца и да се као Стањевићи обнови и Црква Светог Петра Цетињскога на Ловћену и да се изтамничи Ловћенски Тајновидац.

Изразио је наду Архиепископ цетињски да ће се као што је обновљена престоница Црне Горе – Стањевићи, обновити и божанска љубав међу браћом и да ће се Црна Гора отказати мржње, братомржње и братоубиства, оцеубиства јер је борба против Бога убиство Оца Небескога, а онај који убија Оца Небескога он убија браћу и своју.

„Свједочанство је и ово мјесто гдје се налазимо, које је носилац Божије љубави, а у исто вријеме и мјесто гдје се окупила сатанска демонска мржња међу народом и људима. Дај Боже да се она никада не понови“, закључио је у архипастирској бесједи Високопреовећени Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије.

Захваљујући се на признању господин Драган Краповић је казао да историја једног народа подразумјева велика страдања, али и духовно богатство. На том дугом путу постоје мјеста која су ослонац идентитета и да је за наш народ једно такво мјесто Манастир Свете Тројице – Стањевићи:

„Под капом небеском, свједок и чувар седам вјекова наше историје манастир Стањевићи је непроцјењиви дио заједничког сјећања. Он нам даје уточиште, охрабрење и животну снагу. Подсјећа нас да се очувањем духовних вриједности једино може бранити физички опстанак народа. Манастиру Стањевићи од оснивања припала је баш таква улога.“

Предсједник СО Будва г. Вујовић је казао да нема веће части и задовољства него примити орден Светога Петра у његовој кући у којој се замонашио, школовао, подвизавао и писао своја велика дијела.

На дан када наша Црква слави Свете праведне Јоакима и Ану, освештан је и пререзан славски колач и прослављен имендан владике полошко-кумановског г. Јоакима.

 

 

РОЖДЕСТВО ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ – СЛАВА ВЛАШКЕ ЦРКВЕ, ЦЕТИЊСКОГ МАНАСТИРА И ГРОБЉАНСКЕ ЦРКВЕ

Rezultat slika za рождество пресвете богородице мала госпојина

У петак 21. септембра 2018. године, на празник Рождества Пресвете Богородице, служене су литругије у Влашкој цркви, Цетињском манастиру и Гробљанској цркви, и тим поводом прослављене славе ових храмова.

Лиутргију у Влашкој цркви на Цетињу служили су пароси цетињски протојереј-ставрофор Обен Јовановић и презвитер Игор Балабан. На служби су појали и чтецирали ученици првог и трећег разреда.

Литургију у Цетињском манастиру служили су протосинђел Исак Симић, јеромонаси Прохор Јосифов и Јустин Мреновић, јерођакони Јаков Нинковић и Онуфрије Савић. У манастиру су били ученици другог и петог разреда.

Литургију у Гробљанској цркви служио је свештеник Анђелко Боричић а појали су и чтецирали ученици четвртог разреда богословије.

Свечано бденије поводом славе у Цетињском манастиру слуђемп је у четвртак 20. септембра, на којем су присуствовали сви ученици Цетињске богословије.

 

ВЕЧЕРЊЕ БОГОСЛУЖЕЊЕ У МАНАСТИРУ СТАЊЕВИЋИ ПОВОДОМ ВЕЛИКОГ ОСВЕЋЕЊА

Вечерњом службом у манастирској цркви Свете Тројице, коју је служио архимандрит Прокопије из Антиохијске патријаршије, почело је богослужбено обиљежавање 680-годишњице манастира Стањевићи, у петак 21. септембра 2018. године.

Архимандриту Прокопију саслуживали су јеромонах Мардарије, игуман манастира Поганово из Нишке епархије, протојереј-ставрофор Петар Лукић, старјешина Саборне цркве у Београду, јеромонах Рафаило, игуман манастира Подмаине и протођакон Владимир Јарамаз.

За пјевницом су појали ученици Цетињске богословије, предвођени професором црквеног појања ђаконом Павлом Љешковићем.

Након Вечерње службе под сводом ове древне светиње представљена је монографија „Манастир Свете Тројице Стањевићи“.

Представљена монографија о манастиру Стањевићи

 

МАТУРАНТИ ЦЕТИЊСКЕ БОГОСЛОВИЈЕ НА ЛИТУРГИЈИ У МАНАСТИРУ ЖДРЕБАОНИКУ ПОВОДОМ ЛИТИЈЕ СА МОШТИМА СВЕТОГ АРСЕНИЈА ИЗ ЖДРЕБАОНИКА ДО КОСИЈЕРЕВА

 

Митрополит Амфилохије: Свети Арсеније најдивнији плод светосавског рода

 

Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије началствовао је у четвртак 20. септембра 2018. године, Светом аријерејском литургијом у манастиру Ждребаоник уз саслужење Његовог преосвештенства Епископа будимљанско-никшићког г. Јоаникија, бројног свештенства, монаштва и вјерног народа а уз молитвено учешће Његовог преосвештенства Епископа диоклијског г. Методија.

Светом литургијом су започете Духовне свечаности (20 – 27. септембра) у славу празника Рођења Пресвете Богородице и доласка моштију Светог Арсенија Сремца, великог српског јерарха, у манастир Косијерево. Мошти Светог Арсенија чувају се у манастиру Ждребаоник а ово је послије 104 године њихов други долазак у косијеревску светињу гдје ће бити доступне на поклоњење вјерном народу до 26. септембра.

На литургији у манастиру Ждребаонику појали су матуранти Цетињске богословије, предвођени професором Александром Вујовићем.

Након Свете литургије око 13 часова Литија са моштима Светог Арсенија кренула из Ждребаоника у Косијерево гдје су дочекане око 16 часова, а у 17 часова служено је празнично бденије.