Archive for април, 2019

СВЕТИ ЕВТИХИЈЕ ЦАРИГРАДСКИ – ЛИТУРГИЈА ПРЕЂЕОСВЕЋЕНИХ ДАРОВА У ЦЕТИЊСКОМ МАНАСТИРУ И ПОЧЕТАК ВАСКРШЊЕГ РАСПУСТА

Rezultat slika za evtihije carigradski

У петак 19. априла 2019. године, на празник Светог Евтихија Цариградског, служена је литургија пређеосвећених дарова, на којој су били сви ученици Цетињске богословије.

Литургију су служили јеромонах Јустин Мреновић и ђакон Душан Биговић.

По благослову и одлуци Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве, ученици богословија иду на васкршњи распуст који ће трајати до сриједе Свијетле седмице 1. маја 2019. године.

После часова, на ручку се пригодним словом ученицима обратио ректор школе протојереј-ставрофор Гојко Перовић, пожељевши им срећне и благословене васкршње празнике.

По устаљеној традицији матуранти Богословије за цријеме Страсне седмице и за Васкрс остају у Цетињу, гдје молитвено учествују у богослужењима.

СВЕТА МАРИЈА ЕГИПЋАНКА – ЛИТУРГИЈЕ У ЦЕТИЊСКОМ МАНАСТИРУ И ВЛАШКОЈ ЦРКВИ

У пету недјељу Васкршњег поста – Глувну, посвећену Светој Марији Египћанки, 14. априла 2019. године, служене су литургије у Цетињском манастиру и у Влашкој цркви на Цетињу.

Литургијским сабрањем у Цетињском манастиру началствовао је свештеник Игор Балабан, уз саслужење протосинђела Исака Симића и ђакона Александра Лекића и Николе Петровића.

У манастиру су били ученици првог и петог разреда.

Сабранима у манастиру бесједио је отац Игор Балабан.

Литургију у Влашкој цркви служио је ректор птротојереј-ставрофор Гојко Перовић. На литургији су појали ученици другог, трећег и четвртог разреда.

НАЈАВА ЗА АПРИЛСКИ ИСПИТНИ РОК ЗА ВАНРЕДНЕ УЧЕНИКЕ

Обавјештавамо све ванредне ученике Богословије Св. Петра Цетињског да ће Априлски испитни рок бити одржан у понедељак 15. априла 2019. године.

Пријава испита ће се вршити тога дана у временском интервалу од 9 до 10 часова у секретаријату школе.

Управа школе

СВЕТИ СВЕШТЕНОМУЧЕНИК ИПАРИЈЕ ГАНГРИЈСКИ – ЛИТУРГИЈА У ЦЕТИЊСКОМ МАНАСТИРУ

Rezultat slika za sveti svestenomucenik ipatije gangrijski

У суботу 13. априла 2019. године, на празник Светог свештеномученика Ипатија Гангријског, служена је литургија у Цетињском манастиру, на којој су били сви ученици богословије.

Литургију су служили протосинђел Исак Симић и јеромонах Јустин Мреновић.

 

ПРОФЕСОР ЦЕТИЊСКЕ БОГОСЛОВИЈЕ БЛАГОЈЕ РАЈКОВИЋ ОДРЖАО ПРЕДАВАЊЕ У КОТОРУ

Сва гоњења која су подизана кроз историју  и која се још увијек подижу против Цркве, нису показала резултате које су гонитељи очекивали, оцијенио је професор Цетињске богословије  Благоје Рајковић на предавању која се одржавају током Великог поста четвртком у ризници Српске православне црквене општине Котор.

„Својим несупјехом су показала истинитост и актуелност Гамалилових ријечи изречених прије 2.000 година: … ако буде од људи ова намисао или ово дјело, пропашће; Но ако је од Бога, не можете га уништити, да се како и богоборци не нађете“, подсјетио је Рајковић.

Свака људска намисао, макар трајала вјековима, наставља даље, неумитно пропада  и остаје утиснута само на страницама историје као свједочанство и опомена будућим покољењима.

„Ово треба да нам да снаге и храбрости да истрпимо искушења која нам намеће наше вријеме, знајући да Црква Божија као дјело и намисао од Бога не пропада, већ побједоносно наставља своје кретање ка Царству небеском“, казао је Рајковић.

Он је рекао и да Хришћани, суочени са реалношћу савременог секуларног, потрошачког друштва често помисле како је наше доба једно од најтежих и најнеповољних за одвијање црквеног живота.

„Старији међу нама се добро сјећају времена комунистичке владавине, у периоду од 1945. па до деведесетих године прошлог вијека, када је вјерски живот системски гушен разним репресивним методама, са тежњом да се у потпуности затре и да исчезне.

Вријеме од деведесетих наовамо, карактерише талас вјерског препорода, који је особито изражен на теритотији Митрополије црногорско-приморске, гдје је антирелигијска кампања претходнога периода оставила нарочито сурове послиједице. Међутим, проблемима са којима се Црква сусреће ту није дошао крај. Ти проблеми су у најмању руку двојаки. Једни долазе изнутра од чланова Цркве који још увијек нису довољно уцрковљени, а други споља од оних који нису чланови Цркве, али желе да контролишу црквени живот. Суочавање са овим проблемима није пријатно и исход борбе се чини неизвјестан“, каже Рајковић.

Додаје и да се питања типа, да ли ће Црква бити кадра да се прилагоди условима живота у савремену свијету, да ли ће савладати искушења кроз која пролази споља и изнутра, и њима слична, стално намећу.

„Али, ако погледамо у историју, видјећемо да проблеми са којима се ми као Црква Божија суочавамо данас нису ни први, а ни највећи. И заиста, гоњење Цркве почело је убрзо послије њеног рођења на дан Педесетнице. Новозавјетна књига Дијела апостолских нам свједочи да је хришћанска заједница почела да расте и јача у Јерусалиму, и пошто је велики број Јудејаца потакнут Петровим бесједама почео да јој прилази, намислили су чланови јеврејског Синедриона да побију Петра и друге апостоле како би спријечили ширење Цркве. Апостоли су већ били у тамници, а у Синедриону се повела ријеч о томе како их ваља казнити због ширења, те како су говорили, јереси, казао је Рајковић.

Из ове вишевјековне борбе Црква је почетком IV вијека изашла као побједник.

„Послије грађанског рата, који је избио након Диоклециановог повлачења са престола, у Римском царству десиле су се крупне промјене по питању односа царева према хришћанству. Цар Константин Велики, који је из овога рата изашао као побједник, донио је 313. године у Милану познати Едикт о слободи вјероисповјести, на основи којега су хришћани могли да се несметано окупљају на богослужењима и да проповиједају  своју вјеру. Стога је, по допуштењу Божијем и у наредном периоду више пута и на разним мјестима долазило до искушења која су Цркви чиниле политичке власти“, казао је Рајковић.

На јучерашњем предавању је приближио два таква случаја, који имају одређену спону са временом Великога поста у коме се налазимо.

„Први случај је покушај васпостављања паганства за вријеме владе римског цара Флавија Клаудија Јулијана, познатијег у историји као Јулијан Отпадник – Апостата. Други случај прогона Цркве од стране световних власти, овај пут номинално хришћанских, десио се у Источном римском царству – Византији, током 8. и 9. вијека. Ријеч је о иконоборачкој кризи која је изазвана насилним уплитањем некох царева у црквено учење  и живот, а све под изговором старања за исправност и чистоту вјере“, рекао је Рајковић.

До коначне побједе Православне цркве над јереси иконоборства дошло је 843. г. на Сабору који се под предсједништвом Патријарха Методија и са одобрењем царице Теодоре, регента свог малољетног сина Михаила III, окупио у Цркви Свете Софије у прву недјељу Великог поста.

„На сабору је донесен и свечано у служби прочитан документ који се назива Синодик православља, у којем је изражава православно учење у светим иконама, потврђују се одлуке 7. Васељенског сабора, борцима за праву вјеру се одаје почаст, а јеретици иконоборци се предају анатеми“, казао је иумеђу осталог Рајковић.

У четвртак 18. априла у ризници СПЦО Котор биће приређена промоција новог издања књиге „Свети Сава у Боки“ аутора Васка Костића.

Проф. Благоје Рајковић: Сва гоњења Цркве кроз историју су без резултата

Предраг Николић

 

 

 

 

НАЈАВА ЗА ПРЕДАВАЊЕ ПРОФЕСОРА ЦЕТИЊСКЕ БОГОСЛОВИЈЕ БЛАГОЈА РАЈКОВИЋА У КОТОРУ

Предавање професора Благоја Рајковића

 

Професор Цетињске богословије, Благоје Рајковић, одржаће у четвртак 11. априла 2019. године, предавање на тему „Побједе Цркве кроз историју“, у Ризници Српске православне црквене општине Котор.

Предавање ће почети у 19. часова

ПРОФЕСОР ЦЕТИЊСКЕ БОГОСЛОВИЈЕ ЂАКОН МР МИХАЈЛО ЛАЗАРЕВИЋ СВЕЧАНИМ КОНЦЕРТОМ У КОТОРУ ОБИЉЕЖИО 25 ГОДИНА УМЈЕТНИЧКОГ, ПРОФЕСОРСКОГ И ДИРИГЕНТСКОГ РАДА

Признања диригенту Михајлу Лазаревићу за 25 година рада

Митрополит црногорско приморски господин Амфилохије одликовао је ђакона мp Михајла Лазаревића из Котора „Златним ликом Светог Петра II Ловћенског Тајновидца“ за благословени 25-тогодишњи рад и умјетничко стваралаштво, нарочито за старање о љепоти богослужења у дому Господњем.

Ово признање и „Сребрну грамату Српског пјевачког друштва Јединство Котор 1839“ за сребрни јубилеј вјерности Друштву и дјелотворни рад са мјешовитим хором, Лазаревићу су у уторак 9. априла 2019. године, уручили на концерту у препуној Цркви Светог Николе у которском Старом граду, протојереј-ставрофор Обрен Јовановић, секретар Епархијског управног одбора Митрополије и потпредсједник которског хора Игор Ковачевић.

Концерт је одржан поводом 25 година Лазаровићевог рада и умјетничког стваралаштва као диригента Хора Српског пјевачког друштва (СПД) „Јединство 1839″ Котор, професора Школе за основно и средње музичко образовање (ШОСМО) „Вида Матјан“ и Богословије „Свети Петар Цетињски“ – Цетиње.

Под диригентском палицом ђакона мр Лазаревића, наступили су Камерни хор Богословије, Женски хор которске Музичке школе и Хор СПД „Јединство 1839″.

„Имам изузетну част и радост да вас вечерас поздравим у име Високопреосвећеног Митрополита црногорско приморског г. Амфилохија који из пастирских разлога није могао бити са нама овдје, али преносим његове поздраве и благослове свима вама, поготово нашем оцу Михајлу.

Заиста, све на овом свијету Господ што је створио, што дише, на свој начин га и слави. Од онога мрава који својим редом и поретком носи и ради, од оне пчеле која са цвијета покупи све оно што је најљепше па направи ону чудесну течност мед, па птица својим пјесмом итд.  А замислите како Господ даје човјеку словесноме, који је круна његовога стварања. Да га слави и да учествује у његовој слави прослављања Господа. Различити су дарови којим Господ нас људе дарива. Па имамо вриједног домаћина који зна својим рукама свашта да направи, од честитога занатлије, до врхунскога мајстора. Затим, имамо људе којима је Бог дао да својим језиком и словом знају да кажу најдубље тајне и мудрости овога свијета, па имамо оне људе којима је Бог дао дар језика, дар игре, али чини ми се да је међу свим тим даровима, које је Бог дао човјеку, пјесма  можда највећи и најљепши. А то нам управо показује Свето богослужење, јер наша молитва, у нашој Православној цркви, управо јесте пјесма. Деведесет посто ријечи које се изговоре у светом храму изговорене су пјесмом. Е, тим даром је Господ обдарио и нашега ђакона Михајла, а он је Господу узвратио и вишеструко умножио таленат  који му је дат. Због свих његових заслуга од Богословије до СПД Јединство и рада у Музичкој школи у Котору, Високопреосвећени Митрополит одликовао га је највишим орденом Митропoлије црногорско-приморске – Златним ликом Светог Петра II Ловћенског Тајновидца за благословени 25 – годишњи рад и умјетничко стваралаштво, нарочито за старање о љепоти богослужења у дому Господњем.

Свакако да овај његов труд и ово његово славље данас јесте труд и многих који су се трудили и омогућили му да оствари оно што је остварио. На првом мјесту нашем оцу Мому који се овдје већ 50 година труди и ради оно што му је Бог дао, а дао му је много, те је направио плодно тло да може да се овакви плодови убирају – од дјечјега, великога хора и кроз музичку школу. Све су то дивни плодови које Бог даје свима нама“, казао је између осталог  протојереј-ставрофор Обрен Јовановић.

Ђакон Михајло Лазаревић се захвалио пјевачима на труду да се све изнесе онако како треба и како доликује хоровима који су вечерас наступили у Храму Светог Hиколе.

Захвалио се на признањима Управи Јединства и Митрополиту Амфилохију.

„Ипак, на крају морам да се захвалим оцу Момчилу и попадији Смиљки који су препознали мој таленат прије и више од 25 година и позвали ме у Котор да наставим традицију са хором СПД Јединство, да уђем у Богословију Св. Петра Цетињског, а након двије године да се тај квалтет препозна и у Музичкој школи“, казао је Лазаревић, који је најавио наставак плодотворног рада и нове успјехе.

Након богатог програма и заједничког извођења пјесме „Баба Јету“ (Оче наш ма свахили језику) од стране сва три хора, у црквеној ризници приређена је закуска и коктел.

Камерни хор Богословије Светог Петра Цетињског од свог оснивања 1992. године, када је и обновљен рад ове средњошколске установе СПЦ марљиво ради и труди се да генерацијама које долазе у ову школу пренесе љубав према хорском појању.

У тим почетничким, нимало лаким корацима, трудио се тадашњи професор црквеног појања, дугугодишњи члан хора Музиколошког института САНУ, сада преосвећени Епископ г. Јован (Пурић) који је на те прве генерације ђака пренио своје искуство хорског пјевача. Трудио се да пренесе своје знање које је стекао од академика др. Димитрија Стефановића, увијек водећи рачуна да имају ђаци култивисан и прецизан тон, како на сцени, тако и за манастирском пјевницом.

Школске 1995/6. године на дужност хоровође долази Михајло Лазаревић, тада апсолвент Музичке академије из Новог Сада. Доласком школованог музичара у Богословију, хор који је до тада пјевао унисоно или двогласно, почиње са четворогласним пјевањем, не напуштајући традицију дотадашњег пјевања. Како су те генерације биле изузетно пјевачки надарене, хор савладава богат репертоар. Учествујући на свим манифестацијама које је организовала наша Митрополија Црногорско-приморска, хор је стасавао и на сцени. Ускоро је био у пратњи Његовог Висопкопреосвештенства – Митрополита Амфилохија у Аустрији и Немакој и представио се у скоро свим већим градовима тих земаља.

Након многобројних наступа по Црној Гори, Србији, Републици Српској, као и у земљама у којима се изводила научно-наставна екскурзија (Света Земља, Русија, Бугарска, Грчка, Италија, Турска, Албанија, Мађарска, Словачка, Хрватска… ) креће се у реализацију новог пројекта који је поставио диригент – снимање првог носача звука 2005. Диригент се одлучио да то буде одговарање на Светој литургији. Кренуло се врло озбиљно са пробама трудећи се да се доведу те композиције до највишег нивоа интерпретације за један средњошколски ансамбл коме хор није стручни предмет, већ ваннаставна активност. Материјал је снимљен у Катедралном храму Св. Николе у Котору.

Ослушкујићи афинитете својих пјевача, на следећем пројекту, са новом генерацијом ђака, диригент се одлучује за један потпуно различит концепт новог ЦД-а. То је једногласно појање од 13. до 18. вијека.

Хор Богословије је наступио на 14. Панчевачким данима духовне музике.

Женски хор Школе за осново и средње музичко образовање (ШОСМО) “Вида Матјан” основан је 1986. године када је и почела са радом као средња школа, иако је први пут отворена 1951. године и настављач је успјешне традиције ниже музичке школе коју су неговали професори на челу са покојним професорима Видом Матјан, Милошем Милошевићем, Никшом Чучићем и другим…

Професор Михајло Лазаревић почиње да ради у музичкој школи од школске 1997/98. на позив тадашњег директора г. Илије Милошевића. Хор је као и у свакој музичкој школи обавезан предмет. Хор су прије њега водили проф. Никола Греговић и Стево Бојанић. Са доласком Михајла Лазаревића хор је наставио да се развија, усваја нове репертоаре, шири видике, ствара нове контакте, остварује сарадње са многим музичким институцијама, ниже успјехе на радост Котора као једне веома развијене музичке средине . У оквиру средње школе дјелују женски, мјешовити и камерни хор. Поред наступа у Котору, на школским концертима и пројектима школе, хор редовно учествује у свим пројектима које организије Музички центар Црне Горе. Ученици редовно узимају учешће и у пројектима КоторАрта, када се на програму нађу велика вокално-инструментална дјела.

Умјетничка остварења:

Са Женским хором Школе за основно и средње музичко образовање „Вида Матјан“ из Котора освојио је 10 златних и 1 сребрну лиру (98 поена) на републичким и савезним такмичењима (1998, 2000, 2002, 2004, 2006, 2010, 2012, 2014, 2016, 2018)

Са Мјешовитим хором ШОСМО “Вида Матјан” освојио је 6 златних и 2 сребрне лире (1998, 2000, 2006, 2008, 2010, 2012, 2014, 2016,) на републичким такмичењима.

Са Хором ниже музичке школе „Вида Матјан“ освојио је 2 златне лире (2000 и 2002) на републичким и савезним такмичењима.

Са Камерним хоровима ШОСМО „Вида Матјан“ освојио је 2 златне и 3 сребрне лире (1997, 2007, 2009)

Српско пјевачко друштво “Јединств” 1839, Котор

Српско пјевачко друштво “Јединство”званично је основано 1839. године, мада је забиљежено да се дјеловало и десетак година прије службене регистрације.

Чланом Српског пјевачког друштва „Јединство „ може постати сваки поштени и родољубиви грађанин (извод из првих Правила Друштва). Слоган Друштва је “Пјесмом срцу – срцем роду”.

Химну Српског пјевачког друштва “Јединство” поводом прославе педесетогодишњегдруштвеног опстанка 1889. спјевао је прот. Јован Сундечић, а компоновао Дионисије Пл. Сарно Сан Ђорђо. Основни циљ Друштва је бављење културним и просвјетним радом, а нарочито црквеним, умјетничким и народним пјевањем и на тај начин чување и његовање традиције. Друштво располаже богатом нототеком.

Покровитељи прослава Друштва били су Њ. Вл. Краљ Александар (1929), Њ. Вл. Краљ Петар ИИ (1940) и Његова светост Патријарх српски г. Павле (1994).

Друштво су одликовали: Краљ Александар Орденом Светог Саве В реда (1921) и Орденом Светог Саве Трећег реда (1930), Краљ Петар Други Орденом Светог Саве Трећег реда (1940), Свети архијерејски сабор СПЦ Орденом Светог Саве Другог реда (1989), док су плакете дали Јужнословенски пјевачки савез (1939) и Прво београдско певачко друштво, као братско друштво, (1897. и 1927).

Одликован је и орденом Карађорђеве звијезде Р. Србије 2019.

Хор је имао много успјешних турнеја у земљи и иностранству (Србија, Хрватска, Босна и Херцеговина, Њемачка, Аустрија, Мађарска, Швајцарска, Чешка, Словачка, Русија, Грчка, Бјелорусија), гдје је одржао велики број концерата и такмичења у значајним концертним просторима (Краљевска капела Универзитета, Бон; Катедрала Светог Пантелејмона, Келн; Црква Светог Петра и зграда УНИДО, Беч; Сала Министарства културе Чешке, Праг…). Неки концерти су снимљени за потребе телевизијских кућа: ДW, РТС, РТЦГ, РТРС, ТВ Корфу ГР. Турска ТВ, Гродно…

На 16. Југословенским хорским свечаностима (ЈХС) у Нишу (1996.) хор је награђен „за најбољу интерпретацију музике старог мајстора“ (Орландо ди Лассо: Супер Флумина Бабyлонис). На 17. Југословенским хорским свечаностима у Нишу (1998.) хор је награђен „за аутентично извођење српске духовне музике према хиландарском запису, успјешну интерпретацију дјела из најстарије епохе српске духовне музике и његован хорски звук“ а на 18. ЈХС у Нишу (2000.) „за најбољу интерпретацију музике старог мајстора“ (Орландо ди Лассо: Бон јоур мон цоеур). За наступ под називом „Богородицу и Мајку Свјетлости у пјесмама величајмо“ на ИВ Међународном фестивалу камерних хорова у Крагујевцу (2001.), хор је добио специјално признање, као и 2004. године за концерт под називом Херувимске пјесме у Српској цркви, а 2008. у Приједору на Међународном фестивалу „Златна вила“ хор је награђен наградом за најбољу интерпретацију старог мајстора из области православне духовне музике. Културно-просветна заједница Србије додијелила је Друштву Изузетну Вукову награду за 2004. годину.

Хор је био учесник 40. Мокрањчевих дана 2005. г. У Неготину, као и других фестивала у Србији: Ваљево (2006), Панчево (2009), Сомбор (2010) и Будва Град театар (2012, 2013.) у Црној Гори.

СПД «Јединство» 2008. године је учествовало на сусрету младих хришћана Европе у Женеви (Швајцарска). У 2009. години гостовао је на Хидри (Грчка) и у Бечу у организацији Друштва српско-аустријског пријатељства.

2009. година, испраћена је турнејама Будимпешта-Праг-Братислава. У 2011. години реализована је турнеја уз концерте у Загребу, Бечу и Братислави. Годину 2012. Обиљежило је Меморијално гостовање и наступи на Крфу. Године 2013. Одржана је турнеја по сјеверној Италији и наступи у градовима Русије. У новембру 2014. хор је посјетио Цариград, гдје је пјевао у Васељенској патријаршији. Годину 2015. је посебно обиљежила турнеја хора у Солуну и Метеорима. Године 2016. одржана је турнеја по централној Србији и Војводини (концерт у крипти Храма Св Саве). 2017 учествовао на фестивалу духовне музике „ Музички едикт“ у Нишу, хор је одржао концерт и у Атини и посјетио острво Егину. 2018 хор је учествовао на међународном такмичењу „Коложски благовест“ у Бјелорусији и освојио престижну награду „Лауреат Другог степена“ у својој категорији у конкуренцији 30 хорова.

Јединство се сада припрема за Међународно такмичење хорова у Пољској (Хајновка ) од 09. -12. маја. Припрема централну прославу поводом 180 година постојања хора као и велики концерт посвећен мати Јулијанији Денисовој, изузетној копмозиторки савремене духовне музике из Минска, (Белорусија) која ће и присуствовати том концерту.

Предраг Николић

 

 

 

 

НАЈАВА ЗА КОНЦЕРТ ПОВОДОМ 25 ГОДИНА РАДА И УМЈЕТНИЧКОГ СТВАРАЛАШТВА ПРОФЕСОРА ЦЕТИЊСКЕ БОГОСЛОВИЈЕ ЂАКОНА МР МИХАЈЛА ЛАЗАРЕВИЋА

Поводом 25 година рада и умјетничког стваралаштва ђакона мр Михајла Лазаревића, у уторак, 09. априла у 19:30 часова, у Котору ће се одржати концерт у којем ће под диригентском палицом Лазаревића учествовати: Камерни хор Цетињске богословије, Женски хор ШОСМО Вида Матјан и Хор СПД Јединство 1839 из Котора.

Ђакон мр Михајло Лазаревић је диригент Хора Српско пјевачко друштво Јединство, професор у Школи за основно и средње музичко образовање (ШОСМО) „Вида Матјан“ и Богословији „Свети Петар Цетињски“.

 

БЛАГОВИЈЕСТИ – ЛИТУРГИЈЕ У ЦЕТИЊСКОМ МАНАСТИРУ И ВЛАШКОЈ ЦРКВИ

Празник Благовијести свечано је и молитвено прослављен у недељу 7. априла 2019. године, у Цетињском манастиру, Влашкој цркви и у Цетињској богословији.

Светом литургијом началствовао протојереј-ставрофор Гојко Перовић, ректор Цетињске богословије, а  саслуживали су протојереј ставрофор Обрен Јовановић, секретар Митрополије, протосинђел Исак Симић протојереј мр Арсеније Радовић, јеромонаси Прохор Јосифов, Јустин Мреновић и ђакон Александар Лекић.

После прочитаног одјељка из Апостола и Јеванђеља, сабраним монасима, ученицима богословије и вјерном народу, празничном бесједом обратио се отац Гојко Перовић.

Литургију у Влашкој цркви служио је презвитер Игор Балабан, појали су и четицрали ученици богословије.

ПРЕПОДОБНИ ЗАХАРИЈА (ПРЕТПРАЗНИСТВО БЛАГОВИЈЕСТИ) – СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У ЦЕТИЊСКОМ МАНАСТИРУ

У суботу 6. априла 2019. године, на празник Преподобног Захарија и на Претпразништво Блговијести, у Цетињском манастиру Свету Архијерејску литургију служио је Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије са свештенством и свештеномонаштвом. Литургију са парастосом служио је поводом годишњице упокојења свог школског друга теолога Петра Пејовића.

Митрополиту су саслуживали: протојереј-ставрофор Обрен Јовановић, секретар митрополије, протојереј мр Арсеније Радовић, професор Цетињске богословије, јеромонах Прохор Јосифов, јеромонах Јустин Мреновић, презвитер Игор Балабан, ђакон Душан Биговић и ђакон Игор Балабан.

За пјевницом су појали ученици Цетињске богословије, и у олтару су чтецирали ученици Срђан Вучановић, Анђелко Боричић.

Апостол је прочитао ученик четвртог разреда Никола Савић.

После прочитаног Апостола и јеванђеља, породици покојног Петра Пејовића, сабраном народу, монасима Цетињског манастира, ученицима богословије бесједио је Митрополит Амфилохије, који је између осталог рекао да је Петар Пејовић био син бесмртности и непролазности.

У току литургије крштена је и миропомазана слушкиња Божија Сања Софија.