Archive for октобар, 2014

СВЕЧАНА АКАДЕМИЈА ПОВОДОМ СЛАВЕ ЦЕТИЊСКЕ БОГОСЛОВИЈЕ У КРИПТИ САБОРНОГ ХРАМА ХРИСТОВОГ ВАСКРСЕЊА У ПОДГОРИЦИ

dr21112014

У вечерњим часовима на празник Светог Петра Цетињског Чудотворца у организацији Богословије Светог Петра Цетињског, уприличена је свечана празнична академија, која је одржана у Храму Васкрсења Христовог у Подгорици.

На академији су били сви ученици Цетињске богословије, предвођени професорима, као и граги гости ове црквено-школске установе у Црној Гори.

Овом приликом све присутне поздравио је Архиепископ Цетињски митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, који је између осталог рекао: „Када се упокојио, Свети Петар II је на аманет Светој Тројици предао Црну Гору, а његово виђење је виђење пророка древних, апостолско, које је задобио поред свог стрица Св. Петра Првог“. Он је нагласио да је духовна академија посвећена тројици Христових апостола – Св. Луки, Св. Петру I Цетињском Чудотворцу и Св. Петру II Ловћенском Тајновидцу.

– Велики зналци тајни Божијих и мудраци, зналци су људске природе и њених застрањења, искушења и велики зналци да је Бог онај који побјеђује и да је добро оно које коначно тријумфује у људском животу и историји и да је на том добру саграђен свијет. Добро које је уграђено у свеукупну Божију творевину и добро које је коначни призир свих створења и бића, а посебно људскога. Њих тројица прослављају Св. Тројицу.

Апостол јеванђелист Лука, по ријечима митрополита, оставио је свједочанство о рођењу, крштењу, преображењу, васкрсењу и вазнесењу Исуса Христа.

– Свједочанство уписано неизбрисивим словима о личности Христовој и збивањима из његовог живота. Свједочанство на коме се темељи, заједно са осталим тројицом јеванђелиста, Црква Христова. Оно што су видјели, чули и опипали, они су посвједочили ријечи живота – казао је он.

Св. Петар I Цетињски Чудотворац носио је, како је казао митрополит, Христов крст и био свједок његове доброте, правде, истине и пута који води у пут вјечни. Св. Петар II, подсјетио је, његов је синовац.

– Њега је он сам изабрао, записавши да се нада да ће бити од посла и од разума. И стварно се то и догодило са Петром Другим Ловћенским Тајновидцем. Живот њих двојице је уткан један уз други и без икакве сумње је онај игуман Стефан из „Горског вијенца“ Св. Петар Први. На основу њега је Петар II описао онај чудесни лик игумана Стефана. Његова мудрост је она коју је он чуо од свога стрица па је онда преточио у лик тог старца игумана Стефана. Не зна се гдје завршава први Петар, а гдје почиње онај други. А владика Раде, који је млад боравио овдје на земљи, а млад се и упокојио, првоваспитан је у дому своме, у страху Божијем, од својих родитеља побожних, а онда васпитан у страху Божијем и мудрости код кољена свога стрица. Суочивши се са дубинама вјере хришћанске, а с друге стране и трагиком свога људскога живота, и при свему томе сачувавши цјеломудрије које је извор сваког истинског богопознања, христопознања и познања истине Божије. И ако је и он био човјек као и сваки други са својим искушењима, што је и записао у својим књигама и писмима, ипак је та цјеломудреност његовог ума и срца оно што је одиграло пресудну улогу у његовом познању Бога и тајне настанка свих свјетова и слова Божијег које је све из ничега створило – казао је митрополит.

Он је казао да „прослављамо онога који је њих прославио и којим су се они прославили – Христа Бога нашега“.

Након Митрополита Амфилохија свечану бесједу одржао је професор Филозовског Факултета из Никшића проф. др Душан Крцуновић, који је говорио на тему „Етос Светог Петра Цетињског“.

Ректор цетињске Богословије Гојко Перовић казао је да су у прослави славе Богословије учествовали хор из Бара, глумци и гуслари из Подгорице, дјеца вјеронауке са Цетиња, као и Хор богословије.

– Међу нама су и наши драги гости – представници сестринских богословија – Св. Арсенија Сремца из Сремских Карловаца, Кирила и Методија из Призрена, Светог Саве из Београда, а са нама су били и представници богословија из Крагујевца и Фоче. Учинили смо да је наше славље и прослављање Св. Петра Цетињског саборно – рекао је о. Гојко Перовић.

СВЕТИ ПЕТАР ЦЕТИЊСКИ – СВЕЧАНО ЈЕ ПРОСЛАВЉЕНА СЛАВА ЦЕТИЊСКЕ БОГОСЛОВИЈЕ

DSC_0055

Светом архијерејском литургијом, благосиљањем славског колача и славском трпезом љубави  на Цетињу, прослављена је слава  Цетињске Богословије, и празник Светог Петра Цетињског Чудотворца.

Светом службом началствовао је Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски господин Амфилохије, а саслуживали су му господа Епископи бихаћко-петровачки Атанасије, будимљанско-никђшићки Јоаникије и рашко-призренски и косовско-метохијски Теодосије са многобројним свештенством наше помјесне Цркве.

Одговарали су чланови хора при Саборном храму Светог Јована Владимира из Бара.

У току Литургије Митрополит Амфилохије је у ђаконски чин рукоположио свршеног теолога из Бара Марјана Петковског, а Светом тајном крштења Цркви Христовој је прибројано пет новокрштених слугу Божјих.

У литургијској проповиједи након читања Јеванђеља Епископ бихаћко-петровачки Атанасије је рекао да су Свети Петар Први и Свети Петар Други носиоци Божанске свјетлости.

„И та свјетлост је ту, међу нама, да се и ми њоме непрестано напајамо, да она буде наша“, рекао је Епископ бихаћко-петровачки.

Он је рекао да  је Свети Петар Цетињски том радошћу најприје себе просвијетлио и себи обезбиједио трајно часно мјесто пред Богом.

„Себе је уврстио међу апостоле, међу свете људе, међу најдостојније људе рода људскога. И сада он сја на небу као звијезда том свјетлошћу. Том свјетлошћу је желио Свети Петар да просвећује, просвјетљује, храни и напаја и свој род, и та свјетслост је сијала и са лица његова и из ријечи његових“, рекао је Владика Атанасије.

Након причешћа вјерних и благосиља славских колача, Митрополит Амфилохије је представио фототипско издање „Октоиха петогласника“, који је изашао из штампе у издању Митрополије црногорско-приморске, Народне библиотеке Србије и манастира Високи Дечани поводом 520 година прве штампане књиге на словенском југу.

Господин Митрополит је поздравио браћу Епископе рекавши да су донијели свима нама благослове Светиња из својих епархија – Владика Атанасије благослове Ливањских Мученика и витеза Гаврила Принципа, Владика Јоаникије Светог Мученика Пајсија Епископа будимљанско-полимског а Владика Теодосије Светог великомученика косовског Лазара и Светог краља Стефана Дечанског.

Митрополит Амфилохије је одиковао Златним ликом Светог Петра Другог Ловћенског Тајновидца супружнике Милована и Љепосаву Мандиће из Колашина, родитеље једанаесторо дјеце. Уз одликовање Владика им је уручио и поклон у износу од 1000 евра.

Потом је у Богословији Светог Петра Цетињског благосиљан славски колач и приређена славска трпеза хришћанске љубави. Славски колач осветио је и пререзао Владика рашко-призренски г. Теодосије.

Овогодишњој слави цетињске богословије присуствовали су представници из богословија у Београду, Сремским Карловцима, Фоче, Призрена, Крагујевца, као и бројни гости и пријатељи школе, међу којима замјеник амбасадора Руске Федерације у Црној Гори, представница Амбасаде БиХ, свештеници из Скадра Албанске православне цркве са вјерницима академик Миомир Дашићпотомци светородне лозе Петровића г. Ђорђије Петровић, Махмут Бушатлија- Станко Црнојевић, и др. На ручку су све драге госте поздравили су Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије, свештеник Александар Петани из Скадра, Ректор Богословије протојереј-ставрофор Гојко Перовић, професор из Богословије Светог јована Златоустог из Крагујевца о. Борота. На крају свечаног ручка, на којем су отпјевали неколико пјесама и ученици Светих Кирила из Методија из Призрена, све сабране поздравио је Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије.

После ручка, приређен је и кратак пријем у салону богословије, на којем су присуствовали Митрополит Амфилохије, Владика Јоаникије, гопсода професори и гости школе.

Прослава празника Цетињске богословије настављена је у вечерњим часовима свечаном академијом у крипти Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици на којој ће празничну бесједу на тему „Етос Светог Петра Цетињског“ изговорити др Душан Крцуновић.

СВЕЧАНО БДЕНИЈЕ УОЧИ ШКОЛСЕ СЛАВЕ СВЕТОГ ПЕТРА ЦЕТИЊСКОГ

Поводом школске славе и прослављања празника Светог Петра Цетињског, у Цетињском манастиру служено је свечано празнично бденије, у четвртак 20. октобра 2014. године.

Бденије је служио игуман манастира Бијела код Шавника архимандрит Исаија Крговић, уз саслужење свештенства и свештеномонаштва архијерејског намјесништва Цетињског, као и гостију манастира и богословије. Службу освећења петохлебнице у склопу бденија служио је архиепископ цетињски митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије.

На бденију су појали ученици богословије предвођени својим професором ђаконом Павлом Љешковићем.

Свечано јеванђеље на бденију читао је Митрополит Амфилохије.

Након бденија у трпезарији богословије приређена је вечера, као и пријем у салону школе. Исте вечери професори и ученици су дочекивали драге госте из других богословија, који су дошли да свечано заједнички прославе празник покровитеља Цетињске богословије.

У току дана, одржан је и научни скуп у Основној школи „Његош“, на Цетињу на тему „Просвјетне прилике у Црној Гори од 1834-2014.“. Овај научни скуп један је од догађаја са којим ова основна школа прославља 180 година свог рада. Поред научног скупа, у згради Биљарде приређена је изложба уџбеника Фонда Централне народне библиотеке „Ђурђе Црнојевић“, и изложба 180 година просвјетног система Фонда Архива Црне Горе. Ову изложбу су у име школе посјетили Ректор протојереј-ставрофор Гојко Перовић и професор г. Душан Биговић. У склопу прославе јубилеја ове основне школе приређена је и свечана академија и изложба старих фотографија школе , као и кратки документарни филм о развоју школства у Црној Гори, као и изложба радова ученика Основне школе „Његош“, насталих у сарадњи са Факултетом Ликовних умјетности са Цетиња.

РЕКТОР ЦЕТИЊСКЕ БОГОСЛОВИЈЕ ПРОТОЈЕР-СТАВРОФОР ГОЈКО ПЕРОВИЋ УЧЕСТОВАО НА НАУЧНОМ СКУПУ „ПРОСВЈЕТА У ЦРНОЈ ГОРИ ОД 1834-2014“

2014-10-30-4926

На Цетињу је 30. октобра 2014. године одржан Научни скуп „Просвјетне прилике у Црној Гори 1834-2014.“ На скупу су говорили:

Саит Шаботић: О неким сегментима утицаја Министраског савјета на просвјетне прилике у Црној Гори (1905-1912)

Нада Томовић: Развој просвјетних институција на подручју Никшићке капетаније-области (1878-1912)

Ненад Перошевић: Развој просвјете у никшићком срезу за вријеме обнове петогодишњег плана развитка (1945-1951)

Томаш Дамјановић: Просвјетне прилике у Никшићу 1918-1941

Слободан Радовић: Просвјетне прилике у Пљевљима до Првог свјетског рата

Иван Јововић: Просвјетне прилике у Бару

Гојко Перовић: Живот и рад Цетињске богословије (1863-2014)

Иван Вукчевић: Школовање католика и муслимана у Црној Гори с краја XXв

Божена Јелушић: Просвјетне прилике у Црној Гори 2014. године

Аднан Чиргић: Језичка политика у Црној Гори 1834-2014

Александар Радоман: Уџбеници Јова Љепаве у црногорској просвјетној историји

Данка Чогурић: Садржаји оријентално-исламске културе у црногорским средњошколским читанкама 1992-2012

Радован Поповић: Уџбеници историје 2001-2014

Петар Гленџа: Национална историја Црне Горе у уџбеницима за историју 1945-1989

Протојереј-ставрофор Гојко Перовић, ректор Цетињске богословије, на овом скупу изложио је сљедећи рад:

Живот и рад Цетињске богословије од 1863.г. до 2014.г.
Државна вјера

То што је прва средња школа у нововјековној Црној Гори била управо богословија, и то што је она основана и што је постојала као образовни центар око кога се развијао средњошколски систем на Цетињу и шире у Црној Гори, има своје разлоге – у првом реду- у чињеници да је православна вјера представљала државну вјеру. Овај појам државне вјере-који се појављује у црногорском уставу из 1905. ( и који је преузет из средњовјековне византијске традиције, али и из примјера обновљених православних држава на европском истоку 19.вијека), не односи се тек на једну цркву, или једно вјероисповједање које је привилеговано у односу на остале, већ је ријеч о својеврсној државној идеологији, о политичком ангажовању цркве и вјере, као идеје која ће морално и организационо окупљати и покретати грађане (поданике) одређене државе, у овом случају, наше црногорске краљевине.
Оваквим односом према Православној Цркви, књаз Данило и краљ Никола су, на одређени начин, продужили постојање тзв. „теократије“, за коју обично кажемо да је „укинута“ или да је „престала да постоји“ 1851.г., смрћу митрополита Петра Другог. Остављајући по страни питање велике дискутабилности самог израза „теократија“, овдје желимо нагласити, да је феномен управљања државом од стране Цркве ( конкретније и тачније – од стране митрополита тј. владике лично ), који је био очигледан и несумњив у вријеме цетињских владика у 17.и 18.вијеку, а најизраженији за вријеме владавине Светог Петра Цетињског и владике Рада, своје трајање наставио и под црногорским кнежевима, – сада не више кроз личност митрополита владара, већ кроз истицање Цркве и православља као највећих друштвених вриједности у држави. У том смислу, довољно је проучити, поред поменутог Устава из 1905, – Законик Књаза Данила из 1855.г., као и указе и одредбе књаза и краља Нилоле, – које сликовито говоре, да су оба ова свјетовна господара, у доброј мјери – што по нужди, што по свом нахођењу – преузимали ингеренције црквене власти.
Привремена богословија
Просто, то је било тако, и не улазећи у даља објашњења и тумачења, констатујемо да је такво стање довело до ситуације да књаз Никола буде оснивач црквене школе. Можемо рећи да ни њему та идеја није дошла изненада, него је она само наставак или посљедица претходних тежњи, Светог Петра, Његоша и књаза Данила да се систематски ради на образовању свештеничких кандидата. Николини претходници нијесу имали објективних материјалних услова да успоставе школу таквог профила, а не знамо ни када би се књаз Никола упустио у овај пројекат да се 1862.г., на Цетињу није обрео учени јеромонах Нићифор Дучић, Херцеговац, учесник и један од вођа устанка који је угушен баш те године. По слому устанка он се склонио у Црну Гору, а на Цетињу је добио звање архимандрита. Њега књаз поставља за управника и предавача Привремене богословије, која је почела са радом у септембру 1863.г. Поред Дучића, предавач у богословији је био и Филип Поповић-Јабучанин, учитељ цетињске основне школе. Ова школа је радила свега неколико мјесеци, али није било материјалних услова да се заврши цијела школска година. Међутим, ми данас имамо сачуван план и програм њеног рада, који је, на захтјев књаза, израдио Дучић.
Цетињска богословија
Поучен овим, условно речено, неуспјехом, књаз Никола се боље припремио за други покушај. Крајем 1868.г., приликом посјете Петровграду, Никола је од Руског царског двора добио новчану помоћ ( која ће редовно стизати на годишњем нивоу, све до 1915.г. ) 8000 рубаља за Богословију и 5.500 рубаља за Дјевојачки институт. Овим је обезбједио сигурну основу за почетак рада ових школа, и Цетињска богословија, уз Божију помоћ, наставља свој историјски ход. У септембру 1869.г. школа је свечано отворена, а одобрење за план и програм њеног рада, дао је, на тражење црногорског књаза, Свети Синод Руске православне цркве. Богословија је функционисала све до 1875.г., када, усљед ратних дешавања прекида са радом. У овом шестогодишњем периоду, Цетињска богословија је радила као трогодишања, са по десет ученика у разреду. Била је смјештана у Биљарди на Цетињу, а посљедње двије године је радила у Манастиру Острогу. Њени ректори су били: Милан Костић ( магистар Кијевске духовне академије ), архимандрит Висарион Љубиша ( потоњи владика црногорски ) и Божо Новаковић. Међу бројним активностима ученика и професора ове богословије вриједно је помена да су цетињски богословци, са својим професорима, основали просветно-књижевно друштво „Црногорски борац“, у фебруару 1872.г.
Богословско-учитељска школа
Послије 9 година прекида, Цетињска богословија наставља рад на јесен 1887.г., али сада као Богословско-учитељска школа основана „ради стручне, научне и васпитне спреме онијех младића који се желе посветити свештеничком или учитељском звању“. Њен наставни план је мијењан два пута: 1890. и 1908. Право уписа имају само свршени ученици гимназије ( основане на Цетињу 1881.г. ), и то они најбољи међу њима. У фебруару 1891.г., ученици другог и трећег разреда покрећу часопис „Цетињски богословац, лист за књижевност“ чији је мото био Његошев стих: „Благородством српство дише“. У овом преиоду ректори су били: Илија Беара, Јово Љепава, Живко Драговић, Лазо Поповић и Перо Вучковић. Треба напоменути да су, због рада у истој згради – Његошевој Биљарди, као и због оскудности наставног кадра, поменуте 1891.г. интегрисани у једну институцију-Ректорат Богословско-учитељске школе и Управа Гимназије. Богословко-учитељска школа је насилно престала са радом у јануару 1916.г., усљед аустро-угарске окупације Црне Горе. У реду ученика ове бог.-учит. школе, спада и Томо Дајковић, потоњи црногорски митрополит.
Богословија Светог Петра Цетињског

Послије Првог свјетског рата, на Цетињу ће одвојено наставити да раде Цетињска Богословија од 1921.г., и Учитељска школа од 1922.г. Учесталу преписку са Синодом обновљене Пећке Патријаршије=Српске Православне Цркве, и министарствима Краљевине око услова за почетак рада богословије на Цетињу, обављао је Митрополит Митрофан Бан. Он се залагао за доношење заједничког „Правилника о српским православним богословијама“ ( јер у обновљеној црквеној структури сада постоји више богословија…Ср.Карловци, Београд, Призрен…) који ће бити донијет на јесен 1921.г. Митрофан је био упоран да Цетињска богословија отпочне рад у Биљарди ( која је у току рата, и непосредно послије њега добила војну употребу ), а његовом највећом заслугом, када је у питању обнова рада богословије, можемо сматрати његов благослов да школа, од 1921.г., понесе име Светог Петра Цетињског, као свога духовног заштитиника.
У свом допису Министарству вјера из фебруара 1920, неких пола године пред своје упокојење, Митрофан подноси „Нацрт буџета Богословије Светог Петра на Цетињу за 1920-21“ и тамо, између осталог, каже: „Надам се, имаћемо Богословију онакву, каква треба да је. Дао сам јој назив: „Богословија Светог Петра“ да јој он буде заштитник код Бога“.
У складу са поменутим Правилником, богословија је била петоразредна и била је интренатског типа. Од 1929.г. она је подигнута у ранг више школе са шестогодишњим трајањем. Ректори Богословије Светог Петра Цетињског били су протојереји Станко Ивановић, Василије Ристић и Михаило Вујисић. Уочи почетка Другог свјетског рата Синод је распустио рад богословских школа СПЦ. На кратко, крајем 1943.г. и почетком 1944.г., Цетињска богословија се активирала како би се омогућило ученицима завршних разреда полагање испита и матуре, – што је свакако мали број њих био у могућности да уради. Лично не доводим у питање моралност овог чина и немам дилеме да ли је овај рад под окупацијом био вид сарадње са непријатељем, јер је наш народ живио под окупацијом, крштавао се, вјенчавао и умирао свакако, па су били потребни свештеници у моменту када нико није могао знати коначан исход рата.
Оно што је свакако морално дискутабилно и што чека суд историје, јесте поступак нове „народне“ власти, која је укинула даљи рад Цетињске богословије. Бројни наставници, ученици и свештеници који су били везани за рад богословије на Цетињу страдали су у вихору рата, а по невољи, многи од њих су убијени од братске руке, без суда и пресуде.
У вријеме трајања СФРЈ, Цетињска богословија није радила, али ваља поменути да је у Манастиру Острогу, од 1967. до 1977.г., постојала Монашка школа, са двогодишњим трајањем школовања свештеничких кандидата.
Обнова 1992.г.
У јесен 1991.г., приликом прославе 50-годишњице посљедње званичне матуре (1941-91), десетак живих свршених богослова Цетињске богословије, са понеким предратним професором ( а међу свима њима је био и Митрополит Данило Дајковић ), предложили су Митрополиту Амфилохију обнову рада ове црквено-просветне установе. Митрополит је иницирао, а Свети Арх.Сабор прихватио у мају 1992.г. да се рад богословије обнови. И школа је почела да ради са школском 1992/93. годином. До данас је изњедрила 18 генерација свршених богословаца, а то је близу 350 младих људи, од којих су данас многи свештеници, игумани, монаси, вјероучитељи, на све четири стране свијета. Већина њих су данас свештеници у Црној Гори, а има их и у Аргентини, Канади и Аустралији. Сви они, гдје год били, проносе име Цетиња и Црне Горе, као свога духовног гнијезда и училишта.
По нужди, данас смо смјештени у зграду Црквеног суда у Медовини. Интернат је у старој згради Богословије- под Границом у Доњем пољу. Трпезарија је у монтажном објекту у Медовини, а богослужења се обављају у Цетињском манастиру, на Ћипуру, Влашкој цркви и Гробљанској капелици на Старом гробљу.
Обновљена Цетињска богословија до данас је издала три наслова са тематиком историје ове школе. На првом мјесту ту је магистарски рад историчара Павла Кондића „Цетињска богословија 1863-1945“, објављен на Цетињу 2005.г., веома кометентан, и до сада најсадржајнији рад објављен на ову тему. Поред тога ту су и двије споменице под називом „Цетињска богословија“, прва објављена на Цетињу 2002.г. поводом 10.годишњице обновљеног рада ( и њу је приредио Павле Кондић), а друга објављена 2013.г., поводом 150.годишњице оснивања ове школе, коју је приредио теолог Александар Вујовић.

ПРЕПОДОБНА МАТИ ПАРАСКЕВА – ЛИТУРГИЈА У ЦЕТИЊСКОМ МАНАСТИРУ

На празник Преподобне мати Параскеве, у понедељак 27. октобра 2014. године, служена је Света литургија у Цетињском манастиру, на којој су били сви ученици Богословије Светог Петра Цетињског.

Литургију су служили: секретар митрополије протојер-ставрофор Обрен Јовановић, архимандрит мр Кирило Бојовић, протосинђел Исак Симић и протођакон Игор Балабан.

Након причешћа вјерног народа, ученика и монаха Цетињског манастира, пререзани су славски колачи оних који славе ову светитељку као своју крсну славу.

19. НЕДЕЉА ПО ДУХОВИМА И СВЕТА НОВОМУЧЕНИЦА ЗЛАТА МЕГЛЕНСКА – СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У ЦЕТИЊСКОМ МАНАСТИРУ

Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Господин Амфилохије служиоје у 19. недељи по Духовима, на празнике Свете новомученице Злате Мегленске са свештенством Свету службу Божију у Цетињском манастиру.

Сви ученици Цетињске богословије предвођени Ректором и професорима учестовали су у овом литургијском сабрању.

На почетку Литургије Свету тајну крштења примили су Цетињанин Александар Касом и његова породица.

У литургијској проповиједи након читања Светог Јеванђеља Митрополит Амфилохије је рекао да ми хришћани благосиљамо Бога који је творац неба и земље и који је Бог отаца наших.

„Бога који је постао као један од нас. А они који су били заједно са Њим, ученици Његови, они су записали и говорили: Видјесмо славу Његову, као јединороднога, од Оца рођенога“, казао је Митрополит црногорско-приморски.

Он је рекао да је јединородни Син Божји икона Бога Оца.

„Преко Њега се нама открива тајна Творца неба и земље. Преко Њега и кроз Њега ми постајемо као људи по слици и прилици Божјој. И зато су у Цркви Божјој од почетка сликани ликови: на првом мјесту лик Христов“, казао је Владика Амфилохије.

По завршетку Литургије Владика се још једном обратио сабраним вјерницима бесједом у којој је говорио о хришћанству као вјери оптимизма и вјечне и непролазне радости.

СВЕТИ МУЧЕНИК ТАРАХ, ПРОВ И АНДРОНИК – СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У ХРАМУ ВАСКРСЕЊА ХРИСТОВОГ У ПОДГОРИЦИ И ПЕТКОВДАНСКА ЛИТИЈА УЛИЦАМА ГРАДА

У суботу 25. октобра 2014. године, на празник Светих мученика Тараха, Прова и Андроника, сви ученици Богословије Светог петра Цетињског учестовали су у Светој Архијерејској литургију у Храму Васкрсења Христовог у Подгорици, а потом и у Петковданској литији улицама Подгорице, коју је предводио Митрополит Црногорско-приморски г. Амфилохије, са свештенством и вјерним народом.

Поред Цетињских богословаца, на литургији су појали и чланови Хора Светог апостола Марка, и Светог Козме Етолског у Подгорици.

СВЕТИ АПОСТОЛ ФИЛИП – МАТУРАНТИ ЦЕТИЊСКЕ БОГОСЛОВИЈЕ УЧЕСТОВАЛИ НА ЛИТУРГИЈИ

Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Господин Амфилохије и Епископи жички Господин Јустин и будимљанско никшићки Господин Јоаникије служили су у петак 24. октобра 2014. године, са свештенством Свету службу Божију у цркви Светог Ђорђа под Горицом у Подгорици.

Овом службом настављен је Међународни научни скуп о Светом Симеону Мироточивом – Стефану Немањи, који је прије два дана почео у Београду.

На литургији су одговарали матуранти Богословије Светог Петра Цетињског.

Митрополит Амфилохије је у току Свете службе одликовао игумана манастира Дајбабе оца Данила чином архимандрита.

Владика је рекао да је отац Данило, не по својој памети већ по Божјем промислу дошао са простора „бескрајне Русије“ у Црну Гору.

„Отац Данило је магистар богословља нашег Богословског факултета у Београду и докторант на Солунском универзитету. Благодарећи њему и његовом труду један број богочежњивих душа монахиња основале су манастир Светог Архангела Михаила у Прекобрђу, а ево, у последње вријеме, послије упокојења блаженог спомена нашег оца архимандрита Луке Анића, он је преузео да води манастир дајбабски у коме почивају мошти Светога старца Симеона“, рекао је Митрополит Амфилохије.

„Велика одговорност је легла на моја леђа и од вас само тражим молитве пред Богом“, рекао је, захваљујући Владици Амфилохију на одликовању, отац архимандрит Данило.

Након читања Светог Јеванђеља Митрополит Амфилохије је у литургијској проповиједи казао да прослављајући Светог апостола Филипа ми, кроз Међународни научни скуп о Светом Симеону Мироточивом, прослављампо и тог светог старца рођенога на Рибници у дашњој Подгорици.

„Сјећамо се кроз њега и преко њега, његовог благословеног коријена и свих оних изданака његове светородне лозе заједно са Светим Стефаном Првовјенчаним, Светоим оцем нашим Савом и редом, свих који су изникли из светородне лозе Немањића, и који су са те лозе напојили и нахранили духовно сва покољења до наших времена“, рекао је Митрополит црногорско-приморски.

Након причешћа вјерних Митрополит Амфилохије је поздравио Епископе Јустина и Јоаникија, као и учеснике научног скупа о Светом Симеону Мироточивом.

Потом је у у Духовном центру ЦО Подгорица за Епископе, свештенство и учеснике научног скупа приређено послужење.

СВЕТИ МУЧЕНИЦИ СЕРГИЈЕ И ВАКХО – ОДРЖАНА ДРУГА РЕДОВНА СЈЕДНИЦА НАСТАВНИЧКОГ САВЈЕТА У ШКОЛСКОЈ 2014/2015. ГОДИНИ

У понедељак, 20 октобра 2014. године, на празник Светих мученика Сергија и Вакха, одржана је друга редовна сједница Наставничког савјета Богословије Светог Петра Цетињског, којом је предсједавао Ректор протојереј-ставрофор Гојко Перовић.

На овој сједници, поред редовног записника са претходне сједнице, наставнички колегијум школе разматрао је пристигле акте између двије сједнице, било је говора о настави и баспиташтву, као и о припремама за предстојећу славу школе , Светог Петра Цетињског, која ће бити прослављена свечаним бденијем уочи празника, празничном литургијом у Цетињском манастиру, и свечаном традиционалном академијом коју организује управа школе заједно са Митрополијом Црногорско-приморском.

На сједници су поднијели извештаје и господа професори, разредне старешине четвртог и перог разреда, др Будимир Алексић и архимандрит мр Кирило Бојовић, који су предводили ученике и госте школе по светињама Грчке, Македоније и Албаније.

СВЕТИ АПОСТОЛ ТОМА – ТОМИНДАН – ЛИТУРГИЈА У ЦЕТИЊСКОМ МАНАСТИРУ

У 18. недељу по Духовима, на празник Светог апостола Томе, 19. октобра 2014. године, служена је литургија у Цетињском манастиру, у којој су узели учешћа професори и ученици Цетињске богословије.

Литургију су овом прилико служили свештеномонаси Цетињског манастира: протосинђел Јевстатије, протосинђел Исак, игуман Гуриј, јеромонах Прохор и јерођакони Јустин и Рафаило.