Archive for октобар, 2018

БЕСЈЕДА ЂАКОНА ЛЕКЕ ВУЈИСИЋА НА СВЕЧАНОЈ СВЕТОПЕТРОВСКОЈ И ЛУЧИНДАНСКОЈ АКАДЕМИЈИ У ЦЕТИЊСКОЈ БОГОСЛОВИЈИ

 

Данас је пасало 188 годишта од блаженог уснућа митрополита црногорског Петра. И како се дани нижу један за другим а година се на годину слаже он бива све већи и већи а његово име и лик све сјајнији. И данас, послије толико времена, човјек се запита. У чему је тајна његове величине и славе? На то питање ћу покушати да одмуцам неколико ријечи са свијешћу о томе гдје их изговарам и ко их слуша.
А изгoварам их овдје на владичином Цетињу. На мјесту његовог подвига и служења. Међу овим стијенама и кршима које је он својим молитвеним сузама умио и убијелио, на мјесту гдје су остали трагови његових стопа, у свакој травки која се са каменом отима за живот и у свакој честици прашине ове свете земље по којој добротом Божјом и ми грешни ходимо. На Цетињу које је велико и свето мјесто, ничим другачијим него величином светиња које чува а међу њима најсјајнија светиња мошти „архијереја великога Петра – черногорскија страни свјетилника пресвијетла.“
О историјским заслугама овог великог архипастира ми сви већ све знамо. О његовим борбама са својим и туђином, о јунаштву и прегалаштву, о законодавном раду и миротворству. Али бивало је кроз времена и већих војсковођа и значајнијих законодаваца па на њихова имена вријеме ипак слаже таму заборава као рђу на метал и тек кроз ту патину ми наслућујемо колико су били велики и значајни и како смо их неправедно предали забораву и тишини. У чему је, дакле, тајна његове величине и славе?
Она се крије у једној јеванђелској поуци која каже да онај који хоће да буде први треба да буде слуга свима. Владика Петар је стао на чело једног народа не да би владао и господарио већ да би служио. Служио свима а највише оним најмањим и најнемоћним, онима о којима нико није мислио и бринуо. Та тешка црногорска „сиромаш и сиротиња“ како је често знао рећи, њему је вазда била на памети. Са главарима се рвао, борио, надмудривао, грдио их и корио, а за оне мале је имао само сузу сапатницу, молитву и ријеч утјехе. Зато су њега као Божјег човјека и истинског слугу Христовог познали управо они а не главари и прваци. Црногорски главари су одувијек били један надасве горд људски сој који није био спреман баш тако лако да неком призна врлину и светост, а поготово не неком између себе. Оне црне удовице и сирочад црногорска, сиротиња без и макар коре љеба сува, она је прва изговорила, са надом, вјером и љубављу : Наш свети владика!
А владика је службу прихватио управо као службу а не као власт и управу. Зато и каже на једном мјесту у свом спису Кратка историја Црне Горе: „Митрополити црногорски од народа ништа не примају нити имају другога дохотка нако од земље манастирске. И то све што добију народу дају који непрестано к њима доходи, сљествено ни удовољствија никаквог имати не могу, иако посведневне трудове и главобољу тешку. Једном ријечи дом митрополита црногорскога није друго него дом општенародни, олити један бирцауз без плате.“
Покушавајући да сагледамо лик Светога Петра Цетињскога наметнула нам се једна неизбјежна паралела. Размишљајући о њему стално нам се пред очима јављао лик боговидца Мојсија који онако неустрашиво води свој народ из Мисира преко Црвеног Мора па по пустињи синајској. Оног Мојсија који је преклињао Бога да нађе другог за ту службу јер је он непознат, нејак, слаб на ријечи… Мојсија који је, тражећи оправдање, на крају завапио Господу: неће ми вјеровати ни послушати гласа мојега јер ће рећи није ти се Господ јавио! Господ му тада даје чудо као знамење и свједочанство. И овом, дакле, нашем Мојсију, Петру реченоме, Господ даје чудо као једино знамење и једино свједочанство. Даје му чудо молитве која се ту и одмах испуњава. А каква је само то молитва била. Дај Господе да се бар једном понови и да се такав молитвеник међу нама роди. Била је то она храбра, дрска, молитва у којој човјек стоји пред Господом у пуној својој слободи, немилосрдан према себи а бескрајно милостив према другоме. Као Мојсије некад: „Народ овај љуто сагријеши, али, опрости им гријех, ако ли нећеш избриши ме из књиге своје коју си написао!“
Свети Петар је знао све мане и грехове и злочинства својих људи али је знао и то да ако је да се живи живјеће с њима ако је да се гине гинуће с њима. Знао је да пастиру нема живота ако му овце пропадну. И да је подједнао важна и она најмања и последња као и она прва. И као што је пророк некад уздисао Е да ли ја родих овај народ да га на рукама носим тако је и владика знао да процвили под тешким бременом који га је запао: „У оваквим горестним и плачевним опстојатељствима није, мислим, нико у свијету како што сам ја!“ Или: „Ја с мојом највишом жалошћу и плачем видим да сте сви сами себе и својој ђеци највиши крвници!“ Или онај вапај да се ослободи зулума неразумних људи и тешког бремена владичанске службе. „Да се уклоним од тешкога самовољства црногорскога од којега сам више остарио и живот изгубио него ли од годишта и сваке друге теготе и муке.“ Али, знао је овај пастир да ће се спасити само онај који претрпи до краја. Па је жудио за оним даном у који може рећи „Сада отпушташ с миром слугу свога Господе…“
Његова вјера је била чиста као суза, његова душа као бистри планински извор ничим натруњена. Па је зато и могао добру да се обрадује, онако са срца, готово као дијете: „Не могу ја пером описати ни језиком изговорити колико ми је мило и радосно чути како сте и мене послушали.“
У њему није било лукаства ни пријеваре. Да је био политичар он би калкулисао, правио компромисе. Али не. Чиста душа Божјег човјека за те вјештине није знала.
„Говорићу право докле у мене дух куца!“ Кликће као орао са ових брда владика црногорски Петар.
„Ја не бих рад ни Турчину, који је добар и поштен човјек, никаква зла, колико ни доброме ни поштеноме хришћанину, зашто знам што ми Бог заповиједа.“
Његова унутрашња љепота, лик Божји који се у њему годинама обликовао и на крају у свој својој љепоти засијао, одразила се и на тјелесном изгледу. Па је један руски путописац записао очаран изгледом владичиним: „У цркви кад је сио на престо који су за њега спремили изгледао је као цар“. И заиста и ми се можемо похвалити да имамо свога цара међу царевима, владику Петра Петровића.
Драги ђаци, богословци. Ви сте рукосад Светог Петра на њиви Господњој. Треба да знате и никад да не заборавите: Благослов Светог Петра ће вас пратити до краја живота ваших. И ма гдје били и служили, и ма куд вас водио промисао Божји и бацале буре живота увијек да се поносите што сте цетињски ђаци. Поновићу: Цетиње је велико и свето мјесто. Поносећи се Цетињем ви се поносите Светим Петром Цетињским. И треба да се поносите јер сте ви његови питомци.
Срећна вам Слава!

СВЕТОПЕТРОВСКА И СВЕТОЛУЧИДАНСКА АКАДЕМИЈА У ЦЕТИЊСКОЈ БОГОСЛОВИЈИ

У Цетињској богословији одржана празнична Лучинданска и Светопетровска Академија

 

У Цетињској богословији одржана празнична Лучинданска и Светопетровска Академија.

После литургијског сабрања, покрај ћивота Светог Петра Цетињског, празновање је настављено у Цетињској Богословији, гдје је одржана свечана Лучинданска и Светопетровска Академија.

На самом почетку академије поводом славе Цетињске богословије, славски колач освештао је и пререзао владика захумско-херцеговачки г. Димитрије.
Академији су присуствовали и Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, Епископи, будимљанско-никшићки г. Јоаникије, рашко-призренски г. Теодосије, буеносајреско-јужно централноамерички г. Кирило, диоклијски г. Методије и умировљени захумско-херцеговачки г. Атанасије.


У наставку је одржана свечана празнична академија коју су припремили професори и ученици богословије.
После освештавања славског колача свим присутним обратио се владика Атанасије Јевтић.
Потом је хор Богословије предвођен професором ђаконом Михајлом Лазаревићем отпјевао пар пригодних пјесама, ученик богословије Огњен Боричић гуслао одломке из пјесме Светог Петра Цетињског „Поученије у стиховима“.
Празничну Лучинданску и Светопетровску бесједу одржао је ђакон Лека Вујисић.
У програму су поред рецитаторске секције богословије, који су казивали одломке из Посланица Светог Петра Цетињског, узели учешћа и полазници школа вјеронауке са Цетиња коју предводе Вјера Вукић и Оливера Балабан.
На прослави је присуствовало и тридесетак гостију из Скадра, који су дошли са својим свештеницима.
Отац Александар Петани из Скадра је на академији поздравио господина Митрополита, ректора, професоре и ученике и све госте и отпјевао једну пјесму о јединству свих православних.
Академији су поред бројних гостију присуствовали и представник Амбасаде Руске Федерације г. Сергије Бубљиков.
На крају овогодишње и Лучинданске Академије, све епископе, свештенство, монаштво, представнике братских богословија из Београда, Призрена, Сремских Карловаца, Фоче и Крагујевца, инспектора богословија СПЦ протојереја-ставрофора Славка Зорицу, као и све драге госте из Цетиња, Подгорице, Херцег Новог, Никшића, Скадра и других крајева, поздравио је ректор богословије протојереј-ставрофор Гојко Перовић у име свих професора и ђака и особља богословије.

СВЕТИ АПОСТОЛ И ЈЕВАНЂЕЛИСТ ЛУКА И СВЕТИ ПЕТАР ЦЕТИЊСКИ – СЛАВА ШКОЛЕ И СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА И СВЕЧАНА АКАДЕМИЈА У БОГОСЛОВИЈИ

Светом архијерејском литургијом, благосиљањем славског колача и празничном духовном академијом на Цетињу у сриједу 31. октобра 2018. године, прослављен је празник Светог апостола и јеванђелиста Луке и Светог Петра Цетињског Богословије Светог Петра Цетињског.

Празнична и молитвена радост је почела свечаним бденијем у навечерје празника пред моштима Светог Петра Цетињског у Цетињском манастиру.

Свечано бденије служио је Његово Преосвештенство Епископ буеносајрејски-јужноцентралноамерички г. Кирило, уз саслужење игумана манастира Бањска о. Данила, игумана манастира Подмаине о. Рафаила и других свештеномонаха и свештенођакона.

На бденију су појали ученици Богословије Светог петра Цетињског, предвођени професором црквеног појања ђаконом Павлом Љешковићем.

Празновање је настављено на сам празник Светом литургијом, коју је служио Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије са Преосвештеном господом архијерејима: будимљанско-никшићким Јоаникијем, рашко-призренским и косовско-метохијским Теодосијем, захумско-херцеговачким и приморским Димитријем, буеносајреским и јужно-централноамеричким Кирилом, диоклијским Методијем, умировљеним захумско-херцеговачким Атанасијем. Саслуживало је свештенство, монаштво, уз молитвено учешће монахиња, вјерног народаиз више епархија СПЦ, оца Димитрија из Русије, као и 30-ак вјерника из Скадра на челу са оцима Александром и Николом.

 

Празничној атмосфери допринио је једнодушним појањем хор ђака Цетињске богословије под диригентском палицом ђакона Михајла Лазаревића, професора ове школске установе.

У литургијској бесједи након читања Јеванђеља, Преосвећени владика Теодосије је истакао да данас сабрани у љубави Христовој славимо Светог апостола и јеванђелисту Луку, Светог Петра Првог Цетињског Чудотворца и Светога Петра Другога Ловћенског Тајновидца. Казао је да су они апостоли Христови – истински пастири и да су времену у коме су живјели напасали стадо Христовом ријечју – Светим јеванђељем.

Говорећи о причи из Светог јеванђеља о добром пастиру за ким овце иду познајући његов глас, владика је казао да су тако вјерни ишли за Светим Петром Цетињским у вријеме када није било лако опстати као хришћанин – православац и као човјек. Подсјетио је да су се тада многи лакоми турчили и остављали своју вјеру а да је он је храбрио своје стадо да остану вјерни Христу на Његовом путу – путу крста који не поробљује већ ослобађа и даје нам вјечни живот.

„Свједочити Христа у овоме животу значи бити спреман на страдања. И ми данас, драга браћо и сестре такође живимо у времену које није нимало лако. Нападнути са свих страна од људи овог свијета, наших непријатеља, како видљивих тако и невидљивих, ми се немамо коме другоме окренути и затражити помоћ осим од Бога Живога и светитеља“, рекао је владика и закључио да се зато сабирамо у Цркви на Светој литургији. Владика Теодосије је казао да би нас и данас Св. Петар Цетињски упутио на покајање и вјеру у ријеч Божију: „Покајање је наш почетак. Сваки хришћанин почиње свој нови живот у Христу покајањем које је темељ грађевине коју зидамо и коју је потребно да сазидамо у овоме животу да бисмо достигли у вјечно Царство Христово – Царство небеско. “ Истакао је да нам је за покајање потребна вјера у Живога Бога у Његову силу и моћ, а Господ свакоме притиче и никога не оставља нарочито у невољама: „То нам свједочи Свети Петар Цетињски, који је прошао многе невоље и опасности, али се стално окретао ка Истоку, ка Господу и од Њега тражио помоћ и силу да побиједи непријатеље и преброди све тешкоће у свом времену. Зато му је Господ помогао и учврстио, охрабрио његово мало стадо које је побиједило оне који су сматрали да су силни, моћни у овом свијету.“ Преосвећени владика је казао да нам то данас даје наду како у Црној Гори, тако и на КиМ и свуда гдје хришћани живе и страдају, да ћемо и ми ријечју Божјом и вјером у Христа и силом Божјом побиједити наше непријатеље: „Да ћемо се и ми у смирењу препустити Господу да иде испред нас и да нам Он отвара пут и побјеђује наше непријатеље, а не као што чине сујетни и горди који остављају Гопода иза себе и мисле да могу све да постигну и учине. И на тај начин уче народ као лажни пастири обећавајући им нешто што и сами не посједују.“ Епископ рашко-призренски и косовско-метохијски Теодосије позвао је све да слиједимо наше свете јер су они ишли Христовим путем и да пригрлимо крст Христов. Објаснио је да не треба да се бојимо страдања. Подсјетио је на избављење јеврејског народа из Египта и нагласио да нијесу они били снажни и моћни да остваре свој циљ – уђу у обећану земљу и побиједе јачег непријатеља, већ је Господ то учинио јер су Му били вјерни а Господ не оставља Свој народ. „Као што је Свети Петра Цетињски попут новог Мојсија водио свој народ кроз пустињу овога живота у обећану земљу, тако и ми данас само у Цркву слушајући своје истинске пастире, да изнесемо бреме које нам је дато у овом времену“, казао је владика Тедосије и закључио да нас Господ упућује на радост, свјетлост, љубав, да несебично служимо Њему у Цркви Његовој и ближњима и тако остваримо Свето јеванђеље у нама.

Током Литуругије Митрополит Амфилохије је рукоположио монаха Евстатија (Ивановића) из Ријеке Црнојевића у чин ђакона.

Поздрављајући госте, епископе, свештенике, вјерни народ из других Епархија наше помјесне Цркве, Митрополит црногорско-приморски Амфилохије је рекао да је свака служба Божија саборна. Он је истакао да Црква и Литуругија сабира све, Духа Светога, Бога Оца и Сина,  и око Њих и у Њима све оне који су крштени у име Господње кроз вјекове и који су се упокојили у страху Божијем са вјером на живот вјечни и наду у васкрсење.

Архиепископ цетињски је подијелио радост која је додатно уљепшала овај данашњи сабор и упознао све да је Митрополија добила диван и вриједан дар од оца Вида Вуковића, који је служио 40 година у Енглеској. Отац Видо је донио на дар Свето јеванђеље из кога су у Дахау служили Свети владика Николај и исповједник Патријарх Гаврило Дожић (Митрополит црногорско-приморски).

Присутнима се по благослову Митрополита Амфилохија обратио и отац Видо који је говорио о путевима овог Јеванђеља из Дахуа. Објаснио је да је Јеванђеље добио од једног побожног српског ратног заробљеника Милана Илисавчића из логора Еболи, који му га је предао на чување са завјетом да га не поклања док не нађе лице које је достојно да га прими на чување.

Отац Видо је казао да му је част да ово Јеванђеље преда Митрополиту Амфилохију:

„Ваше Високопреосвештенство дође вријеме које благослови Господ да Вам данас 31. октобра 2018. године на дан Светог апостола и јеванђелиста Луке и Светог Петра Цетињског предам ово Свето јеванђеље на чување, да Вас подјсећа на страшне дане страдања и мука тамошњих заробљених хришћана у оба логора Дахау и Еболији, молитвеним ријечима: Свети оче Николаје Охридски и Жички моли Бога за нас. Амин!“

Високопреосвећени Митрополит је заблагодарио на поклону и казао да су Св. владика Николај и исповједник Патријарх Гаврило Дожић ухапшени током рата, а да је Свети Петра Други Ловћенски Тајновидац  данас ухапшен:

„У тзв. мирна времана срушена је црква коју је он пројектовао на Ловћену  а свете мошти Светога Петра Другог Ловћенског Тајновидца су ухапшене у онај пагански маузолеј. Надамо се у Бога да ће и он бити ослобођен, да ће изаћи из затвора. Ја се молим пред Господом и пред стрицем његовим Светим Петром Цетињским, пред Светим Јованом Крститељем  и преклињем ову садашњу власт да скине тај стид и срам са лица Црне Горе и врати његову цркву на Ловћен и Светога Петра Другог у ту цркву.“

Подсјетио је да је Свети Петар Ловћенски Тајновидац оставио проклетство на Црногорце: „Ако ме не сахраните у ову цркву, остављам проклетство на вас“ .

Митрополит Амфилохије је најавио да ће се 11. новембра, на дан када је окончан Први свјетски рат, у свим храмовима Митрополије огласити звона у славу и част побједе добра, љубави, истине Божије над злом, мржњом и злочином.

Осврћући се на страдање Цркве Христове кроз историју до наших дана, владика је казао да је Црква Христова на распећу, али тамо гдје је распеће тамо је и васкрсење, тако да данас Црква свуда васкрсава. Нажалост, истакао је да и данас има оних који хоће да руше. Подсјетио је на  Албанце који су духа Енвера Хоџе и хоће да сруше Цркву Свете Тројице на Румији.

„То је нова трагедија. Надамо се  у Бога да неће доћи до тог безумља и новог злочина рушења цркава из времена бољшевика, Енвера Хоџе и наших бољшевика“, казао је Митрополит црногорско-приморски Амфилохије.

По завршетку Литургије освештани су славски колачи у Цетињском манастиру а након тога је славље настављено у Цетињској богословији, гдје је такође освештан колач и жито, а потом је приређена празнична духовна академија. Празнично слово на академији је произнео ђакон Лека Вујисић а у програму су учествовали цетињски богословци и полазници вјеронаука са Цетиња. Славско заједничарење је настављно за трпезом хришћанске љубави.

Овогодишњој слави Цетињске богословије присуствовали су професори и ђаци других богословија наше помјесне Цркве, као и бројни гости и пријатељи школе.

НАВЕЧЕРЈЕ ПРАЗНИКА СВЕТОГ ПЕТРА ЦЕТИЊСКОГ И СВЕТОГ АПОСТОЛА И ЈЕВАНЂЕЛИСТА ЛУКЕ – СВЕЧАНО ПРАЗНИЧНО БДЕНИЈЕ У ЦЕТИЊСКОМ МАНАСТИРУ

Навечерје празника у Цетињском манастиру

У навечерје празника Светог апостола и јеванђелиста Луке и Светог Петра Цетињског, у уторак 30. октобра 2018. године, Његово преосвештенство Епископ буеносајрески и јужно-централноамерички г. Кирило служио је свечано бденије са петохљебноцом у Цетињском манастиру. Молитвено су учестововали Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије и Преосвећена господа епископи рашко-призренски и косовско-метохијски Теодосије и диоклијски Методије, велики број свештеника, монаха и вјерног народа.

За пјевницом су појали ученици Цетињске богословије, предвођени професором црквеног појања ђаконом Павлом Љешковићем.

СВЕТИ СВЕШТЕНОМУЧЕНИК ЛУКИЈАН; ПРЕПОДОБНИ ЈЕФТИМИЈЕ – АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У ЦЕТИЊСКОМ МААНСТИРУ И ЛИТУРГИЈА У ВЛАШКОЈ ЦРКВИ

Митрополит Амфилохије богослужио у Цетињском манастиру

Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио на празник Светог свештеномученика Лукијана и Преподобног Јевтимија у недељу је 28. октобра 2018. године са свештенством свету службу Божју у Цетињском манастиру. Сасалуживали су му свештеници и свештеномонаси из маанстира и цетињских парохија.  Појали су ученици Цетињске богословије.

У литургијској проповеди након читања Јеванђеља Владика је рекао да је убоги Лазар из јеванђелске поуке понео крст страдања и да је то њега, који је у сиротињи прошао кроз земаљски живот, удостојило да заради Царство небеско.

-Да се усели у Авраамова њедра, као и апостол Павле, који такође носи крст Христов. И носећи крст Христов, он се распиње свијету и свијет се њему разапиње. Његов однос према свијету је однос кроз тајну Часнога крста, он се не везује за свијет, иако живи у свијету, казао је Митрополит црногорско-приморски и објаснио да је то тако због тога што он зна да је везивање за овај свет, за његова добра и богатства грех Адамов и свих људи.

-Наместо да се човјек везује за живога Бога, за Његову вјечну и непролазну ријеч, он се везује за оно што је пролазно и ништавно и то обоготворава, као што је то учинио и овај богаташ, казао је владика Амфилохије.

Митрополит Амфилохије богослужио у Цетињском манастируМитрополит Амфилохије богослужио у Цетињском манастиру

Литургију у Влашкој цркви служили су ректор протојереј-ставрофор Гојко Перовић и свештеник Игор Балабан.Појали су чланови хора „Његош“ са Цетиња.

ПРЕПОДОБНА МАТИ ПАРАСКЕВА – ЛИТУРГИЈА У ЦЕТИЊСКОМ МАНАСТИРУ

Rezultat slika za SVETA PETKA

У суботу 27. октобра 2018. године, на празник Преподобне мати Параскеве, служена је литургија у Цетињском манастиру на којој су били сви ученици богословије.

Литургију су служили свештеници и свештеномонаси архијерејског намјесништва цетињског.

ОКТОБАРСКИ ИСПИТНИ РОК ЗА ВАНРЕДНЕ УЧЕНИКЕ

Обавјештавају се часни оци и господа професори и ванредни ученици да ће Октобарски испитни рок за ванредне ученике бити одржан у понедељак 22. октобра 2018. године.

 

Управа Богословије

ПРЕПОДОБНА ПЕЛАГИЈА И ПРЕПОДОБНА ТАИСА – ЛИТУРГИЈЕ У ЦЕТИЊСКОМ МАНАСТИРУ И ВЛАШКОЈ ЦРКВИ И ПОСЈЕТА ПРЕДСТАВНИКА РОМА ИЗ ПОДГОРИЦЕ ЦЕТИЊСКОМ МАНАСТИРУ И БОГОСЛОВИЈИ

У недељу 21. октобра 2018. године, на празник Преподобне Пелагије и Преподобне Таисе, служене су литургије у Цетињском манастиру и Влашкој цркви на Цетињу.

Литургију у Цетињском манастиру служили су протојереј-ставрофор Обрен Јовановић, протосинжел Исак Симић и јеромонах Јустин Мреновић

Литургију у Влашкој цркви служили су свештеници Игор Балабан и Анђелко Боричић.

Представници Рома посјетили Цетињски манастир

Са благословом Архиепископа цетињског Митрополита црногорско-приморског г. Амфилохије и у организацији парохија са Коника и Цетиња, Демократског ромског центра и Фондације “Рука пријатељства”, Роми из Подгорице посјетили су данас, 21. октобра, Цетиње и Цетињски манастир.

Госте из Подгорице предводили су г. Иван Тоскић, новинар Радио Светигоре и предсједник Демократског ромског центра и г. Дејвид Сејдовић, генерални директор Фондације “Рука пријатељства”.

Група од четрдесетак Рома су посјетили Цетињски манастир, поклонили се цетињским светињама и обишли манастирску ризницу, кроз коју их је провео и са историјатом манастира упознао јеромонах Јустин Мреновић.

Дочекали су их протојереј-ставрофор Обрен Јовановић и предсједник Црквене Општине Цетиње г. Рајко Радусиновић, који су гостима уручили пригодне поклоне као благослов Митрополита Амфилохија.

Послије обиласка Цетињског манастира у трпезарији Богословије „Светог Петра Цетињског“ приређено је послужење за госте, гдје су их дочекали професори и ученици ове школске установе.

Овом приликом у име гостију г. Иван Тоскић се захвалио Митрополиту Амфилохију на благослову да посјете Цетињски манастир и свим домаћинима који су их дочекали.

Потом су ромска дјеца отпјевали неколико ромских народних пјесама.

Господин Дејвид Сејдовић упознао је све присутне о настанку пјесме “Ђурђевдан” и такође се захвалио свима на топлом дочеку.

СВЕТИ АПОСТОЛ ТОМА – ПРОЈЕКЦИЈА ФИЛМА „ИДЕМО ДАЉЕ“

У петак 19. октобра 2018. године на празник Светог Апостола Томе, у оквиру кинематографске секције ученици су имали прилику да одгледају домаћи филм „Идемо даље“.

После приказивања филма, ученици су са ректором и професорима разговарали о филму.

ПРАЗНИК СВЕТОГ КНЕЗА СТЕФАНА ШТИЉАНОВИЋА ПАШТРОВИЋА И ЊЕГОВЕ СУПРУГЕ ЈЕЛЕНЕ ПРОСЛАВЉЕН У ЦРКВИ СВЕТОГ ТОМЕ У БЕЧИЋИМА

Празник Светог Кнеза Стефана Штиљановића – Паштровића и његове супруге Јелене свечано прослављен у цркви Светог Апостола Томе у Бечићима

Празник Светог благовјерног Кнеза Стефана Штиљановића – Паштровића и његове супруге Јелене, свечано је и молитвено прослављен, поред дијела његових светих моштију у цркви Светог Апостола Томе у Бечићима, у сриједу 17. октобра 2018. године.

Свети Архијерејску литургију служио је Његово Преосвештенство Епископ диоклијски г. Методије, уз саслужење 9 свештеника и 3 ђакона и бројног народа.
За пјевницом је појао октет ученика Богословије Светог Петра Цетињског, предвођени, професором црквеног појања ђаконом Павлом Љешковићем.


Литургији су присуствовали и монаси из манастира Подмаине и монахиње из манастира Дуљево.

После прочитаног Светог Јеванђеља, у коме се говори о винограду и посленицима, сабраном народу обратио се Владика Методије,

„Царство небеско које се овдје помоње је заправо Господ Бог наш, Он се уподобио људској природи и оваплотио се да би спасио род људски. Господ је најмио посланике у виноград свој, да проучавају и проповиједају писмо и Ријеч Божију, али се односи и на сваку душу људску која је призвана да обрађује виноград душе своје.“

Владика Методије је тумачио и часове које Господ помиње у овој причи,

„Неке је најмио у првичас, а неке у трећи. То значи да су неки од дјечијих дана, то је први час, неки у младости, то је трећи час, неки у зрелости а неки и у једанаести час, у старости својој су се покајали и повјеровали у Јеванђеље“, истакао је владика Методије.

По причешћу вјерних, освештан је и пререзан славски колач у част Светог благовјерног Кнеза Стефана Штиљановића – Паштровића и његове супруге Јелене.

После литургије у порти цркве уследила је кратка духовна академија, на којој је празничну бесједу одржао ђакон Павле Љешковић, професор Цетињске богословије.
У току академије Цетињски богослови отпојали су неколико црквено-народних и приморских пјесама.

Сабране на празничном ручку поздравио је старешина цркве Светог Томе у Бечићима, протојереј-ставрофор Остоја Остојић. Он се захвалио Владици Методију, који је служио литургију по благослову Митрополита Амфилохија, свештенству и монаштву и вјерном народу, који се сабрао да прослави овај свети дан у Бечићима и Паштровићима, мјесту рођења Светог благовјерног Кнеза Стефана Штиљановића Паштровића.
На указаној части и гостопримству заблагодарио је на крају ручка Владика Методије, благословивши проту Остоју Остојића, и све његове парохијане.