Archive for новембар, 2014

25. НЕДЕЉА ПО ДУХОВИМА И СВЕТИ ГРИГОРИЈЕ ЧУДОТВОРАЦ – ЛИТУРГИЈЕ У ЦЕТИЊСКОМ МАНАСТИРУ И ВЛАШКОЈ ЦРКВИ

У 25. недељу по Духовима, на спомен Светог Григорија Чудотворца, 30. новембра 2014. године, служене су литургије у Цетињском манастиру и Влашкој цркви на Цетињу, у којима су учешћа узели ученици и професори Богословије Светог Петра Цетињског.

Литургију у Влашкој цркви служио је секретар Митрополије црногорско-приморске протојереј-ставрофор Обрен Јовановић. На литургији су појали ученици другог и трећег разреда богословије.

Лиутригју у Цетињском манаситру служили су ректор богословије протојереј-ставрофор Гојко Перовић, протосинђел Исак Симић, јеромонах Прохор и јерођакон Рафаило.

Литургији су присуствовали ученици првог, четвртог и петог разреда.

СВЕТИ АПОСТОЛ МАТЕЈ – СВЕЧАНА ВЕЧЕРЊА СЛУЖБА У ВЛАШКОЈ ЦРВИ И ПОСЈЕТА ПРОТОНАМЈЕСНИКА СИНИШЕ СЕРДАРА ПАРОХА ДРВАРСКОГ ЦЕТИЊСКОГ БОГОСЛОВИЈИ

У суботу 29. новембра 2014. године,служена је свечана вечерња служба уочи недеље у Влашкој цркви на Цетињу. Служби су присуствовали сви ученици Богословије Светог Петра Цетињског, предвођени својим професорима.

Вечерњу службу служио је протојереј мр Арсеније Радовић,а пјевницу је надгледао професор црквеног појања ђакон Павле Љешковић.

ДЕЦЕМБАРСКИ ИСПИТНИ РОК ЗА ВАНРЕДНЕ УЧЕНИКЕ

Обавјештавамо све ванредне ученике Богословије Св. Петра Цетињског да ће приватни испити у децембарском испитном року школске 2014/15. године бити одржани у понедјељак 15. децембра  2014. године.

Пријава испита ће се вршити тога дана у временском интервалу од 9 до 10 часова у секретаријату школе.

Управа школе

СВЕТИ МУЧЕНИЦИ ГУРИЈЕ, САМОН И АВИВ – ПОСЈЕТА ПРОФ. ДР ЈЕЛИЦЕ СТОЈАНОВИЋ ЦЕТИЊСКОЈ БОГОСЛОВИЈИ

У петак 28. новембра 2014. године, на празник Светих мученика Гурија, Самона и Авива, Богословију Светог Петра Цетињског посјетила је професорица са одсјека за Српски језик и књижевност из Никшића др Јелица Стојановић.

Професорицу Јелицу Стојановић дочекали су професори Цетињске богословије: архимандрит мр Кирило Бојовић, ђакон Павле Љешковић, Душан Биговић и Аполон Мишченко.

Након ручка и разговора  у салону школе, професорици Стојановић уручене су књиге-споменице о раду Цетињске богословије.

ДР БУДИМИР АЛЕКСИЋ – ОДЛАЗАК ЗНАМЕНИТОГ СРПСКОГ ИСТОРИЧАРА ПРОФ. ДР ЧЕДОМИРА ЛУЧИЋА

 Др Будимир Алексић

In memoriam: Сјећање на проф. др Чедомира Лучића (1939-2014)

ОДЛАЗАК ЗНАМЕНИТОГ СРПСКОГ ИСТОРИЧАРА

            Истакнути српски историчар, књижевник и редовни професор Универзитета у пензији Чедомир М. Лучић упокојио се 7. августа ове године, и сахрањен је сјутрадан  поред цркве Светог Саве у Кленку у Бањанима. За њим су остала његова дјела, која ће ишчитавати и из њих учити будуће генерације историчара, као и бројни студенти, постдипломци и докторанти,  који никада неће заборавити несебичну помоћ свога професора.

            Лучић је радио као научни савјетник у Историјском институту Црне Горе, професор Универзитета Црне Горе и Универзитета у Српском (Источном) Сарајеву.

            Чедо Лучић је рођен 1943. године у Бањанима. Завршио је три факултета: Природно-математички, Правни и Филолошки. Магистрирао је интердисциплинарно  из друштвено-хуманистичких наука и докторирао три пута: из правно-историјских, књижевних и филолошких наука. Био је више година шеф Одсјека за историју на Филозофском факултету у Српском Сарајеву,  гдје је предавао српску и јужнословенску историју и општу историју. Уз више од триста запажених научних и стручних радова,  написао је двадесетак  књига  из више научних области (историја, географија, право, књижевност),  од којих су најзначајније: „Моћ ријечи Петра Првог – етичко-естетски аспекти“,  „Митрополит Петар Први Петровић“,  „Правни систем у Црној Гори од средине 19. вијека“,  „Власт и спољни утицај у Црној Гори (1851-1918.)“,  „Сенат Црне Горе и Брда“, „Доајен апсурда Ристо Ратковић – живот и дјела“.

            Као члан Црногорско-руске редакције радио је на едицији „Црногорско-руски односи“ (I књ. Подгорица – Москва 1991. године).  Био је члан и секретар редакције за Историју Црне Горе и члан редакције „Историјских записа“. Реферате и научна саопштења подносио је на бројним домаћим и међународним скуповима,  трибинама и конференцијама.  Написао је 24 јединице за Енциклопедију Црне Горе ЦАНУ. Осим научног, бавио се и књижевним радом (писао је романе, приповијетке, поеме и пјесме).

            Био је човјек ренесансног формата и научник енциклопедијских знања и научних интересовања. Отварао је теме из наше прошлости које су други историчари упорно заобилазили. Био је један од најбољих познавалаца менталитета и цивилизацијског нивоа црногорског друштва 18. и 19. вијека. У његовим књигама, чланцима и расправама које се односе на прошлост Црне Горе нема митоманских представа о чојству и јунаштву Црногораца;  постоји само научна истина заснована на провјереним чињеницама.

            Био је одани син Српске православне цркве, коју је сматрао најважнијом институцијом српског народа и строжерном установом око које треба да се окупљају Срби како би сачували свој идентитет.

            Смрћу Чеда Лучића српска историографија је изгубила изузетног научника и пожртвованог истраживача. Остаје само чврсто увјерење да ће дјела Чеда Лучића задуго бити цијењена и цитирана, а да ће кроз рад његових ђака он и даље бити присутан на српској научној сцени.

23. НЕДЕЉА ПО ДУХОВИМА И СВЕТИ АПОСТОЛИ ОЛИМП, ЕРАСТ, РОДИОН И ДРУГИ СА ЊИМА – СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У ЦЕТИЊСКОМ МАНАСТИРУ

 

 

SAM_0831

У 23. недељу по Духовима, на споме празновања Светих апостола Олимпа, Ераста, Родиона и других са њима, служена је литургија у Цетињском манастиру, у којој су поред вјерног народа са Цетиња, братије из манастира, молитвено учешће узели професори и ученици Цетињске богословије.

Литургијским сабрањем началствовао је Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Господин Амфилохије, а саслуживали су му свештеници и свештеномонаси архијерејског намјеснитва цетињског.

Са пјевнице су одговарали ђаци Богословије Светог Петра Цетињског, а молитвено су учествовали многобројни вјерници.

У литургијској проповиједи након читања Светог Јеванђеља Митрополит Амфилохије је казао да је у Божјој творевини све у знаку Свете Тројице и да је та тројичност нарочито записана у људском бићу.

„Човјеков ум, човјеково тијело, човјекова душа – то је троје у човјеку. Али, човјек је једно биће, иако је саздан, иако је створен од те тројичности и других Божанских дарива којима га је бог обдарио и које је записао у његову природу“, рекао је Владика.

Он је рекао да тајну Свете Тројице Свети Божји људи назиру и у другим природним својствима.

„Свака ријека која тече, она има свој извор, има свој ток и своје ушће, а једна је то ријека“, објаснио је Митрополит Амфилохије.

Након Причешћа вјерних, на крају Литургије Митрополит Амфилохије је говорио о разлици између Божанске и демонске љубави.

СВЕТИ НЕКТАРИЈЕ ЕГИНСКИ – ЛИТУРГИЈА У ЦРКВИ НА ЋИПУРУ

У суботу, 22. новембра 2014. године, служена је литргија у цркви на Ћипуру, у коју су служили свештеномонаси Цетињског манастира.
на литургији су појали и чтецирали ученици Богословије Светог Петра Цетињског.

САБОР СВЕТОГ АРХАНГЕЛА МИХАИЛА – АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У МАНАСТИРУ ЖДРЕБАОНИКУ И ЛИТУРГИЈСКО САБРАЊЕ У ЦЕТИЊСКОМ МАНАСТИРУ

DSC_0153

Архијерејском литургијом, празничном Литијом и благосиљањем славског колача у манастirу Ждребаоник код Даниловграда у петак 21. новембра 2014. године, прослављен је  Аранђеловдан, храмовска слава ове древне светиње.

Началствовао је Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Господин Амфилохије, а саслуживали су му Епископ аустријско-швајцарски Господин Андреј са свештенством и свештеномонаштвом Митрополије црногорско-приморске.

У име Богословије Светог петра Цетињског на литургији је саслуживао архимандрит мр Кирило Бојовић, док су за пјевницом појала петорица ђака наше Богословије.

У литургијској проповиједи након читања Светог Јеванђеља Владика Андреј је рекао да су хришћани наследници предања које је Бог преко анђела открио Своме народу.

„Ми данас, кад читамо Свето Писмо и кад служимо Свету службу, ми смо носиоци тог огромног духовног наслеђа које нам је дошло на спасење душе“, рекао је Владика Андреј. Он је казао да је ђаконска служба анђелска служба. „Они служе између људи и олтара. У олтару се дешавају страшне тајне, а ђакони носе ораре, а то су крила, и они посредују између олтара и народа“, објаснио је он. „А главна реч ђакона на Литургији су оне страховите речи после Символа вере: Стојмо добро, стојмо са страхом, пазимо да Свети принос у миру узнесемо. Арханђел Михаил је то открио Светим Оцима да би, кад дамо тај наш принос, то у страху и доброти учинили“, казао је Епископ аустријско-швајцарски.

Након причешћа вјерних храм је опходила празнична Литија са читањем Јеванђеља, а онда су благосиљани колачи храма и многобројних свечара којима је Аранђеловдан породична крсна слава.

Митрополит Амфилохије је затим поздравио Владику Андреја, а сестринство манастира Ждребаоник је Владици аустријско-швајцарском поклонило икону Светог Арсенија Сремца у спомен на ову његову посјету манастиру.

Митрополит Амфилохије је одликовао Златним ликом Светог Петра Другог Ловћченског тајновидца супружнике Веселина и Светлану Вукотиће, који су изродили и одгајили девет синова. Уз одликовање, Митрополит Амфилохије им је уручио и новчани поклон у износу од 900 евра. Сабор у манастиру Ждребаонику настављен је славском трпезом хришћанске љубави.

На овај празник служена је и Света литургија у Цетињском манастиру, у којој су узели учешћа професори и ученици Цетињске богословије.

Литургијом је начаствовао свештеник Анђелко Борићић, а саслуживали су му протосинђел Исак Симић, јеромонах Спиридон и јерођакони Рафаило и Јустин из манастира.

БДЕНИЈЕ УОЧИ АРАНЂЕЛОВДАНА У ЦЕТИЊСКОМ МАНАСТИРУ

Поводом празника Сабора Светог архангела Михаила, служено је свечано празнично бденије у Цетињском манастиру, у четвртак 20. новембра 2014. године, на којем су молитвено учестовали професори и ученици Богословије Светог Петра Цетињског.
Свечано бденије служио је Његово Високоппреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, уз саслужење јеромонаха Спиридона и Прохора, и јерођакона Рафаила и Јустина.
За пјевницом су појали ученици Цетињске богословије, предвођени својим професором црквеног појања ђаконом Павлом Љешковићем.

ОБНОВЉЕЊЕ ХРАМА СВЕТОГ ВЕЛИКОМУЧЕНИКА ГЕОРГИЈА-ЂУРЂИЦ – ЛИТУРГИЈЕ У ЦЕТИЊСКОМ МАНАСТИРУ И ВЛАШКОЈ ЦРКВИ

У недељу 16. новембра 2014. године, на спомен обновљења храма Светог великомученика Георгија, служене су литургије у Цетињском манастиру и у Влашкој цркви на Цетињу, у којима су узели молитвено учешће професори и ученици Богословије Светог Петра Цетињског.

Литургију у Цетињском манастиру служили су свештеници и свештеномонаси архијерејског намјесништва цетињског: јеромонах Спиридон, игуман Гуриј, протосинђел Исак, евештеник Анђелко Боричић, уз саслужење ђакона Рафаила и Јустина. Поред бројног сабраног вјерног народа литургији у Цетињском манастиру присуствовали су ученици четвртог и петог разреда, који су појали за пјевницом и чтецирали у олтару.

Литургију у Влашкој цркви служио је секретар Митрополије црногорско-приморске, протојереј-ставрофор Обрен Јовановић. У Влашкој цркви били су присутни ученици првог, другог и трећег разреда богословије.