Archive for март, 2010

КАМЕНОВАЊЕ БОГОСЛОВИЈЕ

У току треће и четврте седмице Часног поста, од 19. марта до 25. марта десило се неколико физичких напада на ученике и објекте Цетињске Богословије, од стране неколицине непознатих лица са цетињских улица. Ученици и објекти богословије су у више наврата каменовани, увјек у вечерњим сатима и увјек са неког закривеног и неосвјетљеног мјеста. Ђаци су нападани пред зградом интерната у коме бораве и гдје ноће, а каменована је и Управна зграда са ђачким учионицама. Три пута су поломљена стакла на прозорима учионица у Управној згради. 25. марта, Цетињска полиција је успјела да похапси све починиоце овог изгреда, и да их преда надлежним судским институцијама. Испоставило се да је ријеч о једном броју малољетника, од којих неки већ имају деликвентски досије у полицији.

ПРОЈЕКЦИЈА ДОКУМЕНТАРНОГ ФИЛМА „СУНЦЕ У ЖИЦИ“

У четвртак, 04. марта, Цетињска богословија је угостила публицисту и пјесника г. Сима Брдара, управника Спомен подручја „Доња Градина“, који је, за ђаке и наставнике наше школе, заједно са својим сарадницима приредио пројекцију документарног филма „Сунце у жици“. Филм представља низ потресних свједочанстава преживјелих логораша из Јасеновца и других стартишта Срба из времена Другог свјетског рата.

СВЕТОСИМЕОНОВСКА ПРОСЛАВА У ПОДГОРИЦИ

У суботу, 27. фебруара, у Подгорици је одржана традиционалана Светосимеоновска литија, од Храма Христовог Васкрсења до Немањине обале на Рибници. Свечаност је започела Светом Литургијом, коју је у крипти Храма служило више архијереја СПЦ ( Митрополит Црногорско-приморски г. Амфилохије, Епископ Зворничко-тузлански г. Василије, Епископ Шумадијски г. Јован, Епископ Славонски г. Сава, Епископ Захумско-херцеговачки г. Григорије, Епископ Будимљанско-никшићки г. Јоаникије, Епископ Полошко-кумановски г. Јоаким, Епископ Липљански г. Теодосије и Епископ Диоклијски г. Јован ) са свештенством. У Светој Литургији, као и у самој литији су учествовали сви ђаци наше школе. Ова литија је завршена свечаном академијом која је приређена на Немањином граду, и током које се учесницима светковине пригодним словом обратио пјесник Рајко Петров Ного.

ПОКЛОНИЧКО ПУТОВАЊЕ УЧЕНИКА И ПРОФЕСОРА ЦЕТИЊСКЕ БОГОСЛОВИЈЕ НА КОСОВО И МЕТОХИЈУ

PA240079.JPGУ периоду од 23. до 26. октобра 2009. године по већ устаљеном плану и програму Цетињске богословије, обављена је посјета светињама на Косову и Метохији. Са ученицима трећег разреда били су ректор Богословије протојереј Гојко Перовић, разредни старјешина трећег разреда јереј Немања Кривокапић, као и професори Душан Биговић и Здравко Кривокапић.

Путујући према Пећкој патријаршији обишли смо манастир Ђурђеви Ступови код Берана, гдје је сједиште епархије Будимњанско-никшићке. Владика Јоаникије са братсвом манастира нас је лијепо дочекао и угостио. После овог малог предаха смо наставили пут ка Пећкој патријаршији.

24102009300.jpgНакон преласка граничног прелаза до Пећке Патријаршије смо ишли уз пратњу италијанских војника. Када смо стигли у манастир и смјетили се, одслужили смо вечерње и акатист Пресветој Богородици, и послије вечере кренули у оболазак манастирског комплекса.

Цркву посвећену Светим Апостолима је саградио у 13. вијеку архиепископ Арсеније, наследник Светог Саве. Када је саградио ову цркву пренио је и сједиште архиепископије из Жиче. Фреске које су сачуване су из разних периода. У овој се цркви чувају мошти Светог Јоаникија, првог патријарха и последњег архиепископа српског, Светог архиепископа Саве Другог, главе Петозарних мученика и мошти Светог архиепископа Никодима Пећког. Цркву Светог Димитрија је подигао архиепископ Никодим у 14. вијеку. Црква је фрескописана заслугом архиепископа Јоаникија. Овдје се чувају мошти патријарха Јефрема и Саве Четвртога. Црква посвећена Пресветој Богородици је, такође из 14. вијека, а она је задужбина Данила Другог. Он је и живописао ову цркву. У овом храму се налазе мошти ктитора Данила Другог као и чудотворна икона Пресвете Богородице. Данило Други је и саградио заједничку припрату испред ове три цркве, као и цркву посвећену Светом Николи. Од фресака у припрати, које су рађене за вријеме архиепископа Данила Другог мало је остало сачувано, а од оних које су остале посебно се издваја светородна лоза Немањића. Од првобитних фресака у цркви Светог Николе није сачувано ништа. Патријарх Макарије је касније обновио припрату и цркву Светог Николе. Манастир је више пута страдао, а и ризница манастира је опљачкана. Дио сачуваних црквених драгоцјености свједочи о њеној богатој прошлости. Конак је последњи пут спаљен 1981. године, а обновљен је 1983. године. Read the rest of this entry »